Sporna blaga svijeta: Ko ih čuva, koja su vraćena a koja nisu

Elginovi mermeri ili skulpture Partenona predstavljaju zbirku od više od 30 antičkih skulptura iz Grčke koje su stare više od 2.000 godina

11935 pregleda 0 komentar(a)
Foto: Jeff Overs/BBC
Foto: Jeff Overs/BBC

Kako su evropski narodi gradili carstva širom sveta, stekli su mnoga blaga koja su danas izložena u njihovim muzejima.

Neki od spornih artefakata su nedavno vraćeni zemljama njihovog porekla, među kojima su Beninske bronze i Kandijski top.

Međutim, britanska vlada nije i ne namerava da vrati Elginove mermere koji se čuvaju u Britanskom muzeju u Londonu.

Pojedini drugi predmeti su previše krhki da bi se vratili, kao što je perjanica actečkog kralja Montezume.

Šta su Elginovi mermeri?

Elginovi mermeri ili skulpture Partenona predstavljaju zbirku od više od 30 antičkih skulptura iz Grčke koje su stare više od 2.000 godina.

Nalaze se u Britanskom muzeju.

Većina ih je iz Partenona u Atini, hrama koje su sagradili stari Grci u 5. veku pre nove ere.

Pojedine skulpture potiču iz Atrejeve riznice u Mikeni, izgrađene između 1300. i 1250. godine pre nove ere, što znači da su stare više od 3.000 godina.

Trustees of the British Museum

Mermere je početkom 19. veka odneo britanski diplomata lord Elgin, uz dozvolu Otomanskog carstva koje je tada vladalo Atinom.

Elgin je rekao da skulpturama preti „neposredno, neizbežno uništenje".

Britanski parlament je 1816. godine odlučio da su skulpture pribavljene zakonito, a kasnije je usvojio i zakon kojim se Britanski muzej proglašava njihovim vlasnikom.

Elginovi mermeri čine otprilike polovinu sačuvanih skulptura iz Partenona.

Ostale su u Atini.

Marcos del Mazo/LightRocket via Getty Images

Zašto Britanija ne vraća skulpture Grčkoj?

Grčka je 1983. godine prvi put zvanično zatražila da joj se vrate Elginovi mermeri, ali je Britanija odbila zahtev.

U muzeju koji je izgrađen u podnožju Akropolja 2009. godine, ostavljen je prostor za nestale artefakte.

Predsednik britanske vlade Riši Sunak nedavno je odbio da se sastane sa grčkim kolegom Kirjakosom Micotakisom, nakon što je predsednik grčke vlade izjavio da su Elginovi mermeri „u suštini ukradeni", i ponovio zahtev da se vrate Grčkoj.

Velika Britanija kaže da ne namerava da mermere vrati Grčkoj.

Atina tvrdi da svake godine četiri miliona ljudi iz celog sveta vidi skulpture u Britanskom muzeju.

Međutim, pojedini predstavnici muzeja vode pregovore o tome da pojedine skulpture budu vraćene Atini privremeno, u zamenu za druge antičke predmete koji se čuvaju u muzejima u Grčkoj.

Getty Images

Koji muzeji vraćaju Beninske bronze?

Beninske bronze predstavljaju hiljade bronzanih skulptura, ploča i rezbarija, koji su izrađeni između XV i XIX veka.

Njih je odnela britanska vojska 1897. godine tokom pljačkanja Benin Sitija, grada u današnjoj Nigeriji.

Mnogi od njih su kasnije prodati na aukcijama u Londonu, a pojedine su kupili kolekcionari iz čitavog sveta.

Nigerijska Nacionalna komisija za muzeje i spomenike je muzejima širom sveta dostavila zvanične zahteve za repatrijaciju bronzanih predmeta.

Horniman Museum and Gardens

U novembru 2022. godine, Muzej Horniman u Londonu pristao je da vrati više od 72 predmeta, među kojima su i Beninske bronze.

„Nema sumnje da su pokradeni, tako da je postojao moralni razlog da se vrate", rekao je direktor Nik Merimen.

Sledećeg meseca, Univerzitet Kembridž je pristao da vrati 116 bronzanih predmeta, a 22 je vratila Nemačka.

Od 2026. godine, vraćeni bronzani predmeti biće izloženi u Muzeju umetnosti zapadne Afrike u Benin Sitiju.

AFP

Mnogi drugi bronzani predmeti nalaze se u drugim muzejima u Velikoj Britaniji, među kojima je i Britanski muzej koji ima najveću pojedinačnu zbirku od oko 900 predmeta.

Prema Zakonu o Britanskom muzeju iz 1963. godine, predmeti ne mogu da budu izmešteni iz njega.


Pogledajte video:


Ko vraća ukradeni Kandijski top?

U julu 2023. godine, holandska vlada je saopštila će Rijksmuzeum vratiti raskošno ukrašen Kandijski top Šri Lanki.

Top su zajedno sa još pet drugih predmeta ukrale jedinice Holandske istočnoindijske kompanije 1765. godine.

Zašto perjanica actečkog kralja Montezume ne može da bude vraćena Meksiku?

Meksička vlada već godinama traži da se zemlji vrati perjanica, za koju se veruje da je pripadala actečkom kralju Montezumi.

Raskošna perjanica široka je metar i sačinjena je od više od 450 svetlucavo zelenih pera.

Trenutno je u Etnografskom muzeju u austrijskoj prestonici Beču.

Getty Images

Pojedini veruju da je perjanicu Montezuma poklonio Ernanu Kortesu, španskom konkvistadoru iz 16. veka.

Drugi tvrde da su takvu perjanicu nosili astečki sveštenici u to vreme.

Austrijska vlada nije bila voljna da je vrati Meksiku, jer bi prema zakonima Meksika, po povratku u zemlji ostala trajno.

Meksiko je 2012. godine promenio pravila i Austrija se saglasila da je vrati privremeno.

Međutim, onda su muzejski stručnjaci zaključili da bi tokom prevoza do Meksika perje pretrpelo nepopravljiva oštećenja.

Za utehu, Etnografski muzej u Beču nudi besplatan ulaz svim stanovnicima Meksika koji dođu da vide perjanicu.


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Bonus video: