Zašto neke zemlje ne priznaju Palestinu kao državu

Izrael se snažno protivi zahtjevu za članstvo Palestine u Ujedinjenim nacijama

8212 pregleda 6 komentar(a)
Palestinska uprava ima status posmatrača u UN od 2012. godine, Foto: Shutterstock
Palestinska uprava ima status posmatrača u UN od 2012. godine, Foto: Shutterstock

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) prošle nedelje održao je glasanje o palestinskom zahtevu za punopravno članstvo u organizaciji.

SAD su stavile veto na tu rezoluciju, ali je 12 članica Saveta glasalo za, među njima tri saveznika Sjedinjenih Američkih Država - Francuska, Japan i Južna Koreja.

Velika Britanija i Švajcarska su bili uzdržani.

Mahmud Abas, predsednik Palestinske uprave, rekao je da je veto Sjedinjenih Država bio „nemoralan", ali je Izrael pozdravio potez, opisavši rezoluciju kao sramnu.

O čemu se glasalo u UN?

Savet bezbednosti glasao je o palestinskom zahtevu za punopravno članstvo u UN.

Petnaestočlani Savet zamoljen je da glasa o predlogu rezolucije, koji je podneo Alžir, a prema kojem se predlaže 193-članoj Generalnoj skupštini UN-a da „Država Palestina bude primljena u članstvo Ujedinjenih nacija".

Pet zemalja su trajno zastupljene u Savetu bezbednosti, a svaka od njih ima pravo veta.

One rade uz 10 nestalnih zemalja članica.

Da je Savet bezbednosti usvojio rezoluciju, Generalna skupština bi tad morala da glasa o njoj, a za primanje Palestine u članstvo bila bi potrebna dvotrećinska većina.

Sjedinjene Države, dugogodišnji saveznik Izraela, stavile su veto na ovaj potez u Savetu bezbednosti.

Rezolucije Saveta bezbednosti mogu biti usvojene samo ako niko od pet stalnih članica - SAD, Velika Britanija, Francuska, Rusija ili Kina - na stave na njih veto.

„Sjedinjene Države nastavljaju snažno da podržavaju rešenje o dve države.

Ovaj glas ne odražava protivljenje palestinskoj državnosti, već je umesto toga izraz da će ona poteći samo iz direktnih pregovora dve strane", rekao je posle glasanja, zamenik američkog ambasadora u UN Robert Vud.


Pogledajte video: Šta je Zapadna obala


Kakav status Palestinske teritorije imaju u UN?

Palestina ima status posmatrača koji nije član, baš kao i Sveta stolica.

Palestina je 2011. godine podnela zahtev za prijem u punopravno članstvo u UN, ali je ta inicijativa propala zbog odsustva podrške u Savetu bezbednosti i nikad nije stigla na glasanje.

Ali 2012. godine, Generalna skupština UN-a glasala je da unapredi status Palestine u „nečlanicu posmatrača", što joj omogućuje da učestvuju u skupštinskim raspravama, mada ne može da glasa o rezolucijama.

Odluka iz 2012. godine, koju su pozdravile Zapadna obala i Pojas Gaze, ali su kritikovali SAD i Izrael, omogućila je Palestincima da se pridruže drugim međunarodnim organizacijama, kao što su najviši sud UN-a Međunarodni krivični sud, što je ona i učinila 2015. godine.

„Kad bi postali punopravni član UN-a, to bi Palestincima pružilo veću diplomatsku moć, u koju spada i sposobnost da podržava rezolucije direktno, glasa u Generalnoj skupštini (što, kao 'zemlja nečlanica' trenutno ne može da radi) i, na kraju, čak i moguće mesto/glas u Savetu bezbednosti", kaže Halid Elgindi, direktor programa o Palestini i palestinsko-izraelskim odnosima pri vašingtonskoj ekspertskoj grupi Institut za Bliski istok.

SARAH YENESEL/EPA-EFE/REX/Shutterstock

„Ali ništa od ovoga neće dovesti do rešenja o dve države - što može da se dogodi samo ako Izrael okonča okupaciju", dodaje on.

Čak i da se u četvrtak glasalo u njihovu korist, „Palestinska uprava ne bi postigla mnogo više", kaže Žilber Aškar, profesor razvojnih studija i međunarodnih odnosa u Školi za orijentalne i afričke studije u Londonu.

„To bi ostala uglavnom simbolična pobeda: priznavanje fiktivne 'Države Palestine' naprema realnosti nemoćne 'Palestinke uprave' na manjem delu teritorije okupirane 1967. godine i u potpunosti zavisne od Izraela", kaže on.

Dodao je da je to „svetlosnim godinama udaljeno od 'nezavisne i suverene palestinske države'".

Ko sve priznaje Palestinu kao državu?

Nekih 140 zemalja priznaje palestinsku državnost, među njima članice Arapske grupe u Ujedinjenim nacijama, Organizacije za islamsku saradnju i članovi Pokreta nesvrstanih.

Ali mnoge druge zemlje je ne priznaju, među kojima SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Australija.

Prošle nedelje, međutim, Australija je saopštila da bi mogla da prizna palestinsku državnost da bi „pokrenula zamajac ka rešenju o dve države" koji bi bio postignut sa Izraelom.

Na obodima samita lidera EU, Španija, Irska, Malta i Slovenija objavili su saopštenje da će raditi na priznavanju palestinske države „kad okolnosti za to budu prave".

„Međutim, to ostaje pitanje", prema Hjuu Lovetu, višem saradniku za politiku pri bliskoistočnom i severnoafričkom programu u Evropskom savetu za inostrane odnose.

„Ako su put u UN sada blokirale SAD, hoće li neke članice, naročite evropske članice, preći na priznavanje Palestine na bilateralnoj osnovi?", pita se on.

Zašto neke države ne priznaju Palestinu kao državu?

Zemlje koje ne priznaju Palestinu kao državu uglavnom to nisu činile zato što ne postoji sporazum postignut sa Izraelom.

„Iako se formalno pozivaju na potrebu da se formira palestinska država, SAD insistiraju na direktnim pregovorima između Izraela i Palestine, što praktično znači davanje Izraelu prava veta nad palestinskim težnjama za samoopredeljenjem", kaže Favaz Džerdžis, profesor međunarodnih odnosa i bliskoistočne politike u Londonskoj školi za ekonomiju.

Mirovni pregovori započeli su 199-ih, a kasnije su zacrtali sebi cilj rešenja o dve države, gde bi Izraelci i Palestinci živeli jedni kraj drugih u odvojenim zemljama.

Međutim, mirovni proces počeo je lagano da stagnira ranih 2000-tih, čak i pre 2014. godine, kad su pregovori definitivno propali između Izraelaca i Palestinaca u Vašingtonu.

Najtrnovitija pitanja ostaju i dalje nerazrešena, među njima granica i priroda buduće palestinske države, status Jerusalima, kao i sudbina palestinskih izbeglica iz rata 1948-49. koji je usledio posle proglašenja države Izrael.

Izrael se snažno protivi zahtevu za članstvo Palestine u UN.

Izraelski ambasador u UN Gilad Erdan je, prema izveštavanju AFP-a, početkom aprila izjavio da činjenica da se uopšte o tome razgovara „već pobeda genocidnog terora", dodavši da bi se uspeh ove inicijative sveo na nagradu za teror posle napada Hamasa od 7. oktobra.

Zemlje koje žele da održe srdačne odnose sa Izraelom biće svesne da će priznavanje palestinske države razljutiti njihovog saveznika.

Neke, među njima i saveznice Izraela, tvrde da Palestinci ne ispunjavaju ključne kriterijume za državnost definisan u konvenciji iz Montevidea1993. godine - stalno stanovništvo, definisanu teritoriju, vladu i sposobnost stvaranja odnosa sa drugim državama.

Ali neke druge zemlje prihvataju fleksibilniju definiciju, sa većim naglaskom na priznavanju od drugih država.


Pogledajte video: Kako je kefija postala nacionalni simbol Palestinaca


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Bonus video: