Uskoro bi trebalo da počnu radovi na iskopavanju zemlje, kako bi se pronašla tela 40 nemačkih vojnika koje je francuski Pokret otpora pogubio u junu 1944. pred kraj Drugog svetskog rata.
Iskopavanja će uslediti posle svedočenja bivšeg člana Pokreta otpora koji je posle osam decenija progovorio o tome kako su Nemci ubijeni u šumi blizu Mejmaka, u centralnoj Francuskoj.
Edmon Revej (98), poslednji je preživeli član lokalnog ogranka francuskog Pokreta otpora (FTP) koji je i lično prisustvovao masovnom pogubljenju u mestu Le Ver.
U snimljenoj izjavi, on je opisao kako je njegov tridesetočlani odred pratio nemačke zarobljenike kroz selo istočno od Tila, kada je stiglo naređenje da ih treba ubiti.
Komandant odreda, sa kodnim imenom Hanibal, „plakao je kao dete kada je dobio naređenje, ali je u Otporu vladala disciplina", prisetio se Revej.
„Tražio je dobrovoljce da izvrše naređenje. Svaki borac je imao nekoga da ubije, ali je nas nekoliko odbilo da u tome učestvuje.
„Bilo je užasno vruće, terali smo ih da sami kopaju grobove, ubijene smo polivali živim krečom. Sećam se da je mirisalo na krv. Nikada više o tome nismo pričali."
- Tragična sudbina Marsela - malog borca protiv nacista
- Šifra „Ali“: Nigerijski heroj koji je bio strah i trepet za naciste u Poljskoj
- „Otac nam je pisao svakog dana dok je čekao da ga pošalju u Aušvic“
Revejovo kodno ime u ratu bilo je Papijon (Leptir) i ovu tajnu je čuvao 75 godina.
Ni porodici nije ispričao.
Međutim, 2019. godine, pred kraj lokalnog sastanka Nacionalnog udruženja veterana iznenada je ustao i saopštio da ima nešto da kaže.
Filip Bružer, gradonačelnik Mejmeka, rekao je za BBC da je otkrivanjem ove tajne, Revej skinuo veliki teret.
„Bilo je više prilika tokom godina da je ispriča, ali nikada nije.
„On je poslednji svedok, bio mu je to veliki teret, ali je znao da ako ne progovori, niko nikada neće saznati", dodao je.
Međutim, pre nego što su lokalne vlasti mogle da preduzmu dalje mere, izbila je pandemija korona virusa.
Slučaj je ponovo otvoren pre nekoliko nedelja.
Priču su objavile lokalne novine Montanj (La Montagne) u utorak.
Francuski i nemački istoričari potvrdili su tačnost Revejovih opisa.
Ubrzo posle Dana D, 6. juna 1944, borci otpora podigli su neku vrstu ustanka u Tilu, glavnom gradu regiona Korez, tokom kojeg je zarobljeno između 50 i 60 nemačkih vojnika.
Tri dana kasnije, Nemci su uzvratili javnim vešanjem 99 talaca.
Nedaleko odatle, 10. juna, SS Das Rajh divizija masakrirala je 643 ljudi u selu Oradur-sur-Glan, koje je od tada potpuno prazno.
Revej je učestvovao u ustanku u Tilu, a zatim se pridružio grupi koja je krenula na istok.
„Nijedna grupa otpora nije želela da ima veze sa (zarobljenicima). Nismo znali šta da radimo sa njima", priseća se on.
Neki od zatvorenika iz zemalja poput Poljske ili Čehoslovačke, u jednom trenutku su bili su odvojeni od ostalih.
U Mejmak je 12. juna stiglo njih 50.
„Ako je zatvorenik želeo da mokri, nas dvojica je trebalo da ga čuvamo.
„Bili smo podređeni savezničkom komandnom centru u Sen-Freju.
„Oni su bili ti koji su naredili da se zatvorenici ubiju", rekao je on.
Među zatvorenicima je bila i Francuskinja koja je sarađivala sa Gestapoom, ozloglašenom nacističkom policijom.
Niko od boraca Otpora nije hteo da puca u nju, pa su žrebom odlučili ko će je ubiti.
- Veteran francuskog Pokreta otpora umro u 101. godini
- Ginekološkinja iz Aušvica koja je morala da ubija bebe
- Osam heroina Drugog svetskog rata koje morate da znate
Mejmak će u narednim nedeljama posetiti predstavnici nemačke komisije za ratne grobnice (VDK).
Njihov prvi zadatak je da radarima koji prodiru u zemlju utvrde tačno mesto grobova.
Lokalni istoričari kažu da je 1967. godine 11 nemačkih tela ekshumirano iz Le Vera, ali su iskopavanja prestala.
O tačnom mestu iskopavanja se nije vodila evidencija.
Prošlo je 23 godine, a operaciji se nije govorilo.
S obzirom na još uvek grubu osetljivost samo 23 godine kasnije - operacija je bila sakrivena u tajnosti.
Međutim, meštanin koji je bio dečak 1967. seća se da je video iskopine i dao je grubu naznaku gde bi mogli biti grobovi preostalih 40-ak vojnika.
Bružer kaže da je Revej, koji je kasnije postao železničar, „divan, ljubazni starac koji je bio protiv nasilja u Otporu i nikada nije ispalio metak".
„Njegova jedina želja je da se pamte poginuli vojnici, da se njihovim porodicama kaže gde su tela i da se na tom mestu možda i postavi mali spomenik."
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
