Nepokretni muškarac uspeo je da hoda tako što je jednostavno zamislio da to radi, zahvaljujući električnim moždanim implantima, medicinskom pomagalu za koje kaže da mu je promenilo život.
Gert-Jan Oskam, 40-godišnji Holanđanin, doživeo je nesreću vozeći bicikl pre 12 godina i od tada je paralizovan.
Elektronski implanti bez kablova prenose njegove misli do nogu i stopala preko drugog implanta na kičmi.
Ovaj sistem je još u fazi ispitivanja, ali je jedan vodećih humanitarnih fondova za bolesti kičme u Velikoj Britaniji ocenio da je „veoma ohrabrujući".
- Moždani implantat kao oružje u borbi protiv najteže depresije
- Paralizovani čovek i egzoskelet koji čita misli
- „Naš mozak ima više nervnih ćelija nego što je zvezda u galaksiji“
- Šta je spinalna mišićna atrofija i zašto je lek toliko skup
„Osećam se kao dete, ponovo učim da hodam", kaže Oskam za BBC.
On sada može i da stoji i da se penje uz stepenice.
„Bilo je ovo dugačko putovanje, ali sada mogu da ustanem i odem na pivo sa prijateljima.
„To je zadovoljstvo koje veliki broj ljudi neće razumeti", dodaje Holanđanin.
Švajcarski naučnici su vodili ovaj eksperimentalni projekat, čiji su rezultati objavljeni u magazinu Priroda.
On je još u osnovnoj istraživačkoj fazi i proći će još mnogo godina dok ne postane dostupan nepokretnima, kaže profesorka Žozelin Bloh sa Univerziteta u Lozani, neurohirurškinja koja je operativnim zahvatom ugradila implante.
Ali, cilj njenog tima je da ovaj sistem što pre izađe iz laboratorije i dospe u bolnice, dodaje ona za BBC.
„Važna stvar za nas je da ovo ne bude samo naučno istraživanje, već da pristup dobije više ljudi sa povredama kičme, koji su već navikli da od doktora slušaju da moraju da se pomire se činjenicom da više neće hodati", objašnjava.
Harvi Sihota je predsednik britanske organizacije Istraživanje kičme, koja nije učestvovala u studiji.
On smatra da je istraživanje „veoma ohrabrujuće", iako predstoji dug put dok tehnologija postane dostupna u široj upotrebi.
„Iako još mnogo toga treba poboljšati kod ove tehnologije, ovo je je još jedan uzbudljiv korak na putu neurotehnologije i njene uloge u vraćanju funkcija i nezavisnosti naše zajednice ljudi sa povredama kičme", kazao je on.
- Alchajmer: Novi lek usporava bolest, lekari kažu „značajno otkriće"
- Lek koji je promenio sudbinu dve devojke: „Sada je ostatak života neotuđivo moj"
- „Najskuplji lek na svetu“ budi nadu obolelima od hemofilije u Srbiji
Operacija kojom se Gertu-Janu vratila pokretljivost izvedena je u julu 2021.
Profesorka Bloh izbušila je dve kružne rupe u njegovoj lobanji veličine pet centimetara, iznad delova mozga koji kontrolišu pokrete.
Potom je ugradila dva implanta u obliku diska, koji bežičko prenose moždane signale, odnosno namere Holanđanina, do dva senzora na šlemu koji nosi na glavi.
Švajcarski tim razvio je algoritam koji te signale prevodi u instrukcije za pomeranje mišića nogu i stopala preko još jednog implanta na njegovoj kičmi, a njega je profesorka Bloh komplikovanim zahvatom spojila sa nervnim završecima koji kontrolišu hodanje.
Istraživači su otkrili da je posle nekoliko nedelja obuke on mogao da stoji i šeta uz pomoć hodalice.
Njegovi pokreti su spori, ali neometani, kaže profesor Gregori Kurtin iz Federalne škole za politehniku iz Lozane, koji je vodio ovaj projekat.
„Bilo je tako dirljivo kada smo ga videli kako hoda veoma prirodno. Ovo menja paradigmu onoga što je do sada bilo dostupno", smatra doktor.
Moždani implanti su napravljeni na osnovu prethodnih projekata profesora Kurtina, koji je koristio samo kičmene implante za povratak pokretljivosti kod pacijenata.
Kičmeni implant je pojačavao signal iz mozda do oštećenih delova kičmenog stuba, a dodatna stimulacija stizala je unapred programiranim signalima kompjutera.
BBC je prethodno izveštavao o Davidu Mzeu, prvom pacijentu kome su pomogli kičmeni implanti 2018. godine, a napredak je bio toliki da je sa suprugom uspeo da dobije dete, što ranije nije bilo moguće.
Ova tehnologija prošle godine pomogla i Majklu Rokatiju da postane prvi čovek sa potpuno oštećenim kičmenim stubom koji je prohodao.
Obojica su osetili veliki boljitak, ali su njihovi pokreti programirani i deluju poput kretanja robota.
Takođe, oni moraju da se kreću u skladu sa kompjuterom i moraju da stanu i ponove sve ukoliko iskoče iz šablona.
Gert-Jan je pre ugradnje moždanih implanta imao samo kičmeni.
Kaže da sada ima dosta veću kontrolu kretanja.
„Pre sam se osećao kao da sistem kontroliše mene, ali sada ja kontrolišem njega", opisuje on.
Ni novi, ni stari sistemi ne mogu da se koriste neprestano.
Glomazni su i još uvek su u fazi istraživanja.
Pacijenti ih koriste oko sat vremena nekoliko puta nedeljno kao deo oporavka.
Hodanje trenira njihove mišiće i popravilo je njihov nivo pokretljivosti kada je sistem isključen, što ukazuje da bi oštećeni nervi mogli da se oporave.
Krajnji cilj je da tehnologija postane što manja.
Kompanija Onvord Medikal profesora Kurtina unosi poboljšanja kako bi tehnologija postala komercijalna i da bi ljudi mogli da je koriste u svakodnevnom životu.
„Ona stiže. Gert-Jan je dobio implant 10 godina posle nesreće.
„Zamislite trenutak kada budemo mogli da ugradimo moždano-kičmeni sistem nekoliko nedelja posle povrede. Potencijal oporavka je neverovatan", smatra doktor.
Pogledajte i ovu priču:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
