Zemlja sa zatvorenim granicama i malo diplomatskih kanala... razgovarati sa Severnom Korejom je nezgodno i u najboljim vremenima.
Sada su ulozi još veći sa mladim američkim vojnikom u njihovim rukama.
Kako će SAD da obezbede njegovo oslobađanje?
Sudbina Trevisa Kinga, američkog vojnika koji je prešao u Severnu Koreju, ostaje nepoznata, a stručnjaci kažu da su SAD u kritičnoj fazi pokušaja pregovaranja o njegovom povratku kući.
Ključni izazov je to što Amerika nikada nije imala zvanične diplomatske odnose sa Severnom Korejom.
Kao rezultat toga, SAD se oslanjaju na mrežu povratnih kanala za pregovore o povratku zatočenih državljana.
- Severna Koreja iznutra: „Zaglavljeni smo ovde, čekamo da umremo“
- Neverovatan proces tajnog intervjuisanja ljudi u Severnoj Koreji
- Otete sa plaže da bi obučavale špijune u Severnoj Koreji
Veruje se da su severnokorejske vlasti pritvorile i ispitivale dvadesetrogodišnjeg vojnika.
Američki vojnik druge klase poslednji je put viđen pre nedelju dana kako trči preko demilitarizovane zone koja razdvaja Severnu i Južnu Koreju.
Napetosti u regionu su od tada eskalirale.
Severna Koreja je u ponedeljak, 24. jula kasno uveče ispalila dve balističke rakete u more nakon što se američka podmornica na nuklearni pogon stacionirala na jugu.
„Sve strane pokušavaju da shvate šta se dogodilo i šta da rade", rekao je Miki Bergman, izvršni direktor Ričardsonovog centra za globalnu diplomatiju.
Bergman, koji je proveo skoro 20 godina pregovarajući o povratku američkih državljana iz neprijateljskih zemalja, rekao je da je najbolja šansa za puštanje zatvorenika odmah nakon što su pritvoreni.
Tada će ih najverovatnije ispitivati državni zvaničnici, ali pre nego što budu optuženi za zločin, poput špijuniranja.
Bergman je rekao da je to vreme, pre nego što stvari postanu zvanične, kada pregovarači mogu najbolje da apeluju na humanost ljudi.
„Mislim da postoji pogrešna predstava o tome šta su pregovori", rekao je on.
„Ako se busamo u prsa, prevrćemo stolove i zahtevamo da zli Severnokorejci vrate naše vojnike, verovatno ćemo ih naterati da se povuku."
Evo kako su SAD ranije pregovarale o povratku američkih državljana.
Njujorški kanal
Pošto Sjedinjene Države nikada nisu zvanično imale diplomatske odnose sa Severnom Korejom, tokom krize sa pritvorenicima, Švedska je služila kao posrednik iz njihove ambasade u Pjongjangu i pomagala je u komunikaciji sa severnokorejskim zvaničnicima.
Ali postoje i povratni kanali.
Severna Koreja održava misiju pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku.
U vremenima krize, misija nazvana Njujorški kanal, postala je put za razgovore zvaničnika obeju zemalja.
Robert King je godinama bio jedan od prvih ljudi koji su primili poziv kada je Severna Koreja zarobila Amerikanca.
Kao bivši specijalni izaslanik za ljudska prava Severne Koreje u američkom Stejt departmentu, ambasador je pomogao u pregovorima za oslobađanje više pritvorenika, među kojima studenta Otoa Vormbiera i američkog misionara Keneta Bea.
Posle 17 meseci u zatočeništvu, američki student Oto Vormbier pušten je iz severnokorejskog pritvora 2017. godine.
Bio je u komi.
Vratio se u Sjedinjene Države sa velikim oštećenjem mozga i preminuo je nekoliko dana posle ponovnog susreta sa porodicom.
Smrt Otoa Vormbiera izazvala je međunarodnu bes i njegova porodica je iznela optužbe za zlostavljanje i mučenje protiv Severnokorejaca.
Posle kratkog perioda diplomatije pod Trampovom administracijom, King je rekao da obnovljene političke tenzije između dve zemlje često utiču na pregovore, čineći zatočenike pijunima u širim geopolitičkim borbama.
„Severnokorejci ovo vide kao 'kako da iskoristimo ovu priliku da učinimo da SAD izgledaju loše?' I šta god da se desi, to neće biti srećan ishod", rekao je King.
- Slučaj košarkašice Britni Grajner i američka „talačka" diplomatija
- „Priče o utvarama”: Najveća špijunska afera u novijoj istoriji
- Kina osudila Amerikanca na doživotni zatvor zbog špijunaže
Granična diplomatija
Skoro 20 godina, Bergman je radio zajedno sa bivšim guvernerom Novog Meksika Bilom Ričardsonom kako bi obezbedio oslobađanje zatvorenika iz zemalja koje su neprijateljske prema Sjedinjenim Državama.
Iako Ričardson centar nije umešan u slučaj Trevisa Kinga, Bergman je iz iskustva rekao da, kada je reč o Severnoj Koreji, ne postoji priručnik za pregovore.
Umesto toga, rekao je on, najbolje je pristupiti napetim pregovorima kroz ono što on naziva „graničnom diplomatijom".
Američke neprofitne organizacije i humanitarne agencije su decenijama pružale pomoć Severnokorejcima.
Kada se zvanični kanali zaustave, ovi nevladini kanali često se pozivaju da pregovaraju u ime porodice pritvorenika.
Bergman je rekao da je odvajanje nevladine organizacije od vlade SAD-a korist jer omogućava da se pregovori fokusiraju isključivo na dobrobit i povratak pritvorenika, umesto na globalnu politiku.
„Ljudi mogu da razgovaraju sa nama o političkim pitanjima, ali mi ne možemo ništa da uradimo povodom toga", rekao je on.
„Mi smo mnogo sposobniji da izolujemo to pitanje i smislimo načine za rešavanje nekih od ovih situacija."
Bergman je rekao da se svet često usredsredi na trenutak „intervencije", kada se politički zatvorenik spasi i vrati kući.
Ali taj trenutak, kako je rekao, nije moguć bez godina značajnog angažmana.
„Morate da gradite odnose tako da kada dođe do krize ne počinjete od nule."
Otežavajući faktori
Pandemija korona virusa učinila je oba ova načina pregovora izazovnijim.
Severna Koreja je u potpunosti zatvorila granice tokom pandemije, a Bergman je rekao da nije jasno da li se švedska ambasada u Pjongjangu vratila u puni kapacitet.
Dodatno komplikujući stvari, posle kratkog perioda pokušaja diplomatije, Trampova administracija je uvela zabranu putovanja u Severnu Koreju, čime su američki pasoši i vize postali nevažeći.
Zabrana je ostala na snazi pod Bajdenovom administracijom i zapravo je okončala humanitarne mogućnosti angažovanja, rekao je Bergman.
„Severna Koreja je jedina zemlja na svetu u kojoj postoji zabrana putovanja, u kojoj je Amerikancima zabranjeno da putuju", rekao je on.
„Severnokorejci to doživljavaju kao uvredu."
Bergman, koji je učestvovao u pregovorima za Vormbierovo oslobađanje, rekao je da veruje da je međunarodna reakcija na smrt Otoa Vormbiera promenila perspektivu Severne Koreje o političkim zatvorenicima i da bi zemlja mogla biti sklonija kompromisu.
„Posle suočavanja sa pregovorima Otoa Vormbiera i tragičnim ishodom, verujem da su Severnokorejci odlučili da više ne igraju igre političkih zatvorenika", rekao je on.
Ali da li to znači da će vojnik američke vojske Trevis King biti brzo pušten, ostaje da se vidi, rekao je on.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
