Anđelika je već predosećala gde se nalazi njen nestali muž Darvin. Ali zvanični snimak koji je objavila vlada i postavila na društvene mreže potvrdio je njene sumnje.
Pažljivo pregledajući, kadar po kadar, spazila ga je u 25. minutu snimka, kako se rukuje sa cimerom iz ćelije. Pritisnula je pauzu, premotala na početak i krenula da ga proučava ispočetka.
Iako mu je glava bila obrijana, a na sebi nije imao ništa sem uniformnog zatvoreničkog belog šortsa, nijednog trenutka nije posumnjala da je ta osoba Darvin, kog nije videla otkako je uhapšen pre 11 meseci.
Ovo je bio prvi dokaz na koji je naišla da je prebačen u ozloglašeni salvadorski mega-zatvor Centar za suzbijanje terorizma (CECOT), koji je u januaru otvorio predsednik zemlje Najib Bukele u Tekoluki, 74 kilometara jugoistočno od glavnog grada San Salvadora.
CECOT je postao simbol ozloglašenog „rata protiv bandi“ predsednika Bukelea za koji Ministarstvo za bezbednost kaže da je doveo do zatvaranja najmanje 68.000 ljudi otkako je započela kampanja u martu 2022. godine.
Hiljade Salvadoraca ne znaju ništa o zatvorenim rođacima i poput Anđelike, traže ih na snimcima, fotografijama ili – u slučaju onih čiji su najmiliji u ćelijama manjeg stepena bezbednosti – zureći kroz rupice u zatvorskim zidinama.
Ali vanredno stanje koje je uveo predsednik Bukele, u zemlji koja je postala jedna od najnasilnijih na svetu, veoma je popularno kod kuće. U Galupovoj anketi iz januara sprovedenoj na 1.200 građana, 92 odsto anketiranih reklo je da ima „pozitivno mišljenje“ o vođi.
On podršku uživa uglavnom zbog drastičnog pada prijavljenih ubistava otkako je njegova administracija preuzela vlast. Mnogi Salvadorci ističu ovu promenu, naročito u naseljima koja su ranije kontrolisale bande zastrašujući meštane sloganom: „Vidi, čuj, ćuti.“ Sada stanovnici smeju da prelaze teritorijalne granice bandi bez uznemiravanja ili straha od odmazde.
Vlada El Salvadora kaže da CECOT može da primi do 40.000 zatvorenika, isključivo važnije članove dve rivalske bande – Mara Salvatruča (MS-13) i Bario 18 – čiji je rat doveo do višedecenijskog terora i krvoprolića u El Salvadoru.
Vlasti uporno odbijaju da daju dozvolu BBC novinarima da posete CECOT, ali je naš tim uspeo da rekonstruiše detalje ovog zatvora uz pomoć snimaka i fotografija koje su objavili vlada i medijske kuće sa pristupom kompleksu pre nego što je otvoren; intervjua sa salvadorskim zvaničnicima; i dokumenata koje je sa nama podelio jedan inženjer – pod uslovom da ostane anoniman – koji je učestvovao u izgradnji Centra.
CECOT ima 256 ćelija.
Sa do kraja ispunjenim kapacitetom od 40.000 zatvorenika , u svakoj ćeliji bi ih bilo 156, ukoliko se ne izgrade novi paviljoni.
Kreveti su obične metalne ploče bez dušeka.
Plafon je mreža u obliku dijamanta – rupe omogućuju čuvarima da motre na zatvorenike, a rešetka je napravljena od naoštrenog metala da bi sprečila zatvorenike da se okače o nju.
Svaka ćelija ima dva lavaboa u kojima zatvorenici mogu da operu odeću i sebe, i dva toaleta koji ne pružaju ni trunku privatnosti.
Nema prozora, ventilatora ili klima uređaja uprkos visokim temperaturama i velikoj vlažnosti tokom čitave godine.
Vlasti kažu da zatvorenici napuštaju ćelije samo zbog onlajn ročišta ili boravka u samici.
Koliko prostora ima svaki zatvorenik u zajedničkoj ćeliji ostaje velika nepoznanica. Planovi u koje je imao uvid BBC Mundo ukazuju da je svaka ćelija 7,4 x 12,3 metra, ili 91,02 kvadratna metra – pod punim kapacitetom, to bi svakom pojedincu ostavilo 0,58 kvadratnih metra prostora. Crveni krst preporučuje 3,4 kvadratna metra po zatvoreniku u zajedničkoj ćeliji kao međunarodni standard.
Vlasti El Salvadora saopštile su da očekuju da zatvorenici CECOT-a nikada ne budu pušteni na slobodu.
Ne zna se koliko je tačno zatvorenika trenutno u CECOT-u. Vlasti su javno saopštile samo dva prebacivanja do sada – u svakom, po 2.000 zatvorenika.
Ne postoji spoljni rekreativni prostor i nisu dozvoljene porodične posete, kažu vlasti. To je protivno međunarodnim smernicama o pravima zatvorenika.
Kriterijum za zatvaranje u CECOT-u nije obelodanjen i javno se ne zna da li su zatvorenici prvi put iza rešetaka ili su prebačeni iz drugih zatvora.
Ne zna se mnogo ni kako se zatvorenici hrane niti kako se brine o njima. Nisu objavljeni ni planovi, ni fotografije kuhinje, menze, radionica ili ambulanti.
Vlasti tvrde da CECOT ima najsavremenije moguće obezbeđenje – sisteme skeniranja na ulasku, ogromnu mrežu nadzora i dobro opremljenu oružarnicu.
Zatvor je „betonska i čelična jama u kojoj se sprovodi perverzna računica eliminacije ljudi bez formalne primene smrtne kazne“, kaže Migel Sare, bivši član Pododbora Ujedinjenih nacija za prevenciju torture, za BBC.
Antonio Duran, viši sudija u gradu Zakatekoluka, i jedan od malobrojnih sudija koji otvoreno kritikuju vanredne mere predsednika Bukelea, slaže se sa ovom ocenom.
„U državi koja se rukovodi vladavinom prava, uskraćivanje slobode je kazna. Prestupnik je kažnjen tako što je lišen slobode“, kaže on.
„Ali ovde mu je uskraćena sloboda da bi bio kažnjavan unutar zatvora. A to ne samo da je pogrešno, već je i kriminalno. To je mučenje.“
Vlada El Salvadora CECOT smatra krajem puta za zatvorenike.
„Mi imamo obavezu prema Salvardocima da se zatvorenici CECOT-a više nikada ne vrate u zajednice. I mi ćemo se postarati da protiv njih budu izgrađeni dovoljno jaki slučajevi da se oni nikad ne vrate“, rekao je ministar pravde i javne bezbednosti Gustavo Viljatoro BBC novinaru Vilu Grantu u maju.
„Za nas CECOT predstavlja najveći spomenik pravdi svih vremena. Mi nemamo šta da krijemo“, dodao je.
Komentar predsednika Bukelea iz maja delovao je kao da samo dodatno naglašava to obećanje.
„Neka sve nevladine organizacije koje se bave ljudskim pravima znaju da ćemo istrebiti te proklete ubice i njihove saradnike, strpaćemo ih u zatvor i nikada neće izaći“, tvitovao je on.
Ne zna se koliko je zatvorenika CECOTA-a – ako ih ima uopšte – formalno osuđeno za zločine za koje su optuženi.
BBC je od vlade El Salvadora tražio detalje ko je sve u zatvoru i po kom osnovu, kako će smestiti 40.000 ljudi i zašto rodbini zatvorenika nije potvrđeno da su prebačeni, ali nije dobio nikakave odgovore.
Pre nekoliko nedelja, BBC se približio zatvoru najbliže što je mogao.
„Čak ni El Čapo ne bi mogao da pobegne odatle“, rekao nam je dežurni policajac u toj oblasti, govoreći o ozloglašenom meksičkom narko bosu, koji je u prošlosti izveo nekoliko nemogućih bekstava iz zatvora.
Zatvorski kompleks se proteže na oko 23 hektara.
Ima osam paviljona sa po 32 ćelije.
Građevine okružuju dve žičane ograde potpuno pod električnim naponom i dva ojačana betonska zida . Obim spoljnog zida je 2,1 kilometar. Postoji 19 stražarskih kula.
Policajac je potvrdio da mu se poslednjih meseci život značajno poboljšao.
„Ranije sam sve vreme provodio izvlačeći članove bandi iz njihovih domova, sa svim rizicima koji uz to idu. Sada dane provodim na kontrolnim punktovima, a povremeno imam čak i vremena da popijem kafu.“
Čini se da stanovnici naselja koje su ranije kontrolisale bande posebno podržavaju politiku predsednika Bukelea.
„Ovo mesto nije bilo nimalo bezbedno dok predsednik to nije uradio“, kaže Deniz, koja živi u La Kampaneri, na obodima San Salvadora, za BBC.
„Mislim da je vanredno stanje najbolja odluka koja je mogla da se donese i da je ovo najbolji predsednik kog smo ikada imali.“
Njen stav je u suprotnosti sa Marijinim (23), koju srećemo nedaleko od CECOT-a, u njenoj kući u El Maniaderu. Partner njene majke radio je šest meseci na izgradnji zatvora, pre nego što je i sam uhapšen zbog „nezakonitih veza“.
Marija više ne rizikuje da izlazi toliko kao pre. Njenu prijateljicu Džesiku – majku trogodišnje devojčice – takođe je odvela policija pod merama vanrednog stanja.
„Čini se da je biti mlad sada zločin u El Salvadoru“, kaže ona.
BBC je razgovarao sa desetinama rođaka zatvorenika uhapšenih pod takozvanim režimom „stanja izuzeća“, i svi govore sličnu priču.
Oni tvrde da su njihovi najmiliji odvedeni iz domova – a da im nije pokazan nalog za pretres – u pritvorske centre ili zatvore, a potom izloženi grupnim onlajn ročištima zajedno sa desetinama drugih pritvorenika. Na tim ročištima sudija bi određivao pretkrivični pritvor, dok tužilaštvo istražuje da li postoje dokazi za formalnu optužnicu – proces koji može da potraje mesecima, čak i godinama.
U majskom izveštaju Kristosala, najveće nevladine organizacije za humanitarno pravo u El Salvadoru, zaključeno je da su u prvoj godini ovih mera u drugim zatvorima u zemlji desetine zatvorenika umrle od posledica mučenja, premlaćivanja ili odsustva zdravstvene nege.
Vlada nije zvanično odgovorila na taj izveštaj, ali je Andres Guzman Kabaljero, komesar za ljudska prava koji je na dužnost stupio 24. maja, priznao da je izveštaj „zabrinjavajući", govoreći jednom prilikom pred novinarima tog meseca.
„Kad zatvorsku populaciju čine dve ili tri bande, ili tri grupe koje su se često sukobljavale, to za posledicu može da ima povećani broj smrti – uzroci moraju biti istraženi slučaj po slučaj“, rekao je on.
CECOT, kaže Kristosal, predstavlja poseban razlog za zabrinutost zato što je teško nadzirati šta se u njemu dešava.
„Uslovi u CECOT-u mogli bi da postanu nehumani ili da se pogoršaju zato što niko nema pristup zatvoru“, kaže Zaira Navas, bivša salvadorska generalna policijska inspektorka koja je sada pravna savetnica Kristosala.
„Ne mogu da uđu advokati, ombudsman, čak ni mediji, i da potvrde kakvi su uslovi unutra.“
Anđelika, koja je prepoznala muža na snimku iz CECOT-a, sada namerava da pronađe bilo kakvu informaciju o njegovom statusu.
„Nema mi druge nego da nastavim da kopam… moja deca i moj muž se oslanjaju na mene da to učinim“, rekla nam je.
Bonus video:
