Svest o klimatskoj krizi je uglavnom veća u razvijenim zemljama, ali usled „klimatske anksioznosti" pojedini parovi u drugim delovima sveta odlučuju da nemaju decu.
Zabrinutost Žulije Boržes zbog klimatskih promena porasla je tokom prvih meseci pandemije kovida-19, kada su ona i drugi bili u izolaciji, sami sa vlastitim mislima.
„Počela sam da zamišljam moj grad i moj univerzitet pod vodom", kaže dvadesettrogodišnja studentkinja poljoprivrede i mašinstva iz Resife, grada na severoistočnoj obali Brazila.
„Imala sam anksiozne krize, čak sam razmišljala da odustanem od života, jer nisam znala kako da se izborim sa svim tim", dodaje.
Pohađanje kursa o klimatskom liderstvu nije bilo od velike pomoći - samo je povećo njen osećaj odgovornosti za ono šta se dešava.
Ubrzo je zaključila da ne bi bilo ispravno da ima dete.
„Ne mogu da vidim sebe kao nekog odgovornog za život još jednog ljudskog bića, da iznedrim novi život koji će biti dodatni teret planeti koja je već prenatrpana", kaže Žulija.
- BBC 100 žena 2023: Ko je na listi ove godine?
- Obama, Kluni i Gejts: „Možemo da iskorenimo dečji brak u jednoj generaciji“
- „Postanete robot koji izvršava dužnost": Šta je reproduktivna kontrola i koliko je česta
Tim sa Univerziteta u Notingemu je 2022. godine anketirao punoletne ljude u 11 zemalja da li su usled anksioznosti ili uznemirenosti zbog klimatskih promena pomislili da ne treba da imaju decu, ili su zažalili što ih imaju.
Procenat onih koji su odgovorili da su o tome razmišljali - ponekad, često ili uvek - bio je između 27 odsto u Japanu i 74 odsto u Indiji.
Studija bi trebalo da bude objavljena 2024. godine.
Ranije istraživanje, objavljeno u časopisu Lansetu, zasnovano na anketi sprovedenoj 2021. godine koja je obuhvatila 10.000 ljudi starosti od 16 do 25 godina, pokazalo je da se zbog klimatskih promena više od 40 odsto ispitanika u Australiji, Brazilu, Indiji i na Filipinima dvoumi da ima decu.
U Francuskoj, Portugalu, Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Državama procenat je bio između 30 odsto i 40 odsto.
U Nigeriji je iznosio 23 odsto.
Analiza 13 istraživanja sprovedenih između 2012. i 2022. godine, koju su ovog meseca objavili istraživači sa Londonskog univerzitetskog koledža, ustanovila je da je zabrinutost zbog klimatskih promena tipično povezana sa željom da se ima manje dece.
Ovakav stav je obično usled zabrinutosti ispitanika zbog posledica koje klimatske promene mogu da imaju na živote njihove dece, jer osećaju, kao Žulija, da će veći broj njih samo biti dodatno opterećenje za resurse na planeti.
Međutim, istraživači u dve studije navode da u Zambiji i Etiopiji prevladava stav da su „porodice sa manje članova u boljoj poziciji da se izdržavaju u nepovoljnim uslovima životne sredine".
Pevačica Majli Sajrus je 2019. godine izjavila da neće imati decu zbog stanja na planeti, a američka kongresmenka Aleksandrija Okasio-Kortez je na Instagramu upitala da li bi bilo ispravno doneti decu na svet, razoren klimatskim promenama.
Izgleda da se ista rasprava vodi u zemljama najviše pogođenim klimatskom krizom.
Žulijine brige zbog klimatskih promena dodatno su se povećale kada je u maju 2022. godine Resifu pogodila oluja koja je izazvala poplave i odronjavanja zemljišta i odnela više od 120 života u regionu.
„Samo tri dana pre tih obilnih kiša, održala sam predavanje deci iz lokalne nevladine organizacije na temu klimatske krize, baš na licu mesta, jer je upravo ta oblast pretrpela najveću štetu od poplava.
„To me je zaista pogodilo, u smislu kako možemo da razmišljamo o deci u budućnosti ako su ona već danas u opasnosti?", pita se.
Druge dve žene iz zemalja prilično udaljenih od Brazila su takođe pod snažnim utiskom ozbiljnih vremenskih nepogoda koje pripisuju klimatskim promenama.
Šristi Sing Šresta, aktivistkinja za prava životinja u Nepalu, posetila je ove godine selo gde joj živi porodica i bila je užasnuta kada je videla da ljudi gladuju zbog suše.
Svi njihovi usevi su propali, a vodu nisu uspeli da nađu čak ni kada su iskopali bunar dubok oko 60 metara.
U međuvremenu, u susednom okrugu je celo selo nestalo zbog poplava.
Četrdesetogodišnja Šristi je mnogo ranije bila zabrinuta zbog klimatskih promena.
Pre osam godina, posmatrala bi njenu novorođenu kćerku dok spava i brinula kakav svet će da nasledi.
„Razmišljajući kako ovaj svet funkcioniše, kako klimatske promene menjaju na gore život, životinja i dece.
„Zbog tog saznanja sam plakala svakodnevno, bilo je prilično strašno za mene", kaže ona.
Tada se zaklela da više neće imati dece.
Posle ove nove tragedije u selu, zbog koje su roditelji udavali mlade devojke jer nisu mogli da ih hrane, noćima nije spavala jer ju je izjedala klimatska anksioznost.
Šta je klimatska anksioznost?
Kerolin Hikmen, psihoterapeutkinja, Univerzitet u Batu
Klimatska anksioznost ili eko-anksioznost je zdrava uznemirenost koju osećamo kada vidimo šta se dešava u našem svetu koji se menja.
Usled ubrzanih klimatskih promena, suočavamo se sa pretnjama po nas i planetu i zbog toga osećamo anksioznost i strah za sopstvenu i budućnost dece.
To nije samo anksioznost, nego i tuga, potištenost, bol, očaj, bes, frustracija, i zbunjenost.
Posle snimanja dokumentarnog filma u primorskoj ribarskoj zajednici prošle godine, dvadesetčetvorogodišnja Ajomide Olude, zaposlena u nevladinoj organizaciji koja se bavi održivošću u Nigeriji, još je odlučnija da nikada nema decu.
Stanovnici naselja Folua, 100 kilometara istočno od Lagosa, pokazali su joj pristanište, nekada mesto za zabavu pored mora, a danas skoro celo potopljeno.
„Tokom olujnih udara, nabujala voda sada prodire duboko u selo i ljudi napuštaju njihove kuće.
„Ovo mesto je u prošlosti doživelo pravi procvat nekretnina, ali sada vidite napuštene kuće i pojedini delovi sela su već pod vodom", kaže Ajomide.
Ribari su joj rekli da je sada nebezbedno raditi, jer su oluje postale veoma snažne.
Ajomide kaže da često čuje mlade Nigerijce kako razgovaraju o njihovoj uznemirenosti u „klimatskom kafiću" koji vodi u saveznoj državi Ogunu, severno od Lagosa.
To je mesto gde se ljudi ohrabruju da kažu šta znaju i kako se osećaju u vezi sa klimatskim promenama.
Iskustvo iz Folua je produbilo njenu zebnju.
Kao Žulija u Brazilu i ona se suočava sa pritiskom društva i njene porodice da ima decu, ali kaže da je ništa neće ubediti da promeni mišljenje.
„U društvu gde žene jedva imaju pravo odlučivanja i gde postoje verska uverenja da svi treba da imaju decu, potrebno je mnogo snage i odlučnosti to reći javno.
„Moji roditelji su uzrujani i ne razgovaramo mnogo o tome, trudim da o tome ne razmišljam mada mi je žao zbog njih", kaže ona.
Šristi treba da se izbori sa rodbinom koji je stalno zapitkuju kada će da rodi drugo dete.
Ali sve tri žene kažu da imaju podršku njihovih partnera.
Kerolin Hikmen, psihoterapeutkinja na Univerzitetu u Batu i glavna autorka studije objavljene u časopisu Lansetu, tvrdi da je klimatska anksioznost zdrav odgovor na klimatsku krizu.
Savetuje sve koji pate od te vrste anksioznosti da uspostave vezu sa drugim ljudima koji se isto osećaju i da sarađuju sa njima na preduzimanju praktičnih koraka za rešavanje krize.
„Ove neprilike neće nestati, tako da treba da naučimo da se sa njima suočimo", dodaje.
Kako se izboriti sa anksioznošću
- Biti u zajednici istomišljenika i tako se okružiti ljudima sa kojima se mogu podeliti osećanja i misli.
- Naučiti kako da se obuzdaju osećanja tako da ne bude ni preplavljenosti (previše osećanja) niti zatvorenosti (nedostatak osećanja). Pomnost i meditacija mogu biti od koristi, kao i sve drugo što pomaže da se izgradi emocionalna otpornost.
- Postoji mogućnost da se eko-anksioznost „preformuliše" u eko-brigu, eko-hrabrost, eko-vezu. Ne treba da pokušavamo da je se otarasimo, mi osećamo eko-anksioznost zato što brinemo. Treba da smo ponosni zato što brinemo!
Kerolin Hikmen, Univerzitet u Batu
Žulija je krenula ovim putem.
Pomogla je da se mapiraju područja podložna poplavama i odronima.
Sarađuje i sa lokalnom nevladinom organizacijom koja obrazuje ljude o klimi i životnoj sredini.
„Ono što mi je pomoglo da se delimično oslobodim te anksioznosti je što sam postala zastupnik promena i transformacije u mojoj zajednici", kaže ona.
No, i dalje je zabrinuta.
„Još osećam taj očaj, ali radim sa mojim terapeutom i razgovor o tome pomaže".
Dodatno izveštavanje Pola Adamo Idoeta
BBC 100 žena tim svake godine pravi listu 100 uticajnih i inspirativnih žena iz celog sveta.
Pratite BBC 100 žena na Instagramu, Fejsbuku i Tviteru.
Pridružite se našim razgovorima koristeći hešteg #BBC100Women.
Pogledajte i ovaj video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
