Deset dana pošto je postala prva zemlja koja je uspešno prizemljila sondu blizu južnog pola Meseca, Indija je lansirala njihovu prvu posmatračku misiju ka Suncu.
Svemirska letelica Aditja-L1 poletela je sa lansirne rampe iz glavne svemirske luke ove zemlje na ostrvu Sriharikota, 100 kilometara severno od Čenaja, u subotu 11.50 po lokalnom vremenu (7.20 po srednjoevropskom).
Plan je da svemirska opservatorija - indijska prva - za osmatranje naše najbliže zvezde otisne u kosmos kako bi proučavala svojstva svemirskih vremenskih prilika kao što su solarni vetrovi.
To nije prva misija za proučavanje Sunca - NASA i Evropska svemirska agencija (ESA) prethodno su slali orbitere u tu svrhu - ali ima neka jedinstvena obeležja.
- Indijski rover se provozao po Mesecu
- Ruska svemirska letelica Luna-25 se srušila na Mesec
- Prvi put zabeležen trenutak kako zvezda guta planetu
U subotu ujutru, nekoliko hiljada ljudi okupilo se u galeriji za posmatranje koju je postavila Indijska organizacija za svemirska istraživanja (Isro) u blizini mesta lansiranja kako bi ispratili početak misije.
Događaj je direktno prenosila nacionalna televizija gde su ga komentatori opisali kao „veličanstveno" lansiranje.
Posle sat i četiri minuta leta, Isro je proglasio da je „misija uspešna".
„Sada nastavlja svojim putem - to je veoma dugo putovanje od 135 dana, poželimo mu svu sreću", rekao je direktor agencije Šridara Paniker Somanat.
Direktor projekta Nigar Šađi rekao je da će, kada Aditja-L1 stigne na odredište, biti koristi ne samo Indiji, već i svetskoj naučnoj zajednici.
Koliko će joj vremena trebati da stigne do Sunca?
Svemirska letelica zapravo neće uopšte leteti sve do naše najbliže zvezde.
Destinacija na koju leti udaljena je 1,5 miliona kilometara od Zemlje - to je skoro četiri puta više od udaljenosti između Zemlje i Meseca, ali samo delić (jedan odsto) udaljenosti do samog Sunca, koje se nalazi 151 milion kilometara od nas.
Poređenja radi, NASA-ina svemirska letelica Parker, koja je pre nedelju dana prozujala pored Venere, stići će na kraju na samo 6,1 milion kilometara od površine sunca.
Aditji-L1, što znači „Sunce" na sanskritu i hindustanskom, ipak će biti potrebno vremena da stigne do svoje destinacije.
„Ukupno vreme putovanja od lansiranja do L-1 (Lagranžova tačka) trajaće za Aditju-L1 oko četiri meseca", saopštila je Indijska svemirska istraživačka organizacija (ISRO) u objavi na Iksu (bivši Tviter).
Šta je Lagranžova tačka?
L1 u imenu misije odnosi se na Lagranžovu tačku - mesto u svemiru gde su gravitacione sile dva veća tela, kao što su Sunce i Zemlja, poništavaju, stvarajući oblast ekvilibrijuma koju svemirska letelica može da iskoristi da smanji potrošnju goriva.
Ime je dobila po Žozefu-Luju Lagranžu, francuskom matematičaru koji ju je prvi put proučavao u 18. veku.
Koji su ciljevi misije Aditja-L1?
Indijska svemirska letelica nosiće ukupno sedam tovara sa opremom i posmatraće najspoljnije slojeve Sunca - poznate kao fotosfera i hromosfera - koristeći instrumente kao što su elektromagnetski i detektori polja čestica.
Ona će takođe proučavati šta utiče na vremenske uslove i trudiće se, na primer, da bolje razume dinamiku solarnog vetra, koji stvara prelepa severna i južna svetla na Zemlji, ali i elektromagnetne smetnje.
Jednom smeštena u vlastitu orbitu, opservatorija bi trebalo da izvuče korist iz „neprekidnog, neometanog pogleda na Sunce".
„To će omogućiti veću prednost u osmatranju solarnih aktivnosti i njihovih efekata na svemirske vremenske uslove u realnom vremenu", saopštila je ISRO.
Moći će takođe da posmatra radijaciju koja ne može da se proučava sa Zemlje zato što je filteriše atmosfera.
Sa svoje specifične tačke osmatranja, četiri tovara opreme će direktno posmatrati Sunce, dok će preostala tri na licu mesta vršiti proučavanje čestica i polja u Lagranžovoj tački L1, pružajući nam važne informacije o efektu solarne dinamike u interplanetarnom svemiru.
ISRO se nada da će misija pružiti ključne informacije da bi nam pomogla da razumemo solarna svojstva kao što su koronalno zagrevanje, koronalne eksplozije, solarne baklje i njihove karakteristike, baš kao i dinamiku svemirskih vremenskih prilika.
Koliko košta misija Aditja-L1?
Indijska svemirska agencija odobrila je projekat 2019. godine po ceni od oko 46 miliona dolara.
Indijska svemirska agencija tek treba da objavi rezultate stvarno napravljenih troškova, a ova sonda je pravljena tako da u svemiru provede duže od pet godina.
ISRO koristi manje snažne rakete za misije u duboki svemir i koristi gravitacionu silu da putuju dalje.
To povećava vreme neophodno da se stigne do destinacija kao što su Mesec i Mars, ali značajno smanjuje troškove lansiranja kod teških raketa.
To je omogućilo Indijskoj svemirskoj agenciji, koja funkcioniše na relativno ograničenom budžetu, da u skorije vreme postigne velike uspehe.
Čandrajan-3 bez posade - „Mesečeva letelica" na sanskritu - sletela je prošle nedelje na mesečevu površinu, a Indija je tako postala tek četvrta zemlja, iza Sjedinjenih Američkih Država, Rusije i Kine, koja je uspešno sletela na Mesec.
Indija je 2014. godina postala prva azijska zemlja koja je poslala letelicu u orbitu oko Marsa, a naredne godine planira da lansira trodnevnu misiju sa posadom u Zemljinu orbitu.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
