„Život me je satjerao u ćošak“, kaže BBC novinar u Gazi

"Uprkos svemu što se desilo meni i mojoj porodici od početka rata, ovo je prvi put da se osećam potpuno izgubljeno"

1341 pregleda 1 komentar(a)
Foto: BBC
Foto: BBC

Mladići u farmerkama i japankama stoje u redu kao u pogrebnoj povorci ispred bolnice Naser u Kan Junisu.

Otkako je Izrael 1. decembra započeo intenzivno bombardovanje juga Pojasa Gaze, stradale su stotine ljudi.

Ovo je samo još jedna noć u napetom sumraku ispred hitnog prijema.

Ljudi u bolničkim odorama stoje staloženo ispred.

Glasovi se pojačavaju i ljudi se okupljaju oko njih.

Svaki privid reda se raspršuje - ljudi su istraumirani i iscrpljeni.

Pristiže automobil, njegova sirena trešti, a farovi trepću - izvlače mladića iz njega i stavljaju na nosila, potom ga brzo unose unutra.

Još jedna kola stižu, prekrivena prašinom, i pomažu detetu da izađe.

On može da hoda i vrlo je mlad, ima samo četiri ili pet godina.

BBC

Narednog dana u centru, Samah Ilvan, majka šestoro dece, moli za pomoć.

„Želim da pošaljem poruku čitavom svetu i arapskom svetu spolja", kaže ona.

„Želim da pošaljem poruku svetu da smo nevini. Ništa loše nismo uradili."

Ona maše dvema praznim flašama za vodu i kaže da su njena deca - pet devojčica i jedan dečak - žedna.

„Postali smo kao psi i mačke. Možda psi i mačke i imaju neko sklonište. Mi ga nemamo. Osuđeni smo na ulicu."

BBC

Još od Hamasovog napada na Izrael 7. oktobra, život je izbačen iz koloseka.

Hamas, koji je proglašen terorističkom organizacijom u Velikoj Britaniji, EU i SAD, ubio je najmanje 1.200 ljudi i odveo oko 240 u Gazu kao taoce.

Usledile su nedelje žestokog bombardovanja i izraelska kopnena invazija na severni deo Pojasa Gaze.

Ministarstvo zdravlja koje vodi Hamas kaže da je poginulo više od 15.800 ljudi, uglavnom žene i deca.

Dogovoreno je sedmodnevno primirje tokom kojeg su razmenjeni neki taoci za palestinske zatvorenike.

Ali sada se rat vratio i ja sam sam u Kan Junisu dok mi je porodica u centralnoj Gazi.

Sve do pre nekoliko dana ovo je bilo najsigurnije mesto za satelitski kamion, sa dobrim signalom.

Oduvek sam bio ponosan što sam novinar, ali ponestaje mi opcija.

Život me je saterao u ćošak.

Mogao sam da putujem svakih nekoliko dana u centralnu Gazu da posetim porodicu.

Ali sada su Izraelci zatvorili jedan put, a drugi je veoma opasan.

BBC

Poreklom sam sa severa, ali sam pobegao na jug sa porodicom nakon što smo dobili naređenje da to uradimo od izraelska vojske, koja je rekla da je jug „bezbedno mesto".

Sada nas ona upozorava na „opasnu kopnenu operaciju" u Kan Junisu i govori da moramo da se premestimo dalje na jug do Rafe, na samoj granici sa Egiptom.

Uprkos svemu što se desilo meni i mojoj porodici od početka rata, ovo je prvi put da se osećam potpuno izgubljeno.

Oduzeta mi je sva snaga volje i kontrola.

Navikao sam da pružam porodici bezbednost i sigurnost, da uvek imam neki plan.

Ali sada me izjeda neodlučnost.

Da li da odem do Rafe, nastavim da radim i nadam se da će moja porodice biti dobro?

Ili da pokušam da se probijem nazad do njih, prestanem da izveštavam i, ako dođe do najgoreg, makar ćemo umreti zajedno?

Nadam se da niko nikada neće morati da donosi ovaj užasan izbor, koji i nije neki izbor.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Bonus video: