Nekim polarnim medvjedima prijeti umiranje od gladi usljed otapanja leda

Polarni medvjedi su postali simboli sve veće prijetnje od klimatskih promjena na Arktiku, ali realnost uticaja na ovu vrstu je komplikovana

7470 pregleda 1 komentar(a)
Ilustracija, Foto: David McGeachy
Ilustracija, Foto: David McGeachy

Nekim polarnim medvedima preti umiranje od gladi dok se otapa led u Arktičkom moru zato što ne mogu da prilagode ishranu životu na kopnu, otkrili su naučnici.

Legendarna arktička vrsta hrani se prstenastim fokama koje mogu da love na ledenim santama uz obalu.

Ali kako led nestaje u svetu koji se zagreva, mnogi medvedi provode više vremena na kopnu, jedući ptičja jaja, bobice i travu.

Međutim, ove životinje rapidno gube kilograme na kopnu, što povećava opasnost od njihove smrti.

Polarni medvedi su postali simboli sve veće pretnje od klimatskih promena na Arktiku, ali realnost uticaja na ovu vrstu je komplikovana.

Iako je broj medveda drastično opadao do 1980-ih, to je uglavnom bilo zbog neodrživog lova.

Uz veću pravnu zaštitu, broj polarnih medveda je počeo da raste.

Ali rast globalne temperature sada se doživljava kao najveća pretnja po njih.

To je zato što su zamrznuta arktička mora ključna za njihov opstanak.

Životinje koriste morski led kao platformu za lov na prstenaste foke, koje imaju visoku koncentraciju sala, uglavnom krajem proleća i početkom leta.

Ali tokom toplijih meseci, mnogi delovi Arktika sada deluju kao da imaju sve manje leda.

David McGeachy

U Zapadnoj Manitobi, gde je izvršena ova studija, period bez leda produžio se za tri nedelje između 1979. i 2015. godine.

Da bi razumeli kako ove životinje uspevaju da prežive dok led nestaje, istraživači su sledili aktivnosti 20 polarnih medveda tokom letnjih meseci u trogodišnjem periodu.

Pored uzimanja uzoraka krvi i merenja težine medveda, životinje su dobile ogrlice sa video kamerom i GPS-om.

To je omogućilo naučnicima da prate kretanje životinja, njihove aktivnosti i šta jedu.

U letnjim mesecima bez leda, medvedi su primenjivali različite strategije da bi preživeli - neki su praktično odmarali da bi očuvali energiju.

Većina je pokušala da sakuplja vegetaciju i bobice ili je plivala unaokolo da bi videla da li može da pronađe hranu.

Oba pristupa su omanula - 19 od 20 medveda u studiji izgubili su telesnu masu, u nekim slučajevima i do 11 odsto.

U proseku su gubili kilogram dnevno.

„Bez obzira koju su strategiju pokušali da primene, nije bilo prave koristi ni od jednog pristupa što se tiče produžavanja perioda preživljavanja na kopnu", objasnio je vodeći autor studije doktor Entoni Pagano, iz američkog Geološkog zavoda na Aljasci.

„Polarni medvedi nisu grizliji u belim kaputima", rekao je koautor studije Čarls Robins iz Centra za medvede Vašingtonskog univerziteta.

„Oni su veoma, veoma drugačiji."

Dva od tri medveda koji su se udaljili na vodi pronašli su lešine mrtvih životinja, ali su proveli samo kratko vreme hraneći se, jer su bili suviše umorni od napora koje je to iziskivalo.

„Jedna neodrasla ženka je pronašla mrtvog beluga kita, zagrizla nekoliko zalogaja, ali ga je uglavnom koristila kao bovu na kojoj je odmarala", rekao je doktor Pagano za BBC.

„To nam govori da ovi medvedi ne mogu istovremeno i da jedu i da plivaju."


Najvažnije činjenice o polarnim medvedima

  • Na svetu je preostalo oko 26.000 polarnih medveda, a većina se nalazi u Kanadi. Ima ih i u SAD, Rusiji, na Grenlandu i Norveškoj.
  • Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN) ističe da su polarni medvedi u opasnosti od izumiranja, a klimatske promene su navedene kao ključni faktor za njihovo propadanje.
  • Odrasli mužjaci mogu da narastu na visinu od 3 metra i da teže blizu 600 kilograma.
  • Polarni medvedi mogu da pojedu i do 45 kilograma sala kita ili foke u jednom obroku.
  • Ovi medvedi imaju izraženo čulo mirisa i mogu da nanjuše plen udaljen i do 16 kilometara.
  • Ove životinje su izdržljivi plivači, a primećeni su i do 100 kilometara od obale; mogu da plivaju brzinom od oko 10 kilometara na čas, delom zbog šapa koje su delimično premrežene.

Intrigantni nalaz studije bio je da se jedan medved ugojio 32 kilograma.

Istraživači veruju da je taj medved, koji je veći deo vremena proveo odmarajući i čuvajući snagu, imao sreće da naleti na životinjsku lešinu.

Iako su ranija istraživanja istakla izazove koje klima predstavlja u dolazećim decenijama, ovaj novi rad postavlja važna pitanja o sposobnosti vrste da se prilagodi.

Međutim, drugi istraživači tvrde da će se uticaj klimatskih promena na polarne medvede razlikovati u zavisnosti od lokacije.

„Verovatno je da će u budućnosti polarni medvedi nestati iz oblasti koje će ostati bez leda, ali je teško reći tačno kada i gde", rekao je Džon Ars, iz Norveškog polarnog instituta, koji nije učestvovao u studiji.

„Neke oblasti će imati dobre uslove za medvede i nekoliko decenija od sada."

„Oblast ove studije možda je ona u kojoj su uslovi veoma teški za medvede u kratkom vremenskom periodu, ako morski led bude nastavio da nestaje kao što je predviđeno."

Ova studija je objavljena u Nejčer komjunikejšns.


Pogledajte video: Kako zvuče Arktik i Antartik


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Bonus video: