Toplotni talas u Srbiji: Kako domaće životinje podnose vrućine

Dok konji i krave lakše trpe vrućinu, svinjama je teže jer nemaju podjednako dobar urođen način da se rashlade

7215 pregleda 4 komentar(a)
Foto: BBC
Foto: BBC

Nije lako ljudima, ali ni životinjama.

Toplotni talas koji je zahvatio Srbiju tokom jula tera sve da namerno ili instinktivno traže način da se rashlade.

„Kad uveče pustim krave, samo jure da dođu do reke.

„Uđu u vodu da rashlade noge, ko ljudi, i ne pomeraju se", kaže Predrag Veljković iz Pekčanice kod Kraljeva, koji drži pet krava i ovce.

Na pitanje kako životinje podnose vrućinu, kratko odgovara „teško".

Veterinar Srđan Blagojević objašnjava da nije sva krupna stoka podjednako pogođena ekstremnim temperaturama.

Dok konji i krave lakše trpe vrućinu, svinjama je teže jer nemaju podjednako dobar urođen način da se rashlade.

„Ovo važi samo ako su napolju.

„Kada su unutra, toplota utiče na ceo organizam svih životinja", objašnjava Blagojević.

Upitan da li krave mogu da uginu zbog prevelike toplote, on kaže da su takvi slučajevi retki.

Predrag Veljković međutim priča da je poslednjih dana bilo više slučajeva uginuća krava o kojima su govorili i poljoprivrednici i osiguravajuće kuće.

Ono što vide proizvođači, a što potvrđuju i stručnjaci, jeste da poslednjih nedelja krave daju manje mleka.

„Na svim farmama je smanjena količina mleka, od 30 pa čak i do 50 odsto", kaže Veljković.

Stručnjaci su ranije upozoravali da, pored manje količine mleka, i sastav mleka može da se promeni kada je ekstremno toplo, ali i da su životinje podložnije raznim bolestima.

Krave same sebe 'tuširaju'

Predrag Veljković priča da je sa svakim danom ekstremne vreline, životinjama sve teže.

„Noćas je bilo 25 stepeni, a preko dana je išlo i preko 35.

„Od deset ujutru krave počinju da brekću, isplaze jezik, ubrzano dišu", kaže Veljković.

Stručnjaci objašnjavaju da temperature iznad 26 stepeni izazivaju stres kod krava.

Prirodno, životinje same traže način da se rashlade.

„Kad uđete u štalu, sve je mokro oko njih.

„Same uzimaju vodu iz korita i bacaju po sebi", kaže Veljković.

Reuters

Ovaj poljoprivrednik nabraja niz načina koji mogu da olakšaju životinjama vrućine - od boljeg provetravanja, do ugradnje modernih sistema koji bi održavali ujednačenu prijatnu temperaturu.

„Mi smo napravili prirodnu ventilaciju, a neki imaju ventilatore.

„Modernije farme imaju i sisteme za orošavanja koji funkcionišu kao u kafićima gde se raspršuju kapljice vode", kaže Veljković.

Međutim, većina poljoprivrednih proizvođača nema novca za takve investicije, kaže.

„Stariji objekti su poseban problem jer imaju betonske ploče.

„Kad imate betonske ploče na ovoj temperaturi, to je katastrofa. Mora da postoji provetravanje sa sve četiri strane i visoki krovovi da se toplota ne bi zadržavala dole", dodaje Veljković.

Za sada ne postoje subvencije države za modernizaciju objekata koja bi išla u korak sa sve ekstremnijim toplotnim talasima, kaže.

U pojedinim zemljama, poput Italije, farmeri su zbog visokih temperatura počeli da klimatizuju objekte tokom 2015.

Tada su u ovoj zemlji zbog ekstremnih vrućina tokom prve dve nedelje jula krave davale 50 miliona litara mleka manje.

U nedostatku savremenijih načina rashlađivanja, Veljković krave i ovce pušta napolje.

„Ovce samo noću jedu, a tokom dana su u hladu.

„Krave takođe značajno manje jedu, s tim da ja moje mogu da pustim i napolje, a veliki proizvođači, koji imaju po 50-60 krava, to ne mogu", kaže on.

Za krave spas promaja, za svinje blato

Kada su visoke temperature, životinje, kao i ljudi, fizički pate.

„Na temperaturi višoj od 25 stepeni krave manje jedu i daju manje mleka zbog napora da rashlade telo", objasnila je ranije Verica Lazarević iz poljoprivredne savetodavne stručne službe za Pomoravski okrug u Jagodini, za agenciju Tanjug.

Na visokim temperaturama se i sastav mleka može smanjiti tako da „dolazi do povećanja hlorida, smanjenja proteina i laktoze, ali i do porasta somatskih ćelija u mleku", rekla je Lazarević.

„Jedan od primarnih efekata je i pogoršanje plodnosti, pa i smrtnost embriona u prvim danima oplodnje", ukazuje Lazarević.

Veterinar Blagojević ukazuje da krave i konji lakše trpe visoke temperature kada su na otvorenom nego ovce ili svinje.

„Krave imaju posebno razvijen pleksus krvnih sudova u mozgu i frontalnom sinusu kojim se lako hladi taj deo moždanog tkiva", kaže Blagojević.

On dodaje da ovo važi za krave koje su na otvorenom.

Ako su unutra, onda toplota ima uticaja na ceo organizam.

Svinje, kako ističe, najteže podnose vrućine.

„One imaju slabo razvijene znojne žlezde.

„Vrlo slabo odaju toplotu, pa zato moraju da budu u blatu i vodi da bi se dobro rashladile", kaže veterinar.

On još upozorava da je posebno važno da svinje ne budu na suncu, jer lako izgore.

Blagojević kaže da poslednjih dana nije imao poziva zbog pregrevanja životinja, ali da je ranije lečio ždrebad koju je udarila sunčanica.

„Tada imaju povišenu temperaturu, nekoordinisano kretanje, ubrzano disanje, neće da jedu ni piju", objašnjava veterinar.

Njegov savet je da životinje budu u hladu, ako se drže na otvorenom.

„Ako se drže unutra, treba da bude što veća visina objekta i da postoji provetravanje", zaključuje Blagojević.

AFP

Cela Evropa gori

Poslednji toplotni talas u Srbiji počeo je 13. jula, ali je oko 20. jula došlo do privremenog rashlađenja i snažnih oluja koje takođe smetaju životinjama isto kao i ljudima.

Prema podacima RHMZ-a, temperature su tokom ovog meseca išle do 38 stepeni.

U čitavoj Evropi je u julu zabeležena ekstremna vrućina.

Španija, Italija, Grčka bore se sa temperaturama koje prelaze 40 stepeni.

Ekstremne temperature su nova normalnost u svetu zagrejanom klimatskim promenama, saopštila je meteorološka agencija Ujedinjenih nacija.

Svetska meteorološka organizacija upozorila je da bi toplotni talas u Evropi mogao da se nastavi u avgustu.


Pogledajte i ovaj video:


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Bonus video: