Kucanje čašama vina, uz tradicionalno: „Živeli" i pevušenje za stolom uz jednu od najpopularnijih narodnih pesama iz Crne Gore „Korita Ivanova", slika su koja nagoveštava da će odnosi Srbije i Crna Gore u budućnosti krenuti u boljem smeru.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ugostio je Jakova Milatovića, novog predsednika Crne Gore u vili u Beogradu, na večeri i uz muziku, a mladi crnogorski političar je pevušio, baš kao i šef srpske diplomatije Ivica Dačić, koji i inače voli da zapeva.
„Uveren sam da otvaramo novo poglavlje u odnosima između naših zemalja i bratskih naroda", objavljeno je na zvaničnom Vučićevom Instagram nalogu.
Podelio je i snimak opuštene atmosfere za večerom koja prethodi zvaničnim razgovorima dvojice predsednika.
Ovo je prvi prvi put posle više godina da u zvaničnoj poseti Srbiji boravi predsednik Crne Gore.
Jakov Milatović, koji je pre nekoliko meseci svrgnuo sa vlasti Mila Đukanovića, izabrao je upravo Srbiju kao prvu zemlju regiona u koju je došao kao predsednik Crne Gore.
Pre Milatovića, u Beogradu je u svojstvu crnogorskog predsednika poslednji boravio rođeni Beograđanin Filip Vujanović, juna 2016. godine, a Milo Đukanović koji je od 2018. do maja 2023. bio na toj funkciji, nije zvanično posetio Srbiju u tom periodu.
- Šta pobeda Jakova Milatovića u Crnoj Gori znači za Srbiju, Kosovo, region i Evropu
- Abazović: Vreme za „okretanje novog lista“; Brnabić: „Nemamo bliže od Crne Gore“
- Filip Vujanović: „Zabrinut sam i uplašen šta će biti s Crnom Gorom“
Da je sa Vučićem saglasan da odnosi idu u boljem smeru, Milatović je potvrdio izjavom na prijemu koji je u Crnogorskoj kući u Beogradu.
„Prisustvo predsednika Vučića na mojoj inauguraciji 20. maja, ministar Dačića učestvovao je na Samitu u okviru Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi u Podgorici 27. juna, i ova moja prva poseta Beogradu, u tako kratkom vremenskom periodu, upravo idu u prilog unapređenju odnosa dve države.
„Revitalizacija političkih odnosa je važna za unapređenje naših ekonomskih odnosa, što ima za rezultat direktne benefite za privredu i građane", poručio Milatović.
Rekao je i da osim tradicionalnih veza i bliskih odnosa, Crnu Goru i Srbiju trajno povezuju zajednički ciljevi, a to su pre svega regionalna stabilnost i članstvo u Evropskoj uniji.
Šta sve opterećuje odnose Beograda i Podgorice?
Srbija i Crna Gora dva oka u glavi, bila je nekada popularna krilatica.
Crna Gora i Srbija, to je jedna familija, skandira se i dalje u obe zemlje, ta poruka se ističe i na transparentima i fasadama.
Milo Đukanović, koji je tri decenije bio na najvažnijim političkim pozicijama u Crnoj Gori, samo tri puta je posetio Srbiju u ovom veku - 2003. kada je prisustvovao sahrani ubijenog premijera Zorana Đinđića, 2006. godine, nekoliko dana uoči referenduma o nezavisnosti Crne Gore i 2013. kada je predsednik vlade bio Ivica Dačić, a Aleksandar Vučić, sada predsednik, potpredsednik vlade.
Đukanović je tada bio crnogorski premijer.
Bivši predsednik Crne Gore Filip Vujanović boravio je u radnoj poseti Srbiji u dva navrata - u maju 2014. i u junu 2016. godine.
Posete najviših srpskih zvaničnika Podgorici u poslednje dve decenije takođe su retkost.
Upravo ovi podaci sugerišu kakvi su zapravo odnosi dve zemlje, nekada bile vrlo bliske, i koje su bile u zajednici sve do 2006. godine - najduže od svih zemalja bivše Jugoslavije.
Uprkos istorijskim, krvnim, kulturološkim, jezičkim i mnogim drugim vezama, u poslednje dve decenije, odnosi Srbije i Crne Gore narušeni su do te mere da trenutno čak nemaju ni ambasadore.
Upravo to je uoči posete Beogradu potencirao Milatović, navodeći da će najvažniji segment biti ponovo podizanje odnosa na diplomatski nivo, kao preduslov za sve ostale teme.
Srbija je prekinula diplomatske odnose sa Crnom Gorom 2008. godine, odlukom tadašnjih vlasti u Podgorici da priznaju nezavisnost Kosova.
Dolaskom nove vlasti u Srbiji, odnosi su počeli da se obnavljaju, da bi potom ponovo bili imenovani ambasadori u Beogradu, odnosno Podgorici.
Ali poslednjih godina ponovo je bilo varnica, pa tako Srbija nema ambasadora u Podgorici, niti Crna Gora u Srbiji.
U prethodnim godinama između Beograda i Podgorice bilo je niz nerešenih pitanja, od pitanja statusa Srpske pravoslavne crkve, regionalne inicijative Otvoreni Balkan čiji Crna Gora nije član, ali i zahteva Crne Gore da joj bude izručen Svetozar Marović, bivši predsednik Državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Marović, nekada jedan od najuticajnijih političara u Crnoj Gori, uhapšen je 2015. godine pod sumnjom za korupciju i šverc, ali je on po izlasku iz pritvora u Crnoj Gori utočište našao u Beogradu gde je i danas.
U međuvremenu, crnogorski sud ga je osudio, ali uprkos zahtevima Podgorice i sporazumu dve zemlje o ekstradiciji, Beograd ga nije izručio.
Ni posete crnogorskih premijera, najpre Zdravka Krivokapića, a potom i Dritana Abazovića u poslednje dve godine, nisu podstakle Beograd da promeni odluku o neizručenju Marovića.
Đuaknović i njegova vlast optuživali su Beograd i za mešanje u izbore, potencirajući da vlast u Srbiji podržava prosspski blok partija, čiji su lideri Andrija Mandić i Milan Knežević, česti posetioci Beograda.
Knežević je govorio i na nedavnom mitingu vladajuće koalicije u Srbiji.
- Zašto je izručenje Svetozara Marovića Crnoj Gori i dalje „goruća tema"
- Ko sve nije deo „Otvorenog Balkana" i zašto
Beograd i Podgorica razilaze se u nekim tačkama u spoljnoj politici.
Crna Gora je 2017. godine pristupila NATO savezu, a Srbija zadržava neutralni status, Crna Gora je uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, ali Beograd nije.
Jedini zajednički imenitelj su evropske integracije, ali iz Brisela stalno ponavljaju stav o zajedničkom ulasku zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju - i to u dalekom budućem vremenu.
Milatović je u više navrata, pa i pred dolazak u Beograd, isticao da Crna Gora neće odustati od evropskog puta, a ta zemlja je od svih na Zapadnom Balkanu uradila i najviše na usklađivanju sa evrpskim zakonodavstvom i standardima.
Upravo su njegove prve posete u ulozi predsednika bile u Briselu, gde je sedište Evropske unije i NATO-a.
Beograd, deklarativno, takođe želi u EU, ali poslednja istraživanja javnog mnjenja govore da je stanovništvo Srbije duboko podeljeno oko članstva u evropskoj zajednici.
Novi vetar u odnosima Srbije i Crne Gore nagovestila je poseta tadašnjeg predsednika crnogorske vlade Dritana Abazovića Beogradu - koji je i dalje na tih funkciji, ali u tehničkom mandatu do izbora nove vlade - tačno pre godinu dana.
„Vreme je za okretanje novog lista", rekao je tada Abazović u Beogradu, na šta je predsednika srpske slade Ana Brnabić uzvratila: „Da resetujemo odnose".
„Nemamo bliže zemlje od Crne Gore, kao što i vi kažete da nema Crnoj Gori nikog bližeg od Srbije, ni politički, ni ekonomski", rekla je Brnabić krajem juna 2022.
Vučić, predsednik Srbije, bio je u Podgorici 20. maja ove godine na zvaničnom imenovanju Milatovića za predsednika Crne Gore.
Uoči zvaničnih razgovora, Milatović je u Beogradu naglasio da je Srbija Crnoj Gori ubedljivo najveći trgovinski partner, sa robnom razmenom od 764 miliona evra prošle godine.
A turisti iz Srbije su i najbrojniji na Crnogorskom primorju, dodao je.
Uprkos svim izazovima, veze između građana i privrede Crne Gore i Srbije ostale su jake i stoga je odgovornost, ali i obaveza na državnicima dve zemlje da te odnose ne remete, već da ih unapređuju, rekao je Milatović.
Tekst će biti dopunjen posle zvaničnih izjava dvojice predsednika.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
