Dvostruka olimpijska šampionka, interseksualna atletičarka Kaster Semenja, kaže se „ne stidi se zbog toga što je različita" i da će se „boriti za ono što je ispravno" u tekućem sporu sa nadležnim organima svetske atletike.
Semenja, koja ima 32 godine, rođena je sa razlikama u seksualnom razvoju (DSD) i nije joj dozvoljeno da se takmiči u ženskoj kategoriji ukoliko ne uzima terapiju za smanjenje količine testosterona.
Sportiskinja smatra da je Svetska atletska federacija odgovorna za diskriminaciju sportista sa hiperandogenizmom i nedavno je izjavila će energiju usmeriti na „dobijanju bitke sa atletskim vlastima", više neko na borbu za medalje, a nadmetanje na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. više joj nije cilj.
- Ograničenja testosterona: Atletičarka Kaster Semenja pobedila u sporu, ali nije kraj
- Naučnice osporile pravilo o testosteronu kod atletičarki
- Transrodnim sportistkinjama zabranjeno takmičenje u ženskoj atletici
U opsežnom intervjuu za BBC, Semenja je govorila:
- Da se oseća „drugačijom" od pete godine, ali da to „prihvata";
- Da se neće prilagođavati „kako bi bila prihvaćena";
- Da želi da ohrabri žene da „se čuje njihov glas";
- „Lideri" u sportu „okreću žene protiv žena".
'Prigrliću moju različitost'
Hiperendrogenizam je medicinsko stanje koje podrazumeva viši nivo testosterona u organizmu od uobičajenog, a to je hormon koji povećava mišićnu masu i snagu.
Pravila usvojena 2018. predviđaju da sportisti sa ovim stanjem mogu da se takmiče u trkama između 400 i 1.600 metara ženskoj konkurenciji samo ako umanje količinu testosterona.
U martu ove godine Svetska atletska federacija uvela je novo ograničenje i oni sada moraju da uzimaju terapiju za smanjenje nivou hormona šest meseci pre takmičenja, kako bi im bilo omogućeno da nastupe u ženskoj konkurenciji.
„Ako veruješ da si žena, onda to i jesi - ja u to verujem", kaže Semenja, osvajačica olimpijskog zlata 2012. i 2016. na 800 metara i trostruka svetska prvakinja u toj kategoriji.
„Nisu važne razlike. Shvatila sam da želim da živim sopstveni život, da se borim za ono što mislim da je ispravno i da verujem u sebe.
„Znam da sam žena i prihvatiću sve što sa tim dolazi", dodaje.
- „Istorijski" podvig: Prva trans fudbalerka zaigrala na Svetskom prvenstvu
- „Sada podržavam rivalku za koju sam nekada mislila da je prevarant“
- Interseks: Nepoznati pojam obavijen zabludama
Južnoafrička atletičarka se takmičila na trci na 5.000 metara na Svetskom prvenstvu u Oregonu prošle godine, ali nije uspela da uđe u finale.
U julu ove godine je Evropski sud za ljudska prava presudio u njenu korist u sporu o dozvoljenom nivou testosterona kod sportistkinja.
„Na kraju, znam da sam različita. Ne marim za medicinske izraze i ono što mi drugi govore.
„Rođena sam bez materice, odnosno unutrašnjih reproduktivnih organa. To me ne čini manje ženom", smatra Semenja.
Ona kaže da je sa „tim razlikama rođena i da će ih prigrliti".
„Neću da se stidim zbog toga što sam različita. Jesam različita, posebna sam i odlično se osećam zbog toga.
„Zbog toga se borimo u ženskom sportu. Važno je to što se ženski sport ne shvata ozbiljno i moramo da preuzmemo kontrolu nad našim telima, da odlučimo šta je za nas ispravno", ističe 32-godišnja atletičarka.
Dodaje i da „ne treba drugi pol da odlučuje kako će žene da izgledaju".
„Na nama je da kažemo da li smo dovoljno žene ili ne. Znamo šta je ispravno i verujemo u to, a zašto onda bivamo zaustavljeni?", pita se.
Slučaj pred Evropskim sudom za ljudska prava nije pokrenut protiv pravila o sportistima sa hiperendrogenizmom ili njihovih tela, već konkretno protiv švajcarske vlade, koja nije zaštitila pravo Semenje.
Predmet je prvi put pokrenut pred Vrhovnim sudom Švajcarske pre tri godine.
Evropski sud je utvrdio da vlada Švajcarske nije zaštitila atletičarku od diskriminacije kada je Vrhovni sud odbio da preinači odluku Suda za sportsku arbitražu (KAS) u Lozani, kojom su podržana pravila Svetske atletske federacije.
Slučaj je sada stigao do Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava kako bi dobio konačan epilog posle zahteva švajcarske vlade.
'Neću da budem ono što nisam'
Semenja iznosi argumente da bi uzimanje lekova za smanjenje testosterona ugrozilo njeno zdravlje i da presuda uskraćuje pravo njoj i drugim sportistima sa istim stanjem da se uzdaju u prirodne sposobnosti.
U intervjuu za BBC kaže da je znala da je „različita" od pete godine, ali je u njenoj autobiografiji pod nazivom Trka da budem ja otkrila da je saznala da „nema matericu i jajovode" posle polnog testa 2009. godine, istovremeno kad i „ostatak sveta"
Danas „nema šta da krije", ističe Južnoafrikanka.
„Žena sam i imam vaginu kao i svaka druga žena.
„Živim drugačiji život i nastaviću tako, jer se zbog toga osećam dobro. Neću da budem ono što nisam i da se uklapam kako bi me prihvatili", govori Semenja.
Prošle nedelje je izjavila da je postigla sve što je želela na atletskoj stazi i da sada hoće da „utre put i pobrine se da svako mladu devojku tretiraju kako bi trebalo".
„Moja budućnost je borba protiv nepravde, borba za inkluziju i različitost", tvrdi.
„Neću dozvoliti liderima, koji su uneli sebičnost u naš sport, da ga i unište. Osnažiću žene i pobrinuti se da se njihov glas čuje.
„Trenutno ne čujem mnogo žena koje govore kada žele to ili kada imaju neki problem. Svaka žena treba da se bori za sebe.
„Ja ću se uvek boriti za ono što je ispravno, a znam šta je ispravno. Znam kako bi stvari trebalo da se radi. Hajde da se kao žene probudimo i borimo za ispravne stvari", ističe Semenja.
On je optužila i čelne ljude u sportu da „okreću žene protiv žena".
„Ako tvrde da rade u interesu sportista, onda to treba i da čine. Nije na njima da odluče kako polovi i rodovi treba da izgledaju. Treba da upravljaju, donose novac i promovišu sport.
„Imam vrlo jasnu i glasnu poruku - radite vaš posao, promovišite sport i dozvolite nama sportistima da zabavljamo ljude", izjavila je 32-godišnjakinja.
- „Dosta je sa ćutanjem": Stripom protiv stigmatizacije interseks osoba u Srbiji
- Kako je napredovalo lečenje interseks dece u Srbiji
- Interseks osobe na Balkanu: Nevidljivost, neznanje i prepreke
Nedavno je Svetska atletska federacija poslala saopštenje agenciji Rojters u kojem navode:
„Svetska atletska federacija je uvek isključivo želela da zaštiti žensku kategoriju. Ako to ne učinimo, žene i mlade devojčice neće izabrati sport.
„To je bila i uvek će biti naša jedina motivacija."
Ova institucija „15 godina sakuplja podatke, opažanja i informacije direktno od sportista sa hiperendrogenizmom u atletici, koji pokazuju da visok nivo testosterona zaista predstavlja nepravednu prednost u ženskoj kategoriji", kaže portparol te organizacije za BBC.
„Naše smernice o nivou testosterona u telu su potrebne, razumne, proporcionalne i u skladu sa ciljem da zaštitimo integritet ženske kategorije", dodaje.
Pogledajte i ovu priču:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
