Istraživači bezbednosti veruju da je ruska grupa za dezinformacije pojačavala i uticala na pomamu o zdravlju princeze od Velsa, Kejt Midlton.
U danima pre nego što je Ketrin obelodanila dijagnozu kancera u video poruci, došlo je do naleta onlajn glasina i često nečuvenih tvrdnji o njenom zdravlju, pojačavajući emocionalni pritisak na princezu i njenog muža princa Vilijama.
Sada eksperti za analizu podataka sa društvenih mreža tvrde da su to bili prepoznatljivi znaci koordinisane kampanje deljenja i množenja lažnih tvrdnji i polarizujućeg sadržaja i podrške princezi od Velsa i kritika na njen račun.
- Princeza od Velsa obolela od raka
- „To nije Kejt": Kako se teorije o dvojnici princeze od Velsa masovno šire društvenim mrežama
- Kako je izmenjena fotografija princeze od Velsa
Istraživači kažu da je to u skladu sa pređašnjim obrascima ruske grupe za širenje dezinformacija.
Nalozi koji su učestvovali u tome istovremeno su širili sadržaj protiv Francuske podrške Ukrajini, sugerišući širi međunarodni kontekst kraljevskih glasina.
Ova konkretna mreža stranog uticaja ima istorijat u ovoj oblasti, sa naglaskom na narušavanju podrške Ukrajini posle ruske invazije.
BBC je prethodno pronašao amaterske detektive i prave korisnike društvenih mreža koji su započinjali i raspirivali spekulacije i teorije zavere.
Čak i bez bilo kakvog veštačkog podstreka, te tvrdnje sticale su milione pregleda i lajkova.
Algoritmi su već promovisali ovu oluju na društvenim mrežama o članovima kraljevske porodice, čak i bez intervencije mreža lažnih naloga.
Ali Martin Ines, direktor Instituta za inovacije u vezi sa bezbednošću, kriminalom i obaveštajnim podacima na Univerzitetu u Kardifu, kaže da su njegovi istraživači pronašli sistemske pokušaje da se dodatno pojača talas glasina o princezi, sa deljenjem kraljevskih heštegova milijardama puta na svim platformama društvenih mreža.
Profesor Ines je identifikovao rusku grupu za dezinformacije koja je učestvovala u ovome.
Ona nije državni entitet, ali je povezana sa ljudima koji su se nedavno našli pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država zbog tvrdnji da su bili deo „maliciozne kampanje uticaja" koja je širila lažne vesti.
„Njihove poruke u vezi sa Kejt deluju kao da su povezane sa njihovom tekućom kampanjom napada na reputaciju Francuske, promovisanjem integriteta ruskih izbora i ocrnjavanjem Ukrajine u sklopu širih ratnih dejstava", kaže Ines.
On kaže da bi se operativci koji vode ovu mašinu za glasine u Rusiji smatrali „političkim tehnolozi".
Njihov pristup je da raspiruju onlajn požar već postojeće priče, iskorišćavajući sporove i sumnje koji su već prisutni, za šta profesor Ines kaže da je mnogo efikasniji pristup i teži za praćenje od započinjanja dezinformacija od nule.
On dodaje da oni „preotmu" popularne tvrdnje i u njih ubrizgavaju još više konfuzije i haosa.
Potom je teže razdvojiti koordinisane dezinformacije od pojedinaca koji dele zavere i jure klikove.
Ali podaci sa društvenih mreža, koje je proučio tim sa Univerziteta u Kardifu, pokazuju ekstremne skokove i simultano deljenje poruka na način za koji oni veruju da je u skladu sa mrežom vođenja lažnih naloga.
Doktor Jon Rozenbek, stručnjak za dezinformacije sa Kraljevskog koledža u Londonu, kaže da je takvo rusko učešće u teorijama zavere „agnostička tema", jer njima zapravo nije stalo do same teme, to može biti bilo šta što „pritiska dugmiće" i pojačava napetost u društvu.
On navodi da oni biraju „semenje razdora" na oportunistički način.
Pokazujući razmere ovog izazova, TikTok tvrdi da je ugasio više od 180 miliona lažnih naloga za samo tri meseca.
Mnogi od naloga koji su širili teorije zavere o Ketrin otvoreni su ovog meseca, kaže profesor Ines.
Oni su se oslanjali na takozvani „master" nalog, koji je u ovom slučaju imao ime koje je varijacija na „master", sa kaskadom drugih lažnih naloga koji su odgovarali ili delili poruke i uvlačili druge korisnike.
Identične rečenice kao što su „Zašto ovi veliki medijski kanali žele da nas ubede da su ovo Kejt i Vilijam?", slale su se sa mnoštva naloga.
Iako se zna da stvarni ljudi dele iste poruke na vlastitim nalozima na ovaj način, taktika poznata kao „kopipasta", postoje i drugi tragovi o ovim nalozima, koji sugerišu organizovaniju mrežu.
Druga rečenica o Ketrin deljena je u isto vreme sa 365 različitih naloga na Iksu, nekadašnjem Tviteru.
Postojali su i novi nalozi na TikToku, nastali poslednjih dana, koji naizgled nisu izbacivali ništa drugo sem glasina o kraljevskoj porodici.
Istraživači iz Kardifa ističu preklapanje sa internet stranicom za lažne vesti povezanom sa Rusijom koja objavljuje na engleskom, sa sve logoom „proverenih informacija.
Stranica je imala niz jezivih i bizarnih priča o Ketrin.
I britanske ambasade u Rusiji i Ukrajini morale su da izdaju upozorenje na lažne vesti prošle nedelje u vezi sa tvrdnjama koje su kružile o tome da je kralj Čarls mrtav.
Kad treba da se odredi ko je odgovoran za takve ometajuće aktivnosti, teško je pripisati mreže ovih naloga nekoj konkretnoj grupi, organizaciji ili državi.
A vodu dodatno mute razne vrste pojedinaca, interesnih grupa i drugih inostranih igrača koji na društvenim mrežama komentarišu istu temu.
Umesto toga, stručnjaci se na ovom polju obično oslanjaju na indicije da je konkretna mreža povezana sa postojećom operacijom uticaja ili konkretnom grupom.
Da li su njihove taktike iste?
Da li se učešće u ovom razgovoru na društvenim mrežama poklapa sa njihovim interesima?
U ovom konkretnom slučaju, jedan trag je bio video snimak iz Rusije koji se često pojavljivao u razgovorima na društvenim mrežama o Kejt, prethodno identifikovan kao rad konkretne grupe za širenje dezinformacija.
Ova ista grupa koja je širila glasine protiv Ketrin bila je i deo onlajn kampanja za destabilizaciju Francuske, kaže profesor Ines.
Predsednik Makron, za koga se veruje da pojačava tvrdi stav o Ukrajini, suočio se sa čitavom olujom neprijateljskih ličnih glasina.
Francuska državna agencija za borbu protiv dezinformacija Viginum upozorila je na razgranate mreže lažnih vesti koje izbacuju internet stranice povezane sa Rusijom i nalozi na društvenim mrežama.
Članovi kraljevske porodice u Velikoj Britaniji, a među njima i princ Vilijam, bili su glasni u podršci Ukrajini od samog početka ruske invazije.
Cilj ovih stranih operacija uticaja je da naruše poverenje javnosti, poseju razdor pojačavajući i hraneći teorije zavere koje već postoje.
Zbog toga ih je mnogo teže pratiti, jer tu može da postoji kombinacija pravih ljudi koji započinju lažne tvrdnje, a potom da ih neautentični nalozi dodatno šire.
One mogu da počnu sa „internet detektivima" koji postavljaju prava pitanja, a da ih potom lažni nalozi pretvaraju u oluju na društvenim mrežama.
Ana Džordž, koja istražuje ekstremizam i teorije zavere na Oksfordskom institutu za internet, kaže da karakteristika ruskih dezinformacija nije da im je nužno stalo do toga kakav se narativ šalje u svet, dok god on širi sumnju u to šta je stvarno a šta nestvarno.
„Oni žele da šire konfuziju o tome u šta ljudi mogu da veruju", dodaje.
Kraljevske glasine su se širile neobičnom brzinom, kaže Džordž, stižući u glavni tok brže od većine teorija zavera, odražavajući kako se spoljni uticaj koristio visokim stepenom znatiželje javnosti.
- Ketrin, princeza od Velsa
- Ruski trolovi bez kontrole na Tviteru
- Ruska invazija na Ukrajinu: Šire se lažne fotografije i snimci
Profesor Ines kaže da mašine za dezinformacije mogu da budu i poslovna prilika.
Njegovi istraživači su identifikovali ulogu farmi trolova, za koje se veruje da su u Pakistanu, koje su bile angažovane da šire te poruke.
Posle snimka o princezinom lečenju od raka, čini se da je došlo do promene raspoloženja na internetu.
Iako posvećeni teoretičari zavere i detektivi nastavljaju da dele tvrdnje bez dokaza, mnogi korisnici društvenih mreža prepoznali su pravu štetu koja se nanosi onima u centru jedne pomame poput ove.
Prošle nedelje je korisnicima na Iksu algoritam platforme aktivno preporučivao sadržaj koji je lažno tvrdio da je video snimak princeze od Velsa u kupovini zapravo dvojnica.
„Njen zahtev za privatnošću, da bi zaštitila decu i omogućila sebi da pođe dalje, deluje kao razuman zahtev koji vredi poštovati", izjavila je u međuvremenu izvršna direktorka Linda Jakarino.
Odeljenje za nauku, inovaciju i tehnologiju sajta kaže da će se „uhvatiti u koštac sa dezinformacijama kada predstavljaju pretnju po britansku demokratiju".
Pogledajte video o lažnim vestima i kako da ih prepoznate
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
