Očekuje se pad na Zemlju jednog od prvih evropskih satelita, lansiranog 1995. godine

Evropska svemirska agencija (ESA) ističe da će veći dio dvije tone teškog satelita tom prilikom izgorjeti u padu izuzetno velikom brzinom

6139 pregleda 3 komentar(a)
Ilustracija, Foto: ESA
Ilustracija, Foto: ESA

U narednim satima očekuje se da na površinu Zemlje padne jedan od prvih evropskih satelita, poznat kao ERS-2, lansiran 1995. godine.

U to vreme ERS-2 je, kao najnovija opservaciona platforma, najavio dolazak tehnologije koja se danas svakodnevno koristi za nadzor planete.

Satelit je sve operacije okončao 2011. godine, od kada se postepeno spuštao i u nekom trenutku će tokom srede preći u nekontrolisani pad u atmosferu.

Evropska svemirska agencija (ESA) ističe da će veći deo dve tone teškog satelita tom prilikom izgoreti u padu izuzetno velikom brzinom.

Moguće je da neki robusniji delovi izdrže vrelinu, ali veoma je mala šansa da će njegovi fragmenti pogoditi naseljene oblasti i izazvati štetu.

Mogli bi da se prizemlje skoro bilo gde na svetu, ali budući da je većina Zemljine površine prekrivena okeanima, ti delovi će najverovatnije biti izgubljeni u moru.

„I treba istaći da nijedan od elementa koji bi mogao ponovo da uđe u atmosferu (i stigne do površine) nije radioaktivan, niti toksičan", izjavio je Mirko Albani iz Odeljenja za opservaciju kopnenog segmenta Zemlje u ESA.

ESA

Evropska svemirska agencija je devedesetih lansirala dva skoro identična satelita za Daljinsko očitavanje Zemlje (Earth Remote Sensing - ERS).

Bili su to najsofisticiraniji planetarni posmatrači toga vremena, koji su imali mogućnost beleženja promena na kopnu, u okeanima i vazduhu.

Nadzirali su poplave, merili temperaturu kontinenata i površine okeana, pratili kretanje ledenih polja i očitavali pomeranje tla tokom zemljotresa.

ERS-2 je uveo i novu mogućnost procene zaštitnog ozonskog omotača Zemlje.

Zbog toga ova dva satelita danas često nazivaju „dedama posmatranja Zemlje u Evropi".

„Apsolutno, sve je počelo ERS-om", kaže Ralf Kordi, menadžer poslovnog razvoja Erbasovog posmatranja Zemlje, za BBC.

„Što se tiče tehnologije, možete da napravite direktnu vezu od ERS-a sve do evropskih satelita Kopernikus/Sentinel koji nadgledaju planetu danas."

ERS-2 je prvi iz dvojca koji se vraća kući.

Prvobitno je bio smešten 780 kilometara iznad Zemlje, ali su inženjeri 2011. iskoristili njegove poslednje rezerve goriva da ga spuste na 570 kilometara.

Očekivanja su bila da će gornja atmosfera potom povući svemirsku letelicu dole, gde će se raspasti za oko 15 godina.

AIRBUS

To predskazanje će se obistiniti tokom srede.

U koje tačno vreme i gde će pasti - teško je reći.

Mnogo će zavisiti od gustine gornje atmosfere, na šta utiče solarna aktivnost.

Ono što sa sigurnošću može da se kaže je da će se ponovni ulazak u atmosferu dogoditi između 82. stepena severno i južno, jer je to bila širina orbite satelita oko Zemlje.

Stručnjaci ESA za svemirske olupine računaju da će malo toga od mase ERS-2 preživeti do Zemljine površine.

HEO

Od fragmenata koji budu udarili u planetu, to bi mogli da budu unutrašnja oplata i neki metalni delovi, poput rezervoara za gorivo i pritisak.

Potencijalno najveću verovatnoću da se u nekom obliku probije kroz atmosferu je antena radarskog sistema sa sintetičkom aperturom, napravljena u Velikoj Britaniji.

Antena ima sastav od karbonskih vlakana koji može da istrpi visoke temperature.

Kad je ERS-2 bio lansiran, smernice za problem svemirskih olupina bile su mnogo blaže.

Rok od 25 godina za dovođenje kući letelice koja je postala višak smatran je prihvatljivim.

Nova povelja ESA o nula olupina preporučuje da period čekanja sada ne premašuje pet godina.


Pogledajte video: Otpad pluta po svemiru


Budući sateliti, kako navode, biće lansirani sa neophodnim gorivom i sposobnošću da u vrlo kratkom roku ponovo sam uđe u orbitu.

Obrazloženje je očigledno - sa toliko satelita koji se danas lansiraju, potencijal za njihovo sudaranje samo raste.

ERS-1 se iznenada pokvario pre nego što su inženjeri uspeli da ga spuste na manju visinu.

On se još uvek nalazi na više od 700 kilometara od Zemlje.

Na toj visini bi moglo da prođe i 100 godina pre nego što prirodno padne.

ESA

Američka kompanija Spejs Iks, koja upravlja većinom operativnih satelita trenutno u orbiti (više od 5.400), nedavno je najavila da će spustiti njih stotinak, zato što je otkrivena greška koja bi mogla da „poveća verovatnoću kvara u budućnosti".

Zbog toga žele da uklone sve letelice pre nego što bilo kakvi problemi otežaju taj zadatak.

Prošle nedelje su fondacija Sigurni svet, aktivistička grupa za održivo korišćenje svemira, i LeoLebs, američka kompanija koja prati svemirske olupine, izdali hitno saopštenje o potrebi da se ukloni sva suvišna tehnika u orbiti.

„Nesmanjeno se nastavlja gomilanje masivnih isluženih objekata u niskoj Zemljinoj orbiti", istakli su.

Kako navode, od prelaska u novi vek u orbiti je ostavljeno 28 odsto dugovečnih masivnih rashodovanih objekata.

„Oni predstavljaju najveći rizik za stvaranje olupina od hiljada sveže lansiranih satelita koji pokreću globalnu svemirsku ekonomiju."


Pogledajte video: Tempirane bombe lebde oko Zemlje


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Bonus video: