Tokom šezdesetih godina prošlog veka buknula je omladinska kultura, iznedrivši pop muziku, kratke suknje i raspomamljene fanove.
U odnosu na druge svedoke, jedan je bio u epicentru tih dešavanja.
„Odjednom je ogromna pažnja bila usmerena ka nama, stvarajući sliku koju ću pamtiti do kraja života", priseća se on.
Ser Pol Makartni je često bio središnja figura nekih od najkarakterističnijih slika tog perioda, pošto je bitlmanija pokorila Britaniju i svet.
- Magija Bitlsa - album Ebi Roud ponovo na prvom mestu top lista
- Preminula Areta Frenklin
- Kako su lažni Bitlsi obmanuli Južnu Ameriku
- Pol Makartni snimio tajni praznični album
Sve do danas, vreme koje je on opisao kao „ludnicu", „pandemonijum" i „masovnu histeriju" bilo je sagledavano sa strane. Ali, šta je Makartni video?
Nedavno je otvorena izložba pod nazivom „Pol Makartni, Fotografije 1963-1964: Oči oluje" u ponovo otvorenoj Nacionalnoj galeriji portreta, a objavljena je i knjiga „1964: Oči oluje", sa više od 200 Makartnijevih fotografija, koje je čuveni muzičar 2020. pronašao u arhivi svoje produkcijske kuće.
Slike beleže život člana Bitlsa tokom 1963. i 1964. godine - vreme uzletanja benda ka svetskoj slavi, odlazak iz trošnih kuća rodnog Liverpula u svetske metropole: London i Pariz, kao i vrhunac tog dela karijere: prvi živi nastupi u Americi, tačnije Njujorku, Vašingtonu i Majamiju.
Mlađi fanovi benda, koji su propustili zabavu i erupciju njegove slave uskoro će iskusiti ono što je Makartni u intervjuu za BBC radio 4 najavio kao „poslednji snimak Bitlsa", pesmu stvorenu tako što je pomoću tehnologije veštačke inteligencije izolovan glas Džona Lenona sa jednog starog demo snimka.
Ako tome pridodamo novi talas popularnosti benda na platformama poput TikToka, neimenovana pesma, koja će biti objavljena krajem godine, nesumnjivo će razgaliti obožavaoce među pripadnicima generacije Z.
Znamo da je najzagriženije fanove uvek opsedala priča o četvorici mladića, a Makartnijeve fotografije pokazuju da je fasciniranost bila uzajamna.
Osim slika na kojima članovi benda uživaju u slobodnom vremenu između svirki, ima i onih na kojima su zabeleženi fanovi, neke su snimljene iz automobila ili s prozora hotela - do sada nepoznate fotografije prikazuju jedinstven period iz perspektive čoveka koji je bio jedna od središnjih figura dešavanja.
Naziv izložbe upućuje na oči koje su bile posvuda. „Ko te posmatra?", piše Makartni u uvodu knjige. „Deluje kao da je objektiv uvek u pokretu, pri čemu ja fotografišem njih, fotografi slikaju nas, dok na hiljade ljudi žele da dožive tu oluju.
„Fotografija će zauzeti značajno mesto u renoviranoj Nacionalnoj galeriji portreta, koja započinje rad dvema izložbama - 22. juna su premijerno predstavljene kolor fotografije pionirke ove discipline Jivodne Midlton iz tridesetih godina prošlog veka, a izložba „Oči oluje" otvorena je 28. juna.
U svetu cenjena kolekcija fotografija ove galerije biće „u još većoj meri" uvrštena u postavke u tom prostoru, kaže kustoskinja Rozi Brodli za BBC Kulturu. „To nam omogućava da ispričamo mnogo detaljniju i slojevitiju priču, jer na fotografijama često nalazimo raznovrsnije tipove ljudi."
Arhiva galerije obuhvata i fotografije Bitlsa koje su načinili velikani poput Dejvida Bejlija i Dona Makalina, ali ove nove fotografije, kada je aparat dat onome ko je bio ispred objektiva, nude novi uvid.
„Suštinska razlika se ogleda u njegovom shvatanju benda i onoga što se dešava. Te fotografije nisu namenjene javnosti, one su privatne," objašnjava Brodli.
„One pokazuju šta je to što ga zanima, koga on želi da upamti i zapravo ne govore toliko o bendu, već o Polu i jednom periodu koji je proživeo sa prijateljima, a sticajem okolnosti su ti prijatelji bili Bitlsi."
- Kako su Bouvi, Bitlsi, Madona i Severina počeli da predaju u hrvatskoj školi
- Otkrivene do sada neviđene fotografije Bitlsa
- Nastup koji se godinama čekao: Makartni na Glastonberiju, pridružili mu se Brus Springstin i Dejv Grol
U Liverpulu upoznajemo novu zvezdu Siliju Blek, dok je u Parizu Makartnija zaludela francuska glumica i „pinap" devojka Sofi Ardi.
Takođe, fotografije nam nude pogled kroz ključaonicu života van bine i reflektora.
Na primer, kada se Džon Lenon briše peškirom posle plivanja ili kada Džordž maže kremu da bi se zaštitio od sunca.
Predstavljeni su nam i svi ljudi iza bine zahvaljujući kojima se ludilo desilo: roudi, vozač, menadžer, telohranitelj... kamera ih hvata dok puše, čitaju, dremaju ili se zezaju sa momcima iz benda. „Ludirali smo se okolo, tako smo i ostali normalni", piše Makartni.
Na slikama takođe vidimo i iznenađujuća otkrića.
Iza kulisa, američka turneja nije uvek bila rokenrol. Na primer, posetilac izložbe će saznati da je Džonova žena Sintija putovala sa njim.
Takođe, upoznajemo devojku sa kojom je Pol izlazio u Majamiju - pristojno odevenu tinejdžerku krupnih očiju, kojoj je prišao, džentlmenski, u kancelariji njenog oca.
Makartni, momak iz radničke klase koji je prethodno letovao u britanskim odmaralištima namenjenim onima s nižim budžetom, imao je tada 23 godine, i stoga fotografije odražavaju njegovu zatečenost i znatiželju spram novih svetova koje je otkrivao.
Mnoge od njih nedvosmisleno prenose osećanje novog iskustva koje putovanje donosi.
Takve su, na primer, slike iz aviona ili turističke slike Trijumfalne kapije i Bele kuće; s druge strane, fotografije bilborda i postera na kojima stoji ime benda upućuju na osećaj istovremene zbunjenosti i ponosa izazvan popularnošću daleko od kuće.
„Danas, decenijama kasnije, kada pogledam te slike, pronalazim u njima osećanje nalik nevinosti", napisao je Makartni. „U tom trenutku nam je sve delovalo kao nešto novo."
Pogledajte video: Muzika, film i Bitlsi: Novi dokumentarac i novi pogled na legendarni britanski bend
Američki san
Za Makartnija su Sjedinjene Države bile sinonim za uspeh.
„Sve što smo slušali je došlo iz Amerike", piše on, opisujući američku turneju kao „veliki trenutak" i „veliku nagradu".
Očekivanja članova benda su bila u mnogome ispunjena.
Njihov nastup u emisiji Eda Salivana 9. februara 1963. videlo je 73 miliona ljudi, a Makartni je potpuno uronio u američku kulturu - fotografisao je nebodere i njujorška blještava svetla, i prvi put je otišao u „drive-in" bioskop.
Nakon jednobojnih snežnih scena Vašingtona, osunčani Majami zrači toplinom, jer Makartni pušta da boje dođu do punog izraza, pa tako vidimo jarko zelene palme, plavetnilo neba i šljašteće žute kupaće kostime.
„Zemlja čuda" - tako je slavni muzičar opisao Majami, grad koji je za momke iz benda bio tropski raj u kom su doživeli provod za pamćenje, vozikajući se okolo u iznajmljenim kabrioletima marke „MG" i opuštajući se kraj privatnog bazena.
Međutim, Amerika je pokazivala i drugačije lice.
Dvadeset drugog novembra 1963, nekoliko meseci pre dolaska Bitlsa u tu zemlju (7. februar 1964), ubijen je Kenedi, i pištolj za pojasom policijskog poručnika u krupnom planu ukazuje na to da je Makartni bio uznemiren.
„Prvi put u životu", napisao je, „video sam tako nešto."
Članove benda je zaprepastila rasna nejednakost i pružili su podršku velikim promenama kada su odbili da sviraju u salama koje na ulazu sprovode segregaciju publike.
„Bitlsi nisu bili prvi belački bend koji je istupao protiv rasne segregacije, ali popularnost drugih izvođača bila je značajno manja od njihove", rekla je istoričarka Džil Lepor, autorka uvoda za „1964: Oči oluje", za BBC kulturu.
Fotografi imaju značajnu istorijsku zaslugu.
Oni dokumentuju ključne političke trenutke, podstaknute, kaže Lepor, „daleko svrsishodnijim duhom pobune".
Dogodile su se „velike strukturalne promene", kaže ona, ukazujući na kraj regrutacije u Britaniji i spuštanje starosne granice za glasanje u americi na 18 godina.
U Americi je izglasan Zakon o građanskim pravima, a kolonije širom sveta su počele da stiču nezavisnost; pojava kontraceptivnih pilula se podudarila sa prvim merama za uspostavljanje jednakosti polova na tržištu rada.
„Novinari su neprestano od njih tražili da daju smisao onome što se u tom trenutku dešavalo u svetu i svim promenama koje su se dešavale. Bilo je uživanje gledati kako su odbijali da učestvuju u tome", kaže Lepor.
„U jednom trenutku, tokom boravka u Vašingtonu, novinar ih je pitao: 'Šta mislite - koje mesto će Bitlsi zauzimati u istoriji Zapadne kulture?', a Pol je odgovorio: 'Sigurno se šalite.' Prelepo je to nepoštovanje."
Međutim, Makartni je veoma cenio fotografe i njihovu profesiju.
„Često sam ih slikao, ali ne iz osvete, već zato što su to bili interesantni ljudi", napisao je.
Bend je odabrao izuzetne fotografe da ga prate na turnejama.
Heri Benson, Dezo Hofman i Robert Frimen - svi su se našli na njegovim fotografijama, a kada su bili iza kamere, Makartni bi posmatrao kako rade, trudeći se da što više nauči.
Slike predstavljene na izložbi „Oči oluje" snimljene su 35-milimetarskim „Pentax" aparatom, i obuhvataju moderne otiske negativa, kao i uvećane slike preuzete sa kontaktnih listova.
Na nekolicini se nalaze i krstići koje je Makartni ispisao dermatografom, označivši svoje omiljene snimke.
Pojedine fotografije su zamućene, poput nasmejanog Ringa Stara ili autoportreta u ogledalu. Ponekad je to namerno urađeno, a ponekad se prosto tako desilo usled žurbe. „Sve se odvijalo veoma brzo i sve što si mogao da uradiš jeste da brzo škljocneš!", napisao je.
Makartni je bio fotograf-amater, ali njegov talenat je neporeciv.
„Ne samo da je usvajao inovacije iz oblasti foto-žurnalizma... na primer, Kartije-Bresonovu ideju o hvatanju ključnog trenutka, već se trudio i da kadrira, tragajući za zanimljivim uglovima," kaže Brodli, koji je pomogao da se od 1.000 fotografija izdvoji grupa pogodna za izložbu.
„On razume šta čini jedan portret dobrim, veoma dobro smešta figuru u prostor i zanimaju ga arhitektura i pravljenje zanimljivih perspektiva."
Kad bi povremeno prepustio kameru nekom drugom - menadžeru, roudiju ili kolegi iz benda - na fotografijama bi se pojavio on, Makartni, dok svira na bini ili pozira za fotoreportere, prepoznatljivog setnog pogleda koji proviruje pod šiškama karakteristične „metla" frizure.
„Bili smo šaljivdžije, međusobno smo se zadirkivali, šta god radili i gde god išli. Mislim da moje fotografije to pokazuju", piše Makartni u završnom poglavlju njegove knjige.
„Ono što nam se desilo se ne može rečima opisati, ali zamislite da su vam se ispunili svi snovi i bićete najbliže tom osećaju."
Pogledajte video: Bestbit: „Poruka Džona Lenona je danas još snažnija"
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
