Bilo je subotnje jutro u Gastštate Grosmarkthale, ali je osećaj bio kao da je petak veče.
Sale sa zidovima obloženim drvenom lamperjom bile su pune ljudi i konobarica u tradicionalnim dirndl haljinama koje su nosile poslužavnike sa pićem, a nivo buke postepeno se pojačavao.
Smešten na jugu Minhena, ovaj pab privlači mase željne klasičnog bavarskog doručka: vajsvurstfruštuk (bukvalan prevod: „doručak sa belom kobasicom").
Ovaj obrok sastoji se od istoimene bele kobasice, kao i mekih pereca i slatkog senfa - koji se zalivaju pšeničnim pivom.
Mnoga mesta širom sveta imaju jedinstvene jutarnje tradicije.
- Pirotska peglana kobasica: Senzacija za čulo ukusa i delikates neizvesne budućnosti
- Izum hemičara iz Srbije - pivo obogaćeno cinkom „sa efektom protiv starenja”
- „Jeo sam isti doručak u prethodne 22 godine"
U Lionu, u Francuskoj, ljudi se bacaju na vino i iznutrice u devet izjutra.
U Vanu, u Turskoj, uobičajeno je sesti za doručak serviran na devet tanjira.
A u Trangu, na Tajlandu, nije neuobičajeno okupiti se u dim-sam salama pre izlaska sunca.
Ovde u Bavarskoj, državi poznatoj po tradicionalnim nošnjama i prepuštanju terevenkama na Oktoberfestu, ovaj kulinarski običaj odražava lokalnu sklonost uživanju u životu.
„Vajsvurtfruštuk je više od običnog obroka; to je izgovor za neformalno okupljanje kad je suviše kasno za kafu, ali suviše rano za ručak", kaže Frauke Rotšuh iz Minhenskog turističkog saveza, dodavši da ljudi tu obično završe da bi uživali u atmosferi i, naravno, pivu.
Iako je ovaj doručak dostupan širom Minhena, Gastštate Grosmarkthale je dosledno u vrhu svih lokalnih lista.
Gostionicu vodi tandem brat-sestra, Ludvig Volner i Gabi Valter, koji su preuzeli posao od oca 1999. godine.
„Nije se promenilo mnogo toga za 55 godina otkako je vodi moja porodica", kaže mi Volner.
Dekoracija je prosta i funkcionalna, sa zasvođene tavanice vise lusteri od kovanog železa, dok podmetači za pivo zamenjuju stolnjake.
Moj laptop je izgledao kao da mu nije tu mesto.
Volner je jedini gostioničar u gradu koji i dalje radi kao mesar.
Ustajući rano svako jutro, on ručno pravi kobasice, koristeći tajni porodični recept i veštine koje je savladao još kao dete.
On sastojke nabavlja iz obližnje mesarske četvrti i velike veleprodajne pijace (Grosmarkthale) u komšiluku.
Tokom nedelje, pab ugošćuje gladne prodavce i mušterije sa pijace.
Za vikend, velike stolove zauzimaju porodice i prijatelji, ili ih dele među sobom male grupe stranaca koji jedni druge pozdravljaju veselim: „Servus!".
Ovo je mesto na kom su dobrodošli gosti svih uzrasta.
Videćete roditelje kako gule so sa pereca da bi ih davala deci i kako se starim mušterijama donosi novo pivo bez pitanja.
- Treba li da jedemo tri obroka dnevno
- Može li spremanje hrane biti opasno po zdravlje
- Kako je Titov kuvar stvorio Karađorđevu šniclu
„Neki od najprometnijih dana su tokom Oktoberfesta ili karnevalske sezone", objašnjava Volner, „ili tokom dana kada igra neki od minhenskih fudbalskih klubova."
Tačno poreklo vajsvursta - kuvane kobasice od teletine, slanine, luka, peršuna i začina - nije najjasnije.
Najpopularnija priča, međutim, glasi da je izumljena sasvim slučajno.
Godine 1857, mladi minhenski gostioničar Sep Mozer ostao je bez ovčijih creva za omot svojih kobasica pa je umesto toga iskoristio svinjska.
Zabrinut da bi mogle da popucaju tokom prženja, Mozer je odlučio da ih skuva u vodi - kocka koja se isplatila.
Danas su one jedna od najpoznatijih bavarskih jela i jedna od prvih stvari koje će vam meštani preporučiti da probate.
Doručak se jede širom ove južne države, naročito u Oberbajernu (Gornjoj Bavarskoj).
„To je jelo koje vezujem za svoju porodicu na selu", kaže Teresa Portenlanger, koja vodi moderni minhenski pab Ksavers sa braćom i sestrama.
„Uvek jedemo vajsvurstfruštuk zajedno na Badnje veče."
Kad sam je pitala za ideju o pijenju piva ujutro, ona mi je odgovorila: „Mislim da ljudi ovde to ne doživljavaju kao alkohol - to je više kao osnovna hrana, poput hleba!"
Jelo je teže pronaći jednom kad pređete takozvani vajvurstekvator - „ekvator bele kobasice".
Iako nije jednoglasno definisana, sa Dunavom i Majnom predloženim kao mogućim markerima, ova podela na odražava samo kulinarske razlike u ovom delu zemlje, već i kulturološke.
Nećete videti mnogo ljudi kako nose lederhozen u severnoj Nemačkoj, na primer.
Tradicionalno, kobasice treba jesti pre nego što se oglase crkvena zvona u podne, prizivajući vremena pre postojanja frižidera i različite tehnike pripremanja.
Iako to više nije neophodno, mnoga mesta i lokali se i dalje toga pridržavaju.
Drugi, uključujući Volner i Portenlanger, sada ih služe i nakon te granice, ali deluje neobično naručiti ih kasno posle podne.
Servirane u posudi sa toplom vodom, vajsvurst mogu da se jedu na veliki broj načina, ali morate da im skinete kožicu.
Tehnika koju su mene naučili je da napravim rez čitavom dužinom kobasice i onda da je ogulim.
Verzirani Minhenci praktično isisaju unutrašnjost - nešto što je ovde poznato kao „cuceln".
Gde god da idete, najbolje je da posmatrate i učite.
„Većina ljudi je veoma lojalna gostionici iz svog kraja", kaže Rotšuh.
„Kad mi dolaze posetioci koji nisu odavde, često ih odvedem u Turmštuberl u Muzeju Karl Valentin i pomešam vajsvurstfruštuk sa razgledanjem grada."
Druga centralna mesta su Ajinger am Plac i Donisl, blizu Marijenplaca, ili Šnajder Brauhus, koji ima izdašnu kolekciju pšeničnih piva.
Slavni Hofbrauhaus je takođe opcija, ali budite upozoreni: on je poznat kao mesto na kom novajlije pojedu kožicu ili, još gore, naruče kečap.
I dok Minhen ima reputaciju u Nemačkoj kao mesto koje se drži starih običaja, počela je da ga menja mlađa populacija okrenuta budućnosti.
Danas, u kraju oko Gastštate Grosmarkthale, pronaći ćete sve, od takosa do veganske pice.
Samo nekoliko ulica dalje, nedavno otvoreni kafić Om Nom Nom u bivšoj mesari služe tanjire sa sirom bez mleka.
I iako ne može da se porekne da bi od vajsvurtfruštuk nutricionistima ili zagovornicima biljne ishrane pošla jeza uz kičmu, čak se i ova drevna bavarska tradicija menja.
Godine 2022, minhenski Grinfors - jedan od sve uspešnijih start-apova u Nemačkoj - prvi put je predstavio veganske bele kobasice na Oktoberfestu.
„Pre samo pet godina to bi delovalo nemoguće", kaže generalni direktor i osnivač Tomas Iserman, „ali pozitivan prijem naših proizvoda pokazuje koliko se savesna prehrana može primeniti i na događaje kao što je Oktoberfest, koliko god da su tradicionalni."
Kompanija će biti glavni snabdevač veganskom hranom za Oktoberfest 2023. godine i snabdeva nekoliko restorana u gradu, kao što su Heršaftscajten u centru i Maks Emanuel Brauerei u studentskoj četvrti Maksforštat.
Pravljene u Nemačkoj uz pomoć proteina iz graška, ove kobasice imaju 76 odsto manje masti i 62 odsto manje kalorija.
Oba mesta su preporučila tri kobasice kao standardnu porciju.
„Za mene bezmesna opcija ne menja značenje ili društveni značaj ovog doručka. Ako ništa drugo, omogućuje da u njemu učestvuje više ljudi", kaže Iserman.
Odlučila sam da proverim šta o njima misli Volner.
Nakon što je govorio smireno tokom čitavog našeg razgovora, brzo se uzbudio.
„E, sad ste me našli!", zacerekao se, udarajući pesnicom po stolu.
Dajući sve od sebe da ponudi uravnotežen odgovor, rekao je da on zna da je to promena koju ne može da ignoriše, ali za njega reči „vegan" i „kobasica" ne mogu da stoje u istoj rečenici.
Da li bi je probao?
„Da, naravno - morate da upoznate konkurenciju."
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
