Na oko dva sata vožnje od južnokorejske prestonice Seula, u ruralnom okruženju pošumljenih brda i pirinčanih polja, nalazi se kompleks zgrada koje deluju kao da ne pripadaju ovde.
Nadnoseći se nad okolni seoski krajolik, ove višespratne građevine okružene su visokom ogradom i kapijom sa čuvarima.
Kompleks je izolovan, obezbeđen i zavučen.
Delom centar za obuku, delom medicinska ustanova, delom centar za reedukaciju, ovamo se šalju prebezi iz Severne Koreje na tri meseca kad stignu u Južnu Koreju.
Ime mu je Hanavon, ili punim imenom, Centar podrške za naseljenje severnokorejskih izbeglica.
- Neverovatan proces tajnog intervjuisanja ljudi u Severnoj Koreji
- Severna Koreja iznutra: „Zaglavljeni smo ovde, čekamo da umremo“
- Misteriozni gimnastičar prebegao nazad iz Južne u Severnu Koreju
- Kakav je odnos Južne Koreje prema severnokorejskim izbeglicama
Broj Severnih Korejaca koji dovrše teško i opasno putovanje u Južnu Koreju - rizikujući moguću smrt ako ih uhvate - da bi pobegli od siromaštva i represije značajno je opao poslednjih godina.
Pre oko decenije, svake godine ih je stizalo oko 3.000.
Ta cifra je opala na oko 1.000 u godinama koje su usledile, a potom i ispod 100 tokom pandemije, kad je Severna Koreja potpuno zatvorila granice.
Uprkos tome, Južna Koreja je potvrdila svoju rešenost ne samo da ostavi Hanavon otvorenim, već i da proširi ustanove.
Vlada u Seulu veruje da kako u Severnoj Koreji kontrola zbog kovida bude popuštala, tako će više njenih ljudi moći da pobegne.
Ako dođe do toga, Hanavon će se ponovo napuniti.
Ministar za ujedinjenje Kvon Jang-Se rekao je da Južna Koreja mora da se pripremi da prihvati te nove pridošlice.
„Moramo da razmišljamo o prebezima ne kao o tuđincima, već kao o komšijama čije je rodno mesto na Severu", izjavio je on.
- Kako je biti žena u vojsci Severne Koreje
- „Idioti": Sestra severnokorejskog vođe izvređala lidere Južne Koreje
- Južnokorejci preko noći postali godinu ili dve mlađi
Sa živom ogradom, cvećem i negovanim drvećem, Hanovan je delovao pristupačno na letnjem suncu u ponedeljak, kad je vlada Južne Koreje dozvolila novinarima retki uvid unutar same ustanove.
Sprovedeni smo kroz centar za obuku, gde se prebezima iz Severne Koreje nude 22 kursa, da postanu frizeri, kozmetičari, pekari i krojači.
Jedna prostorija nameštena je tako da izgleda kao kozmetički salon, gde prebezi uče delikatnu veštinu manikiranja.
Oni koriste modele ruku da vežbaju nanošenje laka, poliranje i turpijanje.
Predivni mirisi kuvanja ispunjavaju vazduh; do nas su dopiru sa časa kulinarstva iz susedne prostorije.
Cilj drugih kurseva je da pomognu Severnim Korejcima da se naviknu na život u zemlji koja je, što se tiče tehnologije, decenijama ispred mesta sa kog su došli.
Jedna učionica je uređena kao prodavnica visokotehnološke opreme.
Izloženi su tableti, pametni telefoni i kompjuteri.
Za to vreme, sprat druge zgrade izgleda kao savremena bolnica.
Postoji malo bolničko odeljenje, sobe za preglede i lekari koji hodaju okolo u belim doktorskim mantilima.
Ovde se ne zadovoljavaju samo fizičke potrebe Severnokorejaca; mnogi stižu sa ozbiljnim psihološkim problemima kojima je potrebna hitna nega.
Doktor Džeon Džin-Jong je psihijatar koji radi u Hanavonu.
On je čuo strašne priče o traumama Severnokojeraca koji su prošli kroz ovu ustanovu.
On kaže da su oni morali da se nose sa stresom od bekstva i stalnim strahom da će biti uhvaćeni i vraćeni pre nego što stignu do Južne Koreje.
Mnogi se muče da se izbore sa osećajem krivice zato što su za sobom u Severnoj Koreji ostavili rodbinu koju možda nikad više neće videti.
Neki se suočavaju sa predrasudama u Južnoj Koreji i odlučuju da kriju činjenicu da su sa Severa.
„Jedan od mojih pacijenata je jednom jeo u restoranu kad se na televiziji pojavila vest da je Severna Koreja lansirala projektil", kaže doktor Džeon.
„Postalo mu je veoma neugodno, tako da je brzo završio sa jelom i napustio restoran. Brinuo se šta će ljudi misliti ako saznaju da je sa Severa."
U intervjuu sa novinarima, tri žene koje su prebegle i trenutno se nalaze u Hanavonu dale su nagoveštaj teškoća sa kojima pokušavaju da se izbore.
One su se plašile se da otkriju svoja prava imena i predstavljene su kao A, B i C.
Jedna žena je govorila skrivena iza zastora.
Sve tri stigle su u Južnu Koreju nakon što su prvo pobegle u Kinu, gde su im životi bili bolji nego u Severnoj Koreji - ali i dalje prepuni neizvesnosti i opasnosti.
Žena B je rekla da nije mogla da dođe do kineske lične karte, što je značilo da ne može da ide u bolnicu, dobije kreditnu karticu ili čak putuje vozom.
Žena C je rekla da je bila plaćena polovinu prosečne nadnice za kineskog radnika zato što nije bila u položaju da traži više.
One su opisale i sve tešnju mrežu kineske prismotre koja ih je prisilila da potraže utočište u Severnoj Koreji.
„Kad sam prvi put odlučila da prebegnem nisam se plašila ničega zato što sam bila sama", kaže žena A.
„Ali onda sam u Kini dobila dete i shvatila sam da nemam rešen pravni status."
Sve tri žene su govorile o svojim nadanjima - i strahovanjima - za budućnost.
Jedna je rekla da se brine čak i oko plaćanja poreza.
Neko ko zna kroz šta sve one prolaze je Kim Sung Hui, koja je završila obuku u Hanavonu pre nešto više od decenije i sada vodi vlastitu firmu za pravljenje pirinčanog vina koje je popularno u Severnoj Koreji.
U Severnoj Koreji, Kim je rečeno da će je Južnokorejci isprva prihvatiti - ali da će je potom mučiti i ubiti.
„Tek kada sam završila kurs u Hanavonu konačno sam shvatila da sam bezbedna", kaže ona.
Kim kaže da će prava edukacija za one u Hanavonu započeti tek kad napuste tu ustanovu.
„Prvu noć provedenu napolju dobro pamte svi prebezi. Osetila sam ogromno olakšanje što sam konačno u Južnoj Koreji. Zagrlila sam ćerku i zaplakala - ne zato što sam bila tužna ili usamljena - već zato što smo preživele", kaže ova četrdesetdevetogodišnjakinja.
U tim prvim nedeljama napolju, Kim se seća ljubaznosti južnokorejskih volontera koji su joj pomogli da se prilagodi na nov život.
Oni su bili prisutni da je dočekaju kad je prvi put kročila u novi dom, pokazali su joj sve lokalne prodavnice i čak su joj platili prvu vožnju taksijem.
Ona je još u kontaktu sa nekima od njih.
Oni koji su i dalje u Hanavonu nadaju se sličnom uspehu.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
