Bliski istok: Zašto je Iran upleten u toliko mnogo sukoba

Postoji mnoštvo naoružanih grupa širom Bliskog istoka sa vezama sa Iranom, u koje spadaju Hamas u Gazi, Hezbolah u Libanu, Huti i Jemenu, i druge grupe u Iraku, Siriji i Bahreinu. Poznate kao „osovina otpora", mnoge od ovih grupa su proglašene terorističkim u zapadnim zemljama, a prema Aliju Vaezu, stručnjaku za Iran u ekspertskoj Kriznoj grupi, one dijele jedan cilj: „Zaštititi region od američkih i izraelskih prijetnji"

5290 pregleda 5 komentar(a)
Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

Dok se rat u Gazi nastavlja, uloga koju Iran igra širom Bliskog istoka privlači pažnju sveta.

Iran podržava Hamas u sukob Izraela i Gaze, pokretao je vazdušne napade na Irak, Siriju i Pakistan, a njegovo oružje Rusija koristi protiv Ukrajine.

Iako Iran negira direktno učešće u nekim napadima na Bliskom istoku - kao što su napadi na Izrael iz Libana, napad dronom na američke trupe u Jordanu i napade na zapadnjačke brodove u Crvenom moru iz baza u Jemenu - odgovornost za njih su preuzele grupe koje imaju podršku Irana.

Ali ko su te grupe i kakvo je učešće Irana u ovim sukobima?

Koje grupe podržava Iran?

AHMED JALIL/EPA-EFE/REX/Shutterstock

Postoji mnoštvo naoružanih grupa širom Bliskog istoka sa vezama sa Iranom, u koje spadaju Hamas u Gazi, Hezbolah u Libanu, Huti i Jemenu, i druge grupe u Iraku, Siriji i Bahreinu.

Poznate kao „osovina otpora", mnoge od ovih grupa su proglašene terorističkim u zapadnim zemljama, a prema Aliju Vaezu, stručnjaku za Iran u ekspertskoj Kriznoj grupi, one sve dele jedan cilj: „Zaštititi region od američkih i izraelskih pretnji."

„Percepcija Irana je da najveću pretnju predstavljaju SAD, odmah iza njih je Izrael, kojeg Iran doživljava kao američkog posrednika u regionu", kaže on.

„Dugotrajni planovi Irana stvorili su neverovatnu mrežu koja mu omogućuje da demonstrira silu."

Iran je negirao da je stajao iza napada dronom u Jordanu 28. januara, u kom su poginula tri američka vojnika, ali je odgovornost preuzeo Islamski otpor u Iraku, sastavljen od mnogo grupa od kojih neke podržava Iran.

Bilo je to prvi put da su američke trupe stradale u napadima u regionu posle Hamasovog smrtonosnog napada na Izrael od 7. oktobra, koji je pokrenuo rat u Gazi, tako da je američki predsednik Džozef Bajden osećao veliki pritisak da odgovori.

U odmazdi, SAD su nedelju dana kasnije udarile na Kuds snage Iranske revolucionarne garde i srodne paravojne grupe u Iraku i Siriji, a usledio je i zajednički napad Amerike i Velike Britanije na ciljeve Huta u Jemenu koji uživaju podršku Irana.

Iran se često nalazi na obodima ovih sukoba, iako je prošlo više od tri decenije otkako je zemlja poslednji put zvanično bila u ratu.

Iako Iran često negira direktnu vezu sa posrednicima, Teheran podržava ekstremističke grupe od revolucije u zemlji, pre 45 godina, a one su ranih osamdesetih postale istaknuti deo nacionalne odbrambene strategije režima.

Istorija Irana i njegov odnos sa SAD

Pomoću događaja iz savremene istorije Irana može lakše da se objasni položaj zemlje u regionu i njeni zategnuti odnosi sa SAD.

Posle Iranske revolucije iz 1979. godine, Iran se izolovao od Zapada.

CENTRAL BANK OF IRAN

U Vašingtonu, administracija Džimija Kartera očajnički se trudila da oslobodi 52 američkih diplomata koji su skoro godinu dana držani kao taoci u iranskom glavnom gradu Teheranu i stekao se utisak da Iran zaslužuje da bude kažnjen i izolovan na međunarodnoj sceni.

To je dovelo do toga da SAD i zapadni saveznici počnu da favorizuju Irak, kojim je vladao Sadam Husein od 1979. do 2003. godine, u odnosu na Iran.

Potom je izbio rat između Irana i Iraka koji je trajao od 1980. do 1988. godine.

Sukob se završio pristankom i Irana i Iraka na primirje, ali po visoku cenu, sa milion ljudi ubijenih ili ranjenih na obe strane, i uništenom iranskom privredom.

To je stvorilo stav među iranskim visokim zvaničnicima da Teheran mora da bude sposoban da odbije bilo kakvu invaziju u budućnosti raznoraznim sredstvima, u koje spada i razvijanje programa balističkih projektila i mreže posrednika.

Kasnije su invazije predvođene Amerikom na Avganistan (2001) i Irak (2003), kao i razni ustanci širom arapskog sveta od 2011. godine, samo učvrsti taj stav.


Pogledajte video: Zašto su Iran i Amerika zakleti neprijatelji


Šta želi Iran i zašto?

U vojnom pogledu Iran se smatra mnogo slabijim od SAD, tako da mnogi stručnjaci veruju da je ova takozvana strategija odvraćanja ključna za opstanak iranskog režima.

„Rat sa SAD je poslednja stvar koju Iran i osovina otpora žele", tvrdi Aleks Vatanka, osnivač i direktor Iranskog programa na Institutu za Bliski istok (MEI).

„Iran želi da istera SAD sa Bliskog istoka. To je dugoročna strategija iznurivanja druge strane", kaže Vatanka.

Getty Images

Kamran Martin sa Univerziteta u Saseksu u Velikoj Britaniji slaže se sa tim i tvrdi da Iran želi da bude moćan igrač na svetskoj sceni.

„Drevni Iran, tokom istorije poznat kao Persija, ima veličanstvenu prošlost i bila je dominantna zemlja u zapadnoj Aziji više od 12 vekova", objašnjava ovaj viši predavač iz međunarodnih odnosa.

„Iran veruje da zaslužuje značajnu ulogu po regionalnim i globalnim pitanjima, sa njegovom bogatom kulturom persijske umetnosti i književnosti koja podupire ovu percepciju Irana kao velika države i sile."

Koliko kontrole ima Iran?

Politički aktivista i iranski učenjak Jasamin Mejder, sa Univerziteta u Oksfordu u Velikoj Britaniji, tvrdi da Iran nema toliko mnogo kontrole nad svojim posrednicima.

Koristeći kao primer Hute u Jemenu, koji napadaju brodove u Crvenom moru, Mejder kaže: „Oni ne slede prosto naređenja Irana. Oni imaju vlastite ciljeve da se u regionu predstave kao moćna sila, a ne samo kao posrednik Irana."

BBC

Vaez iz Krizne grupe je sa tim saglasan.

„Problem za državu kao što je Iran, koji podugovara regionalnu politiku nedržavnim akterima, jeste da nema potpunu kontrolu nad tom mrežom."

Vaez takođe misli da je moć Irana često preuveličana.

„Postoji percepcija da je Iran mozak koji vodi čitavu tu partiju šaha širom regiona.

„Ali Iran i njegovi saveznici nisu uspeli da ostvare nijedan od ključnih strateških ciljeva, od primoravanja Izraela da pristane na primirje u Gazi do proterivanja SAD iz regiona."

Međutim, Iran ima nuklearni program, za koji Vaez tvrdi da je „sada napredniji nego što je ikada bio u poslednjih 20 godina" i on misli da bi to moglo da proizvede „još veće probleme za Izrael i Zapad nego što Iran postiže preko svoje mreže partnera i posrednika."

„Treći svetski rat?"

Getty Images

I dok se napadi širom regiona umnožavaju, isto se dešava i sa internet pretragama izraza „Treći svetski rat".

Vatanka iz MEI-ja kaže da Iran mora postupa oprezno jer trpi pritisak iz okvira vlastitih granica, posle do tada neviđenih protesta iz poslednjih godina, koji su predvodile žene protiv režima.

„Postoji veoma besna iranska populacija koji ne vidi nikakav smisao u onome što režim u Teheranu radi u regionu."

Isto tako, ni Zapad ne želi rat sa Iranom, tvrdi Eli Geranmajeh, zamenica šefa programa za Bliski istok i Severnu Afriku pri Evropskom savetu za inostrane odnose.

„Američki predsednik to ne može sebi da priušti pred izbore. Izrael to ne može da priušti znajući da je u ovom trenutku veoma ranjiv u međunarodnom pogledu, imajući u vidu njegove operacije u Gazi", kaže ona.

Kao i većina stručnjaka, Geranmajeh se slaže da potpuni rat nije na dnevnom redu nijedne strane.

„SAD i Iran koriste regionalne aktere da ciljaju i napadaju jedni druge.

„Oni se namerno bore sa jednom rukom vezanom iza leđa da bi izbegli direktnu konfrontaciju koju nijedna strana ne može da priušti i čije posledice bi bile drastične", tvrdi ona.

Mada, imajući u vidu poslednju deceniju, koju Geranmajeh opisuje kao „opasnu, fluidnu i haotičnu", ona ipak upozorava: „Bez ozbiljne diplomatije, Vašington i Teheran će nastaviti da uvlače jedan drugog u vojni kurs".

„I ako samo jedan od glavnih državnih aktera ne bude bio pažljiv i veoma kontrolisan, to bi moglo da dovede do veće eskalacije nego što smo imali do sada."


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Bonus video: