Ogromna većina stanovnika Venecuele na referendumu je podržalo pripajanje sporne teritorije bogate naftom koju dugo kontroliše Gvajana.
Više od 95 odsto stanovnika ove latinoameričke države izjasnilo se da Venecuela pripoji Esekibo, saopštili su zvaničnici.
Ovom teritorijom su više od veka upravljale Gvajana i Britanska Gvajana.
Referendum je izazvao napetosti u odnosima dve susedne zemlje.
- Vlada i opozicija Venecuele postigle dogovor za izbore, Amerika ublažava naftne sankcije
- Bitka za litijum: Kina i Amerika se spore oko južnoameričkog bogatstva
- Ekson Mobil: Naftni gigant predvideo klimatske promene još sedamdesetih, tvrde naučnici
Kritičari venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura tvrde da je on organizovao neobavezujući referendum kako bi podstakao nacionalistički žar i odvratio pažnju od predstojećih izbora.
Maduro, koji je na vlasti od 2013. godine, pozvao je ljude da masovnu izađu na referendum i zaokruže 'da' na pet pitanja o statusu Esekiboa.
Reč je o oblasti površine 159.500 kvadratnih kilometara, a dve trećine teritorije trenutno kontroliše Gvajana.
Međunarodni arbitražni sud je ovu oblast 1899. godine dodelio Velikoj Britaniji, kolonijalnoj sili, koja je u to vreme vladala Gvajanom.
Venecuela je dugo tvrdila da je reč o nepravednoj odluci.
Slučaj je trenutno pred Međunarodnim sudom pravde, iako je ova južnoamerička država prethodno osporila ovlašćenja suda da odlučuje o statusu Esekiboa.
Trenutna venecuelanska vlada je zatražila od birača da na referendumu podrže njen stav o sporu.
Najkontroverznije pitanje bilo je peto - da li su stanovnici saglasni „stvaranje države Gvajana Esekibo" i njenim „uvrštavanjem u mapu venecuelanske teritorije".
Prema rečima zvaničnika, 95,9 odsto ljudi na ovo pitanje odgovorilo je potvrdno.
Gvajana je osudila predlog kao pokušaj aneksije, a predsednik Irfan Ali optužio je Madura da organizovanjem referenduma raspiruje sukob.
Predsednik Venecuele je pozdravio rezultate referenduma, nazivajući ih „neverovatnom pobedom".
„Napravili smo prve korake, počela je nova istorijska etapa u borbi za onim što nam pripada, da povratimo ono što su nam oslobodioci ostavili", izjavio je Maduro.
Rezultat referenduma je bio očekivan, jer je ideja o suverenitetu nad Esekiboom već imala veliku podršku širom države.
U prilog tome govori i činjenica da nije bilo kampanje da se glasa protiv.
Analitičari su želeli da vide koliki će biti odziv glasača.
Elvis Amoroso, šef Nacionalnog izbornog veća i bliski saveznik Madura, rekao je da je broj glasova na referendumu 10,5 miliona, što je „istorijski" u zemlji gde 20,7 miliona stanovnika ima pravo glasa.
Međutim, nije rekao koliko je birača zaista učestvovalo na referendumu, što je detalj na koji su ukazivali opozicioni političari.
Henrik Kapriles, koji je izgubio od Madura na predsedničkim izborima 2013. godine, ukazao je da su birači morali da odgovore na pet pitanja, što znači da je glasalo samo dva miliona birača.
Opozicioni mediji su pisali i da su biračka mesta bila veoma tiha tokom celog dana, čime se dovodi u pitanje vladina tvrdnja da je izlaznost bila velika.
- „Plaćen sam da tvitujem državnu propagandu“
- Venecuela: 11.000 vojnika povratilo kontrolu nad zatvorom u kojem su vladale bande
Referendum je organizovan u trenutku pojačanih napetosti između Gvajane i Venecuele, pošto je američki naftni gigant EksonMobil 2015. otkrio naftu u vodama u blizini obale Esekiboa.
Napetosti su dodatno porasle u septembru ove godine, kada je Gvajana održala javni konkurs na kojoj su se naftne kompanije nadmetale za dozvole za istraživanje u ovim vodama.
Stanovnici Gvajane su u nedelju formirali živi zid kako bi pokazali podršku da Esekibo ostane pod kontrolom njihove vlade.
Predsednik države ih je uverio da „nema čega da se plaše" i da će njegova vlada braniti granice zemlje.
Međunarodni sud pravde upozorio je Venecuelu da ne preduzima nikakve radnje koje bi mogle promeniti status kvo.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
