"Obmanjujući" citati na koricama nove knjige kontroverznog psihologa Džordana Pitersona

Kanadski profesor psihologije privukao je veliki broj sljedbenika djelom zbog njegovog mišljenja o problemima takozvanog "kulturološkog rata", kao što su privilegije bijelaca, rodno neutralne zamjenice i uloge

8342 pregleda 4 komentar(a)
Foto: BBC
Foto: BBC

Novinari koji su napisali kritike povodom najnovijeg dela Džordana Pitersona, kontroverznog profesora psihologije, kažu da su delovi njihovih osvrta pogrešno citirani na koricama knjige.

Elemente kritike, objavljene u britanskim listovima Tajms (Times) i Nju Stejtsmen (New Statesman), Pitersonov izdavač Pingvin iskoristio je za naslovnu stranu.

„Filozofija smisla života", preuzet je iz Tajmsove kritike, ali nedostaje deo gde autor tu filozofiju naziva „ludom".

Piterson i izdavačka kuća Pingvin još nisu odgovorili na zahteve BBC-ja za komentar.

Kanadski profesor psihologije privukao je veliki broj sledbenika delom zbog njegovog mišljenja o problemima takozvanog „kulturološkog rata", kao što su privilegije belaca, rodno neutralne zamenice i uloge.

Pojedini ismevaju stavove ovog 61-godišnjeg Kanađanina.

Na naslovnoj strani njegove najnovije knjige Van reda: 12 životnih pravila (Beyond Order: 12 More Rules For Life) citiran je deo kritike koju je za Nju Stejtsmen napisala Džoana Tomas-Kor.

Ona je rekla da je citat koji je odabran za promociju knjige „izvučen iz konteksta".

„Nemam šta duhovito da dodam, ovo je užasno", napisala je novinarka na platformi H, nekadašnjem Tviteru, dodajući da bi njen citat trebalo ukloniti.

Kritika je objavljena u levičarsko orijentisanom britanskom listu u martu 2021, kada se i originalna verzija knjige pojavila u prodaji.

Džoana Tomas-Kor piše da je reč o „slučajnoj komediji", a da Piterson na nekoliko strana čak i „drami".

„Njegova nespremnost da se pozabavi detaljima ili se suoči sa kontraargumentima je kukavički potez.

„Više puta poistovećuje muškost sa redom, a ženstvenost sa haosom, jasno stavljajući do znanja kojoj strani se treba prikloniti", piše ona dalje.

Na pojedinim mestima ga, međutim, i pohvaljuje.

Te delove je upravo izdavač iskoristio za naslovnu stranu.

„Nadahnuto i često dirljivo.

„Očinska figura koja publiku shvata ozbiljno, veličanstveno štivo o istini, biću, redu i haosu koje se proteže do ljudske svesti", deo su njenih pohvalnih reči.


Džordan Piterson se od 2016. godine leči od anksioznosti i neuroloških komplikacija izazvanih zavisnošću od posebne vrste benzodiazepina.

Neko vreme je bio u Rusiji, da bi terapiju nastavio na Floridi, ali bezuspešno, te je rehabilitaciju nastavio u Srbiji, gde je boravio nekoliko meseci 2020. godine.

„Sada smo u Srbiji, verovali ili ne, u Beogradu, od svih prokletih mesta. Ovde smo oko dve nedelje i bili smo u još jednoj specijalnoj klinici koju vodi anesteziolog.

„Oni su modifikovali lekove koje sam uzimao u Floridi i ne znam kako, ali svi moji simptomi su nestali, još sam slab na nogama, ali mogu da razmišljam jasno.

„Osećam da sam se vratio starom sebi, da mogu da radim… Iznenadilo me je da je bilo tako brzo, ali tako je", rekao je Piterson 2020. u podkastu njegove ćerke Mihaele.


Na omotu njegove najnovije knjige citirana je i kritika Džejmsa Merijot.

„Filozofija smisla života, najlucidnija i najdirljivija proza koju je Piterson do sada napisao", deo je osvrta objavljenog u Tajmsu.

Ali i Merijot ukazuje na selektivno citiranje kako bi se prikrila inače negativna kritika.

Novinar je odgovorio cinično pozdravljajući „neverovatan rad Pitersonovog izdavača", „dodajući da je njegova recenzija ove lude knjige verovatno najnegativnija stvar koju je do sada napisao".

Kanadski profesor se u knjizi, piše dalje Merijot, ponavlja, monoton je, nerazumljiv i ističe sebe u prvi plan.

Merijot pohvalio samo jedno celo poglavlje, rekavši da je to možda i najbolja proza koju je Piterson napisao.

U ostatku kritike Merijot piše da „knjiga sadrži nabacane misli, nasumične predrasude i istinske uvide u izrazito klimavu strukturu", i u više navrata koristi reč „ludost" da opiše Petersonovu filozofiju.

Štivo je inače nastavak Pitersonovih 12 životnih pravila: Protivotrov haosa (12 Rules for Life: An Antidote to Chaos).

U britanskom Telegrafu, Suzan Mur piše da knjiga je puna „lažne mudrosti u kombinaciji sa dobrim savetima".

Na korici knjige citat se pojavljuje bez reči hokey (može se prevesti i kao previše emocionalno ili veštačko i stoga je teško poverovati - Kembridž rečnik).

Suzan Mur je napisala pozitivnu kritiku, a knjigu ocenila sa četiri zvezdice.

Normalno je da izdavači koriste različite načine kako bi privukli kupce, ali ove pritužbe bi mogle da otvore mnogobrojna pitanja u izdavačkoj industriji kada je reč o selektivnom citiranju.

Iako je Uprava za standarde oglašavanja, zadužena da se oglasi u medijima širom Velike Britanije pridržavaju pravila oglašavanja, u ovom slučaju ne može da reaguje, jer u pitanju citat na knjizi, a ne u reklami.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Bonus video: