Ruska carska prošlost impozantno se nadvija nad Moskvom. Kraj zidova i kula Kremlja, posetioci se osećaju kao sićušne tačke na Crvenom trgu.
Osam kilometara dalje, sličan osećaj imam dok ulazim u Park pobede.
To je prostrani kompleks muzeja i spomenika izgrađenih u čast pobede Sovjetskog Saveza nad nacističkom Nemačkom.
Centralni segment, ogroman trg sa obeliskom visokim 141,8 metara - 10 centimetara za svaki dan Velikog patriotskog rata, kako su Sovjeti zvali učešće u Drugom svetskom ratu posle nacističke invazije.
Naišao sam u vreme Nacionalnog dana ruske zastave.
Ogromna trobojka, navodno najveća u zemlji, razmotava se na trgu.
Okružena pravilnim redovima ruskih vojnika, zastava se razvija dok vojni orkestar svira patriotsku muziku.
Direktor muzeja drži govor, ističući da ovakve prilike „ujedinjuju naš narod".
Kremlj aktivnije podstiče održavanje patriotskih manifestacija kao što je ova od početka invazije na Ukrajinu.
- Zašto toliko Rusa žmuri pred ratom u Ukrajini
- „Budi muškarac”: Nova reklama ruskih vlasti za pridruživanje vojsci
- Rusi u lovu na jeftine stanove u okupiranom ukrajinskom Marijupolju
U Muzeju pobede, pronalazim izložbu posvećenu „herojima" iz „specijalne vojne operacije".
Table sa informacijama porede borbu ruskih trupa u Ukrajini sa sovjetskim vojnicima u Drugom svetskom ratu.
Andrej Afanasjev, bloger koji podržava Kremlj i univerzitetski predavač, pristaje da se sastane sa mnom.
On mi kaže da je patriotizam važniji tokom rata i da je ono što naziva „ratom Zapada protiv Rusije" pomoglo Rusima da shvate da su prepušteni sebi.
„Možete da se oslonite samo na sebe, na svoju zemlju i na svoju vojsku.
„Patriotizam je definitvno jači nego što je bio pre. Rat nas mobiliše i ujedinjuje", kaže on.
Pitam Andreja da li misli da rat ide loše po Rusiju.
„Ne bih to rekao", odgovara on.
„Ja verujem u uspeh Rusije. Mi smo spremni za pobedu."
Na ruskoj državnoj televiziji, takođe se govori o „uspehu" i „napretku", ali realnost na terenu je drugačija.
„Ruska vojska je svesna da je u ozbiljnom problemu. Izgubili su teritorije… moral nije veoma visok", kaže za BBC ruskih vojni analitičar koji želi da ostane anoniman iz straha od posledica.
„Oni nisu spremni za moderno ratovanje. Gubici su veliki."
Pogledajte video:
Da li se predsedniku govori istina o realnoj situaciji na bojištu, pitam.
Naravno da ne, kaže on.
„Laže se duž čitavog komandnog lanca. Kako se informacije penju, postaju sve izvitoperenije."
Analitičar mi kaže da su ruski oficiri u Ukrajini pred kontraofanzivom Kijeva „nervozni" zato što „samo drže položaje".
I nije samo ruska vojska nervozna.
Celokupni utisak koji sam stekao u Moskvi je opšti osećaj nervoze.
A ima mnogo razloga za zabrinutost.
U junu je Jevgenij Prigožin pokrenuo pobunu i krenuo u marš na prestonicu.
Vođa plaćeničke grupe Vagner potom je navodno stradao u misterioznom padu aviona, što je dovelo do optužbi za umešanost Kremlja.
Početkom ovog meseca, vrednost rublje je strmoglavo pala.
Na to dodajte napade dronovima na Moskvu, koji su postali gotovo svakodnevna pojava.
- Napad dronovima na Moskvu: Kakve su to letelice bile i kako su mogle da zavaraju ruski PVO
- BBC u mrtvačnici u Donjecku: „Desetine ginu svakog dana“ - gubici Ukrajine rastu
- Kako je ruska diplomatija izgubila uticaj na Putina i zašto nije uspela da spreči rat
- Najniža vrednost rublje u poslednjih 16 meseci, ali u Rusiji nema panike
I dok Rusi izgledaju kao da nisu zabrinuti zbog ovih događaja pojedinačno, većina uopšteno priznaje da ih brine sadašnjost i da strepe zbog budućnosti.
Scena u Parku Gorkog, moskovskoj verziji londonskog Hajd parka, idilična je, sa porodicama koje šetaju na nasipu i voze rolere.
Direktno preko puta, međutim, nalazi se impozantno sivo zdanje ruskog Ministarstva odbrane, na čijem krovu je postavljen sistem protivvazdušne zaštite.
Kontrast je upadljiv: sistem projektila vazduh-zemlja pored savršene scene parka sa razglednice.
„Protivvazdušni sistem me ne brine", kaže Svjatoslav.
„Neka stave tamo nuklearni projektil ako će se osećati bolje. Podržavam sve što se dešava, moramo da anektiramo Ukrajinu."
Žena po imenu Irina kaže da se ni ona previše ne brine zbog projektila u centru ruske prestonice.
„Moje raspoloženje je stabilno, moja psiha se već prilagodila. Vrhunac mojih briga je već iza mene. Ali se nadam da će se sve razrešiti na dobar način."
Pavel je izašao u šetnju sa suprugom Olgom.
Oni se ne slažu oko rata u Ukrajini: Olga podržava Kremlj i veruje da je Ukrajina krivac, dok njen muž tvrdi da je Rusija ta koja greši.
„Brine me da će dronovi početi da padaju po Moskvi", priznaje Pavel.
„Ali odlučili smo da ne govorimo o politici - da se ne bismo svađali i provocirali jedno drugo."
Mnogi ljudi deluju kao da nisu spremni previše da se udubljuju u ono što se dešava u gradovima i selima u Ukrajini - udaljenoj manje od jednog dana vožnje.
Vrlo je malo obeležja „ratne groznice" među Moskovljanima, uprkos onome što govori Andrej Afanasjev.
Vrlo malo ljudi hoda ulicom u odeći sa oznakom „Z" ili nekim drugim simbolima ruskog rata.
- Šta hoće Putin i da li će Rusija okončati rat
- Zašto je slovo „Z“ postalo ruski ratni simbol
- Jevgenij Prigožin: Godine opasnog življenja
Među većinom vlada nezainteresovanost, rezignacija ili pokorno prihvatanje.
Ovo raspoloženje preovlađuje i kod mnogih u kuloarima moći, prema izvoru bliskom Kremlju, koji razgovara sa mnom pod uslovom da ostane anoniman.
„Zvaničnici predsedničke administracije su ili ugnjeteni ili depresivni. Radili su tamo mnogo godina i ne znaju da rade ništa drugo.
„Pesimistični su što se tiče budućnosti, ali se samo prepuštaju kolotečini. Nemaju drugog izbora", kaže izvor.
On mi kaže da se ljudi plaše da govore: „Ne postoji protivljenje Putinu u Kremlju."
Strah je sada pustio duboke korene u Moskvi.
U maloj prostoriji daleko od pogleda na vrhu tržnog centra, održava se sastanak opozicionih aktivista.
Na sto su izneli kolače, piće i grickalice.
Sastanak vodi Julija Galjamina, lokalna političarka koja je jedna od svega šačice opozicionih ličnosti koja nije zatvorena ili primorana da napusti Rusiju.
„Svake nedelje uhapse nekog", uzdiše ona.
„Spremno očekujem da će mi pokucati na vrata svaki čas. Osećam se usamljeno, ali mislim da radim ispravnu stvar. Moj narod mora da ima političare u vlastitoj zemlji."
Neki aktivisti ne žele da kažu prava imena.
„Ja sam antiratna aktivistkinja koja samo ima sreće što još nije u zatvoru", kaže žena, takođe po imenu Julija.
Napustila je fakultet nakon što je nekoliko predavača izrazilo podršku vojnoj operaciji Kremlja.
Pitam je kakvu poruku ima za ljude na Zapadu koji misle da svi Rusi podržavaju rat.
„Želim da kažem da ovde ima mnogo ljudi koji su protiv rata i da ima mnogo antiratnih aktivista.
„Humanost će na kraju ionako preovladati. Mi se ovde borimo i daćemo sve od sebe."
Pogledajte i ovaj video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
