Intervju sa Takerom Karlsonom: Neki istoričari kažu da su niz Putinovih tvrdnji "besmislice"

Nevezano za njihovu istorijsku realnost, nijedna od Putinovih tvrdnji ne može da predstavlja pravni osnov za njegovu invaziju

38133 pregleda 80 reakcija 80 komentar(a)
Putin je započeo intervju tvrdeći da je 862. bila godina „osnivanja ruske države", Foto: Reuters
Putin je započeo intervju tvrdeći da je 862. bila godina „osnivanja ruske države", Foto: Reuters

Intervju američkog televizijskog voditelja Takera Karlsona sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom započeo je polusatnom rasplinutom lekcijom o istoriji Rusije i Ukrajine.

Karlson, koji je često delovao zbunjeno, slušao je dok je Putin naširoko eksplicirao o poreklu ruske državnosti iz 9. veka, Ukrajini kao veštačkoj tvorevini i poljskoj kolaboraciji sa Hitlerom.

Bio je to poznat teren za Putina, koji je 2021. napisao slavan esej od 5.000 reči naslovljen „O istorijskom jedinstvu Rusa i Ukrajinaca", koji je anticipirao intelektualno opravdanje Kremlja za invaziju na Ukrajinu manje od godinu dana kasnije.

Istoričari kažu da su niz Putinovih tvrdnji „besmislice" i da ne predstavljaju ništa drugo do selektivne zloupotrebe istorije kako bi se opravdao tekući rat sa Ukrajinom.

Nevezano za njihovu istorijsku realnost, nijedna od Putinovih tvrdnji ne može da predstavlja pravni osnov za njegovu invaziju.

Narativ oko državnosti

Putin je započeo intervju tvrdeći da je 862. bila godina „osnivanja ruske države".

Bila je to godina kad je Rjurik, skandinavski princ, pozvan da vlada nad gradom Novgorodom, prestonicom naroda Rus - koji će se vremenom razviti u današnje Ruse.

Putin poredi ono što tvrdi da je neprekinuta tradicija ruske državnosti koja datira iz 9. veka sa savremenom „invencijom" Ukrajine - zemlje za koju tvrdi da je „stvorena" tek u 20. veku.

Getty Images

Ali Sergej Radčenko, istoričar iz Škole naprednih međunarodnih studija Džons Hopkins kaže da je predsednikova tvrdnja „potpuna neistina".

„Vladimir Putin pokušava da iskonstruiše narativ unazad, tvrdeći da je Rusija kao država započela razvoj u 9. veku. Jednako biste mogli da kažete da je Ukrajina kao država započela razvoj u 9. veku, koristeći identičnu vrstu dokaza i dokumenata.

„On pokušava da iskoristi određene istorijske činjenice da iskonstruiše narativ oko državnosti koji bi favorizovao Rusiju za razliku od bilo kakve alternativne aglomeracije."

Ronald Suni, profesor sa Univerziteta u Mičigenu, kaže da je narod Rus sačinjavala „gomila bandita, koji su iznova spaljivali vlastitu prestonicu".

On dodaje da Putin ponavlja „već razrađenu mitologiju koju su u raznim trenucima u prošlosti izmišljali moskovski carevi koji su korene vlastite loze povezivali sa Rjurikom."

„Ova mitologija je bila utvrđena u Moskvi da bi opravdala njenu carsku vladavinu nad Ukrajinom."

„Posebna etnička grupa"

Putin je rekao Takeru Karlsonu da je u 17. veku, kad je Poljska počela da vlada delovima današnje Ukrajine, plasirana ideja da stanovnici tih oblasti „nisu pravi Rusi. Zato što su živeli na obodu, oni su bili Ukrajinci".

„Prvobitno je reč Ukrajinac značila da osoba živi na obodima države, duž njenih margina."

Ali Anita Prazmovska, profesorka emerita u Londonskoj školi ekonomije, kaže da su, iako se među Ukrajincima nacionalna svest probudila kasnije nego kod drugih centralnoevropskih nacija, Ukrajinci tokom tog perioda postojali.

„Vladimir Putin koristi koncept iz 20. veka o državi zasnovanoj na zaštiti definisane nacije, kao nešto što korene vuče iz prošlosti. To prosto nije tako."

Suni kaže da iako je možda istina da Rusi, Ukrajinci i Belorusi „imaju isto poreklo… oni su se vremenom razvili u različite narode."

„Novorusija"

Putin tvrdi da delovi južne i istočne Ukrajine „nemaju nikakve istorijske veze sa Ukrajinom".

Pošto ih je u 17. veku od Otomanskog carstva preotela ruska carica Katarina Velika, ruski predsednik tvrdi da to znači da te teritorije s pravom pripadaju Rusiji.

Putin ih kasnije naziva koristeći izraz iz 17. veka „Novorusija" - Nova Rusija.

Suni ističe da stanovnici ovih teritorija u vreme kad ih je osvojila Rusija nisu bili ni Rusi ni Ukrajinci, već Otomani, Tatari ili Kozaci - slovenski seljaci koji su pobegli do granice.

Getty Images

Ali tvrdnja da ove teritorije u stvarnosti s pravom pripadaju Rusiji služe Putinovim interesima, jer upravo te teritorije Rusija pokušava da osvoji od Ukrajine tokom sada već decenijskog sukoba sa njenim susedom.

Takozvana Novorusija obuhvata i Krim - ilegalno anektiran od Ukrajine 2014. godine.

Novorusija obuhvata i delove oko Hersona, Marijupolja i Bahmuta, koje je Putin proglasio delovima Rusije 2022. godine.

„Veštačka država"

Putin je potom tvrdio da je „Ukrajina veštačka tvorevina nastala prema nalogu Josifa Staljina", tvrdeći da je Ukrajinu stvorilo sovjetsko vođstvo dvadesetih i da je ona dobila teritoriju na koju nije polagala istorijsko pravo.

Na neki način, on je u pravu, kaže profesor Radčenko.

Sovjetske vođe su iscrtale granice sovjetskih republika „skoro isto onako kao što su zapadne kolonijalne sile iscrtale granice u Africi - maltene nasumično."

„Ali to ne znači da Ukrajinci nisu postojali."

Generalnije gledano, Radčenko negira Putinove tvrdnje da Ukrajina nije prava zemlja zato što je formirana u sopstvenom savremenom obliku u 20. veku.

„Svaka zemlja je lažna zemlja, u smislu da su zemlje nastale kao rezultat istorijskih procesa.

„Rusija je nastala kao rezultat odluka koje su donosili ruski carevi, kao što je kolonizacija Sibira, do koje je došlo sa popriličnom cenom po lokalno stanovništvo.

„Ako je Ukrajina lažna zemlja, onda je to i Rusija."

„Kolaboracija sa Hitlerom"

Možda najzapaljivija Putinova izjava tiče se Poljske.

Putin je tvrdio da je Poljska - koju su 1939. okupirale nacistička Nemačka i Sovjetski Savez - „sarađivala sa Hitlerom".

Ruski predsednik je rekao novinaru da je odbijanjem da ustupi Hitleru oblast Poljske zvanu Koridor Dancig, Poljska „otišla predaleko, navevši Hitlera da započne Drugi svetski rat napavši je."

Za profesorku Prazmovsku, tumačenje istorije predsednika Putina je pogrešno čitanje istorijskih spisa.

Ona kaže da iako je istina da su postojali diplomatski kontakti između Poljske i nacista - prvi sporazum koji je Hitler potpisao kad je došao na vlast jeste pakt o uzajamnom nenapadanju sa Poljskom 1934. godine - Putin izjednačava diplomatske odnose sa preteći nastrojenim susedom sa kolaboracijom.

„Optužba da su Poljaci bili kolaboracionisti je besmislica", kaže Prazmovska.

„Ne možete da tumačite te stvari kao da je to bila kolaboracija sa nacističkom Nemačkom, zato što je sasvim slučajno u isto vreme Sovjetski Savez takođe potpisao sporazume sa Nemačkom."

U septembru 1939. godine, nacistička Nemačka i Sovjetski Savez su izvršili invaziju na Poljsku prema uslovima Sporazuma Ribentrop-Molotov potpisanog između dve države ranije iste godine.


Možda će vas zanimati i ova priča:


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Bonus video: