Amerikanci tražili da se "Kasandra" ponovo emituje u strahu od novog rata u Bosni i Hercegovini

Stejt department u vrijeme predsjednika Klintona strahovao je da bi prekid emitovanja omiljene sapunice mogao da izazove nezadovoljstvo, pa čak i unutrašnje sukobe koji bi ugrozili vladu Biljane Plavšić u Republici Srpskoj

27832 pregleda 11 komentar(a)
Foto: EDITORIAL CÍRCULO ROJO
Foto: EDITORIAL CÍRCULO ROJO

Venecuelanska serija „Kasandra" je na Balkanu bila toliko popularna da su joj se pevale pesme, deca su dobijala njeno ime, ali je uticala i bezbednosnu situaciju - ovo je priča o jedinstvenoj telenoveli 'mirotvorcu'.

Saga o devojci, koja je kao beba zamenjena i data siromašnim Romima čergarima da živi u cirkusu, a onda se sa 18 godina vratila u rodni grad gde je njena milionerska prava porodica i otkrila istinu o sopstvenom poreklu, zakovala je ljude da pogledaju svih 150 epizoda.

Višegodišnji rat u bivšoj Jugoslaviji je tek okončan, ali su politička i društvena previranja i dalje trajala i sukob nije bio rešen.

„Bilo je to veoma burno vreme i zapravo sam otkrio da je ova serija bila poput sedativa za čitavo to područje", kaže Antonio Paez, zamenik izvršnog producenta kompanije Koral pikčers.

„Bez obzira na to šta su ljudi doživljavali, barem na sat vremena mogli su da se odvoje od surove, okrutne i krvave stvarnosti koju su živeli da bi uronili u Kasandrinu ljubavnu priču", rekao je za BBC Mundo.

Rat, krhki mir i serija

Kasandrina sudbina držala je u neizvesnosti 1997. i gledaoce u Republici Srpskoj, jednom od dva entiteta Bosne i Hercegovine (BiH).

Krvavi sukob smenio je krhki mir.

Od ratnih godina do 1997, Republiku Srpsku su predvodile suprotstavljene političke frakcije predsednika Radovana Karadžića i njegove naslednice Biljane Plavšić, što je ugrožavalo stabilnost.

Posleratna prestonica Republike Srpske postala je Banjaluka, drugi po veličini grad u BiH, a Karadžić je sopstveno uporište imao na Palama, blizu Sarajeva.

Karadžić je već bio optužen za ratne zločine dok je Biljana Plavšić uživala podršku Amerike.

Getty Images

Državna televizija SRT, najuticajnija među stanovnicima, bila je na Palama i kontrolisao ju je Karadžić, a imala je repetitore po celoj teritoriji Republike Srpske.

Karadžić i njegovi saveznici su preko ovog kanala slali poruke bosanskim Srbima protiv mirovnih snaga NATO-a i širili negativnu propagandu o Americi, Evropi i Dejtonskom sporazumu.

A onda su jednog dana u avgustu 1997. pristalice Biljane Plavšić preuzele kontrolu nad predajnicima SRT-a u Banjaluci i prekinule signal.

Kada je ponovo počelo emitovanje programa, ovaj put od kontrolom Plavšić, više nije bilo Pala u igri.

Međutim, vrlo brzo je iskrsao problem - nije bilo ni epizoda „Kasandre" koje je publika željno iščekivala.

Nisu bili zabrinuti samo urednici SRT-a, već i američka Vlada.

Getty Images

Američka intervencija

Stejt department u vreme predsednika Klintona strahovao je da bi prekid emitovanja omiljene sapunice mogao da izazove nezadovoljstvo, pa čak i unutrašnje sukobe koji bi ugrozili vladu Biljane Plavšić u Republici Srpskoj.

Producenta Antonija Paeza pozvao je zvaničnik Stejt dipartmenta.

„Sekretarica mi je rekla da me zove neko iz američkog Stejt departmenta. 'Molim?'", upitao ju je Paez u neverici.

„Počeo sam da pričam sa tipom koji mi je rekao: 'Slušaj, ne mogu da ti kažem trenutno ni moje ime. Prodali ste seriju jednom javnom servisu. Prekinuto je prikazivanje, a mi želimo da je zadržimo u etru. Situacija se zaoštrila, pa nam je potrebna vaša pomoć da nastavimo s emitovanjem'", prepričava on.

Paez je pokušao u više navrata da pozove urednike televiziju i konačno došao do direktora.

„Da, i mi želimo seriju nazad, kako nam možete pomoći?", pitao ga je čovek s televizije.

Međutim, Paez je pretražio ugovore kompanije Koral Pikčers i otkrio da SRT-u nikad nisu prodali prava za emitovanje „Kasandre".

Zato je ponovo pozvao Banja Luku i rečeno mu je da je kanal sa Pala piratski emitovao epizode sa TV stanice u Beogradu, ali da nisu mogli da ih kupe jer nemaju novca.

Paez je zatim pokušao da privoli američki Stejt dipartment da plati telenovelu, pošto su bili zainteresovani za to da se ponovo emituje.

Ali nije uspeo.

„Ne, ne može da se zna da mi na bilo koji način učestvujemo u ovom", odgovorio mu je američki zvaničnik.

Na kraju je izvršni direktor kompanije Koral Pikčers odlučio da će pokloniti seriju, ako im je toliko važno.

„Tamo je serija postigla apsolutno ogroman uspeh i sve se smirilo. Bilo je sjajno tad biti deo te ogromne moći koju su telenovele imale širom sveta", rekao je on.

Getty Images

Rok zvezde

„Kasandra" se vratila u etar, a zbog popularnosti su 1998. Koraima Tores i njene kolege otputovale na Balkan, gde su ih dočekali kao rok zvezde, posebno u tadašnjoj Makedoniji, danas Severnoj Makedoniji.

„Teško je uporediti, ali bilo je kao da su Bitlsi došli u grad. Svi su poludeli i zaista se dešavalo da se obožavaoci onesveste ili vrište na nastupima.

„Puno je devojčica rođenih u to doba dobilo ime Kasandra. A tako je bilo mnogo godina kasnije", priča Paez za BBC.

Koraima Tores pozdravila je hiljade obožavalaca na fudbalskom stadionu, a na binu je izašla u automobilu sa otvorenim krovom uz muziku i vatromet.

Događaj je prenošen u Bosni i Hercegovini.

„Moj agent mi kaže: pozvani smo. Šta da radim? Nisam pevačica. Bilo je ljudi svuda, svih generacija. Svi zajedno, na ulicama. Vladala je euforija, buka i muzika. Okolo radost, vrištanje, vatromet, baloni i ja sam osetila svu tu ljubav. Bio je to jedinstven trenutak za mene", prisetila se glumica.


Koraima Tores je 1997. posetila i Srbiju - Beograd i Novi Sad i Niš, zajedno sa kolegom Enrijem Sotom, koji je tumačio lik Randua.

U svečanom programu njima u čast nastupao je i legendarni pevač romske muzike Šaban Bajramović, koji je Kasandri posvetio i pesmu.

Zvezda telenovele obišla je i Dom za nezbrinutu decu u Zvečanskoj, pisale su novine.


Tores je za za BBC radio program „Svedoci istorije" ispričala da je nije mogla da pretpostavi da će joj se život promeniti kada je sa 17 godina sa sestrom, pošto j je bila maloletna, otišla na susret sa scenaristima.

„Bio je to veliki izazov. Želela sam da se dokažem kada mi je rekla da je uloga moja. Imala sam i tremu, ali mi je bilo drago što sam dobila tu mogućnost ", rekla je Tores.

Hit svuda u svetu

Tokom devedesetih je širom sveta vladala pomama za sapunicama.

Melodramatične latinoameričke fikcije, sa preuveličanim i srceparajućim ljubavnim pričama, uz stari san - od trnja do zvezda, postale su globalni fenomen.

Getty Images

Za kratko vreme, telenovele su postale izvozni proizvod u ostale zemlje španskog govornog područja, ali i preko tih granica, stigavši u više od 100 država.

Kompanija Koral pikčers je imala predstavništva u Karakasu i Majamiju i bila distributer telenovela za svetsko tržište.

„Sve serije su u to vreme bile vrlo popularne, čak sam otvorio i nekoliko novih tržišta, poput ruskog i kineskog. Kasnije su telenovele bile hit i u, na primer, Izraelu. Bili smo popularni u celom svetu", kaže Paez.

„Znali smo da je bilo onih koji bi putovali do zemalja koje su imalE naše licence za emitovanje, samo da čuju ili saznaju šta se dalje dešava ili da se ušunjaju i pogledaju neke epizode", kaže bivši producent.

kada je u oktobru 1992. venecuelanski kanal RC TV premijerno emitovao telenovelu „Kasandra" u popodnevnim satima, uspeh je bio trenutan.

Bila je to treća priča Kubanke Delije Fialo „majke latinoameričkih telenovela", autorke hitova poput „Kristala" i „Esmeralde" koji su stigli na male ekrane.

Najpre je Žizelu igrala Rebeka Gonzales u originalnoj verziji iz 1973, „Peregrina", zatim Katrin Fulop Raizu u „Devojci iz cirkusa" 1988, da bi konačno lik Kasandre tumačila Koraima Tores.

Serija je emitovana i u Sjedinjenem Američkim Državama, Rumuniji, Grčkoj, Italiji i Rusiji.

Antonio Paez je srećan što je bio deo ove euforije.

„Ljudi su se zaljubili u priču i mislim da im je to donelo mir i osećaj normalnosti.

„Priča o siromašnima kako se obogate uvek dotakne ljude, jer vide devojku kao što je Koraima koja je prvo teško živela i loše su postupali prema njoj, a onda je vaskrsla i postala kraljica, a pritom je i prelepa - sve to ljudima daje nadu", kaže Paez.

Oseća se počastvovano što je njihova serija omogla i u spašavanju života.

„Nikada nisam čuo da je TV emisija bila toliko popularna da pomogne da se postigne mir, a to je uradila. Zaista je doprinela miru u regionu", kaže.

Dodatno izveštavanje Džonatana l'Ansona.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Bonus video: