Pravo je iskušenje zamisliti Vladimira Putina kako, u stilu negativca iz filmova o Džejmsu Bondu, sedi ispred ogromne kontrolne table i monitora u nekom skrovištu duboko u planinama, seje haos širom sveta.
Pritisne jedno dugme, i eto nemira na Balkanu.
Pritisne drugo, i Bliski istok eksplodira.
Privlačno je iskušenje... Ali verovatno nije tačno. Bilo bi to preterivanje u proceni uticaja ruskog lidera na događaje u svetu.
- Život u Pojasu Gaze: Sve što treba da znate
- Ko su najistaknutije vođe Hamasa
- Šta se dešava u Izraelu i Gazi i zašto sada
Da, Rusija ima veze sa Hamasom i postala je bliski saveznik Iranu, Sjedinjene Američke Države tvrde da Moskva i Teheran sada imaju potpuno razvijeno partnerstvo u polju odbrane.
Ali to ne znači da je Moskva direktno umešana ili da je ranije znala za napad Hamasa na Izrael
„Ne verujemo daje Rusija na bilo koji način bila umešana", rekao je Aleksander Ben Zvi, ambasador Izraela u Rusiji, za list Komersant ove nedelje.
Dodao je da je „potpuna glupost" sugerisati da je postojala ruska veza sa zločinima Hamasa u Izraelu.
„Nisam videla nikakve dokaze da je Rusija direktno snabdevala Hamas oružjem, ili da je ruska vojska obučavala operativce Hamasa", kaže Hana Note, stručnjakinja za Rusiju i Bliski istok iz Centra za proučavanje neširenja naoružanja Džejms Martin iz Berlina.
„Tačno je da Rusija već dugo ima odnose sa Hamasom. Rusija nikada nije proglasila Hamas za terorističku organizaciju. Delegacija Hamasa bila je u Moskvi prošle i ove godine."
„Ali ne bih iz toga zaključila da postoji značajna vojna podrška. Čak i ako znamo da su se ruski sistemi za naoružanje našli u Pojasu Gaze, verovatno preko Sinaja (u Egiptu) i uz pomoć Irana."
Drugim rečima, predsednik Putin nije pritisnuo dugme na kojem piše „Rat na Bliskom istoku".
No, da li je spreman da izvuče korist i dobije prednost?
Apsolutno. Evo i kako.
Skretanje pažnje sa Ukrajine
Posle izbijanja nasilja na Bliskom istoku, glavne vesti u svetskim medijima su se promenile i Moskva se nada da će dramatični naslovi iz Izraela skrenuti pažnju sa ruskog rata u Ukrajini.
Ali ne radi se samo o promeni toka vesti. Ruske vlasti se takođe nadaju da će, kao posledica situacije na Bliskom istoku, neke od isporuka oružja sa Zapada biti povučene sa puta u Ukrajinu i upućene u Izrael.
„Ova kriza će direktno uticati na tok specijalne vojne operacije" u Ukrajini, rekao je Konstantin Gavrilov, ruski diplomata, za provladin dnevnik Izvestija,
„Sponzorima Ukrajine će sukob u Izraelu skrenuti pažnju. To ne znači da će Zapad napustiti Ukrajince, ali će količina vojne pomoći opasti... I tok operacije može oštro da se okrene u korist" Rusije.
Pusta želja Rusije? Vrlo verovatno.
„Mi možemo i bićemo uz Izrael, čak i kada smo uz Ukrajinu", rekao je Lojd Ostin, američki sekretar za odbranu, posle sastanka sa kolegama iz zemalja članica NATO-a.
Ali produženi sukob na Bliskom istoku će testirati sposobnost Amerike da istovremeno podržava dva saveznika u dva odvojena rata.
Rusija kao posrednik?
Moskva pokušava da ojača ulogu na Bliskom istoku prikazujući se kao mogući mirotvorac.
I ranije je igrala tu ulogu, pridružujući se prethodnim međunarodnim pokušajima da okončaju sukob u regionu.
„Rusija može i igraće ulogu u rešavanju" sukoba, rekao je Dimitri Peskov, Putinov portparol
„Mi održavamo kontakte sa stranama u sukobu."
U poseti Moskvi ove nedelje bio je i iranski premijer koji je pozvao Putina da „objavi inicijativu za stvarni prekid vatre" u regionu.
Rusija kao mirotvorac? Teško je danas prodati tu ulogu.
Ipak se radi o zemlji koja je pokrenula sveobuhvatnu invaziju na susednu. Posle blizu 20 meseci, rat Rusije u Ukrajini doneo je toliko smrti i uništenja koja su šokirala svet.
Pored toga, reći da „može i hoće da igra ulogu" u postizanju mira ne garantuje da će strane u sukobu prihvatiti ponuđenog medijatora.
Moskva već dugo ima interese na Bliskom istoku, još otkako je Sovjetski savez usvojio pro-arapski stav dok je Izrael gajio sve bliže odnose sa Amerikom,
Godinama je državno podržavani antisemitizam bio svakodnevica sovjetskog života.
Posle raspada Sovjetskog saveza, odnosi Rusije i Izraela su poboljšani, delom i zbog priliva više od milion Jevreja iz bivših sovjetskih republika.
Ali se poslednjih godina Rusija Vladimira Putina mnogo više bliži protivnicima Izraela, posebno Iranu, unoseći nategnutost u odnose dve zemlje.
- Da li Rusija regrutuje dobrovoljce sa Balkana za rat u Ukrajini
- Hamas iznenadio Izrael taktikom iz Drugog svetskog rata
- Zašto je Izraelu trebalo toliko dugo da se izbori sa napadom Hamasa iz Gaze
Kritika Amerike
Kremlj igra na kartu onog što već odavno i često radi - okrivljava Ameriku.
Od napada Hamasa na Izrael, glavna poruka Vladimira Putina je da se radi „primeru propasti politike Sjedinjenih Američkih Država na Bliskom istoku."
Ova teza se uklapa u opšti obrazac Moskve - napad na ono što zove „američkim hegemonizmom."
Stoga stavljanje Amerike u ulogu glavnog krivca na Bliskom istoku je metod Kremlja da jača poziciju Rusije u regionu na uštrb Vašingtona.
Do sada sam pisao o mogućim koristima koje Rusija može da izvuče iz događaja na Bliskom istoku, ali postoje i opasnosti.
„Pažljivo kalibrirana nestabilnost je ono što najviše koristi Rusiji", smatra Hana Note.
„Ako ova kriza skrene pažnju sa Ukrajine - a postoji stvarni rizik za to s obzirom na važnost Izraela u unutrašnjem političkom kontekstu Amerike - da, Rusija može da ima kratkotrajnu korist."
Ali Rusija ne bi imala korist od rata koji bi uvukao širi region, kao i Iran, zemlju koja snabdeva Hamas oružjem i novcem, kaže Note.
„Rusija ne želi totalni rat između Izraela i Irana. Ako stvari krenu u tom pravcu, i postane jasno da će Amerika čvrsto stati na stranu Izraela, mislim da Rusija neće imati izbora nego da se još više okrene ka Iranu, ali nisam sigurna da to želi.
„Smatram da Putin još uvek vrednuje njegove odnose sa Izraelom. Ne mislim da ruska diplomatija hoće da se nađe u poziciji da bira strane.
„Sli što više eskalira ovaj konflikt, možda će osećati sve snažniji pritisak", smatra Note.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
