Istraživači su otkrili „savršeni sunčevi sistem", nastao bez nasilnih sudara koji su od našeg načinili gungulu planeta raznih veličina.
Ovaj sistem, udaljen 100 svetlosnih godina, ima šest planeta, i sve su otprilike iste veličine.
One su se jedva promenile od njihovog nastanka pre i do 12 milijardi godina.
Ti nenarušeni uslovi čine ih idealnim za saznavanje kako su ovi svetovi formirani i da li na njima ima života.
- Hoćemo li naći život negde drugde u svemiru
- Šta sve krije „najopasniji kamen u Sunčevom sistemu"
- Teleskop Džejms Veb otkrio objekte nalik planetama koji slobodno lebde u svemiru
Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu Nejčer (Nature).
Nastanak našeg vlastitog sunčevog sistem je bio nasilan proces.
Dok su se planete formirale, neke su se sudarale jedne sa drugima, narušavajući orbite i ostavivši nam divove kao što su Jupiter i Saturn pored relativno malih svetova kao što je naš.
U sunčevom sistemu HD110067, kako su ga astronomi pomalo dosadno nazvali, stvari ne mogu biti drugačije.
Ne samo da su planete sličnih veličina; za razliku od potpuno nepovezanog tajminga orbita planeta u našem vlastitom sunčevom sistemu, one se rotiraju u savršenom skladu.
Za vreme koje je potrebno najunutrašnjijoj planeti da se okrene oko zvezde tri puta, naredne planeta se okrene dvaput, i tako dalje, sve do četvrte planete u sistemu.
Odatle se stvari menjaju u odnosu 4:3 relativne brzine orbite za preostale dve planete.
Ova delikatna planetarna koreografija toliko je precizna da su istraživači stvorili ciklični muzički komad, sličan kompoziciji u stilu Filipa Glasa, sa notama i ritmom koji odgovaraju svakoj planeti i njihovim orbitalnim periodima.
Doktor Rafael Luk, sa Univerziteta u Čikagu, koji je vodio ovo istraživanje, opisao je HD110067 kao „savršen sunčevi sistem".
„Idealan je za proučavanje kako su planete nastale, zato što ovaj sunčevi sistem nije imao haotične početke kao naš i nenarušen je od samog njegovog nastanka."
Doktorka Marina Lafarga-Magro, sa Univerziteta u Voriku, rekla je da je sistem „prelep i jedinstven".
„Stvarno je uzbudljivo samo prosto videti nešto što niko nije video ranije", rekla je ona za BBC njuz.
U proteklih trideset godina, astronomi su otkrili hiljade sunčevih sistema.
Ali nijedan od njih nije toliko pogodan za proučavanje nastanka planeta kao ovaj.
Skoro identična veličina planeta i nenarušena priroda sistema zlatna su prašina za astronome zato što umnogome olakšavaju poređenje i kontrastiranje.
To će pomoći da se izgradi slika o tome kako su se prvi put formirale i kako su se razvijale.
- Zašto nam veštački sateliti zaklanjaju pogled na svemir
- Prvi put zabeležen trenutak kako zvezda guta planetu
- Šta jedu astronauti: „Nedostajala mi je pica u svemiru"
Ovaj sistem takođe ima jarku zvezdu koja će olakšati traganje za znacima života u atmosferama planeta.
Svih šest novih planeta su ono što astronomi nazivaju „pod-Neptunima", koji su veći od Zemlje a manji od planete Neptun (koja je četiri puta šira od Zemlje).
Šest novootkrivenih planeta su između dva i tri puta veće od Zemlje.
Zanimanje za nove nalaze postalo je ogromno od otkrića u septembru da pod-Neptunovska planeta, po imenu K2-18b, u drugom zvezdanom sistemu, ima atmosferu sa naznakama gasa koji na Zemlji proizvode živi organizmi.
Astronomi to zovu bio-potpisom.
Iako naš vlastiti sunčevi sistem ne sadrži bilo kakve pod-Neptune, oni se smatraju najčešćim tipom planeta u galaksiji.
A opet astronomi znaju iznenađujuće malo o ovim svetovima.
Oni ne znaju da li su uglavnom napravljeni od kamena, gasa ili vode, ili, ključno, da li pružaju uslove za život.
Otkrivanje svih ovih detalja je „jedna od najvrućih tema u ovom polju", prema doktoru Luku, koji dodaje da otkriće HD110067 pruža njegovom timu savršenu priliku da se na to pitanje odgovori relativno brzo.
„Moglo bi da se radi o manje od deset godina", rekao je on za BBC njuz.
„Mi poznajemo planete, znamo gde su, samo nam treba malo više vremena, ali to će se desiti."
Ako sledeći krug posmatranja tima bude ukazao na to da pod-Neptuni mogu takođe da podrže život, to umnogome uvećava broj mogućih nastanjivih planeta i stoga povećava šanse za otkrivanje znakova života na drugim svetovima u mnogo skorije vreme.
Sada je u toku trka za otkrivanjem bio-potpisa na jednoj od novih šest pod-Neptuna ili desetinama drugih koje su otkrile rivalske grupe.
Uz niz novih teleskopa sa pojačanim sposobnostima i drugih koje će uskoro postati operativni, mnogi astronomi veruju da možda nećemo morati da čekamo predugo na taj trenutak.
Planete su otkrivene uz pomoć Nasinog Satelita za nadziranje egzoplaneta u tranzitu (TESS) i ESA-inog Satelita za karakterisanje egzoplaneta (Cheops).
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
