Grujica Andrić
BBC novinar
Hoće li sa ruskim vlasništvom u Naftnoj industriji Srbije (NIS) otići i ruski gas iz Srbije?
Uz neizvesnost oko raspleta sudbine NIS-a posle uvođenja američkih sankcija, ovo je jedno od pitanja koje najviše brine stanovništvo u Srbiji.
„Ako Srbija do ovog petka (5. decembra) ne dobije od Rusije ugovor o isporuci gasa, od ponedeljka (8. decembra) počinju pregovori na drugoj strani“, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 2. decembra.
Samo dva dana kasnije, tvrdio je da „očekuje uskoro potpisivanje novog kratkoročnog ugovora" o isporuci gasa sa Rusijom.
Desetogodišnji ugovor istekao je u maju, a aktuelni, kratkoročni, ističe krajem godine.
„Do leta svakako nećemo imati bilo kakve probleme sa gasom i to su dobre vesti za građane, po dobrim cenama", uverava Vučić.
Srbija godišnje troši oko tri milijarde kubnih metara gasa, koji uglavnom dolazi iz uvoza, a glavni dobavljač je Rusija, koja je 2024. učestvovala sa 93 odsto, a ove godine sa oko 80 odsto.
Vučić nije otkrio gde bi mogla da bude „druga strana“ na kojoj bi Srbija pokušala da nadomesti više od 90 odsto uvoznog gasa, koliko trenutno stiže iz Rusije, kao ni kolika bi bila „dobra cena".
Ni iz Ministarstva energetike nisu odgovorili BBC-ju na ista pitanja.
„Sad je potpuno jasno" da Moskva nije pouzdan snabdevač energentima za Srbiju, izjavio je šef Delegacije EU u Srbiji Andreas fon Bekerat.
Na to je reagovala Ambasada Rusije, poručivši da ova zemlja decenijama pošteno ispunjava obaveze širom sveta, pa i u Srbiji.
Mogu li drugi dobavljači da nadomeste ruski gas?
Osim iz Rusije, prirodni gas dosad je u Srbiju stizao i iz Azerbejdžana i Mađarske.
Srbija je krajem 2023. potpisala ugovor o isporuci 400 miliona kubnih metara gasa godišnje, koji stiže Turskim tokom, otvorenim iste godine preko Bugarske.
Te količine će se uvećati, tvrdila je u septembru Ana Brnabić, predsednica Skupštine Srbije, iako nije precizirala o kolikim količinama se radi.
Srbijagas i azerbejdžanska energetska kompanija SOCAR potpisale su i ugovor o izgradnji gasne elektrane u Nišu vredne 600 miliona evra.
Azerbejdžan je prošle godine izvezao gotovo 12 milijardi kubika gasa u osam zemalja Evropske unije (EU), a doprema ga i u još četiri zemlje Evrope koje ne pripadaju tom bloku.
Dok se očekuje da izvoz u EU naraste na 16 milijardi kubika 2027, Azerbejdžan se nada i proširenju gasne infrastrukture, što je u zajedničkom interesu, rekao je Hikmat Hajijev, saradnik azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva.
Srbija uvozi gas i preko gasovoda iz Mađarske, a u kombinaciji sa gasom iz Azerbejdžana, mogao bi da podmiri potrebe Srbije, kaže Aleksandar Kovačević, viši istraživač Oksfordskog instituta za studije energetike, za BBC na srpskom.
„Postoji veliki broj različitih isporučilaca gasa koji bi bili u stanju da snabdeju sadašnje potrebe Srbije za prirodnim gasom.
„Nabavka sa međunarodnog tržišta na otvorenom moru je jednako moguća kao i nabavka gasa iz Rumunije, gde se očekuje porast proizvodnje", dodaje.
- Šta za Srbiju znači predlog Brisela o ruskom gasu
- Šta za Srbiju znači gasna veza sa Bugarskom
- Zorana Mihajlović za BBC: „Interesi ruskih lobija su bili jači" kada se birao izvor gasa u Srbiji
Ovaj stav deli i energetičar Miodrag Kapor, koji podseća da je Srbija sa daleko skromnijom infrastrukturom tokom gasne krize 2009. godine uspela da nadomesti izostanak ruskog gasa isključivo preko gasovoda iz Mađarske.
„Možemo da uvozimo gas iz Mađarske, Austrije i drugih zapadnih zemalja, možemo iz Azerbejdžana, što je sasvim dovoljno da prebrodimo ovu zimu", dodaje on za BBC na srpskom.
Zemlja bi mogla da teži diverzifikaciji uvoza, odnosno različitim dobavljačima, jer se pretežna zavisnost od jednog, koja je na snazi, nije pokazala odgovarajućom.
„Važeća energetska i transportna politika nemaju rešenja koja bi mogla da omoguće sigurno snabdevanje", smatra Kovačević.
Može li Srbija da se okrene tečnom prirodnom gasu?
Dodatna opcija za Srbiju može da bude uvoz prirodnog tečnog gasa (LNG), a to tržište je „dosta fleksibilnije", navodi Kapor.
„On može da se nabavi bilo gde: ne mora da bude američki tečni gas, koji se najviše pominje, već može da stigne iz Alžira, Norveške, Nigerije, Katara i drugih zemalja", dodaje.
„I Ursula fon der Lajen (šefica Evropske komisije) je prilikom posete Beogradu govorila da je Evropa spremna da pomogne Srbiji u nabavci tečnog prirodnog gasa, što bi bilo i u interesu Brisela", ukazuje energetičar.
LNG će biti i glavna alternativa ruskom gasu za zemlje EU, koje planiraju da potpuno obustave uvoz ruskih energenata do 2027. godine, iako se Mađarska i Slovačka protive tom planu.
U oktobru 2024. otvoren je i terminal za ovu vrstu gasa u grčkoj luci Aleksandropolis, preko koje američki tečni gas stiže do Evrope.
To bi moglo da bude rešenje i za Srbiju, koja je uz pomoć EU izgradila interkonektor sa Bugarskom, preko koje bi taj energent bio dopreman iz grčke luke.
Međutim, mogućnosti za nabavku tečnog prirodnog gasa iz Grčke je ograničen, jer veliki deo onoga što stigne do terminala u Aleksandropolisu bude iskorišćeno za domaću potrošnju.
Određene količine odlaze u Bugarsku i Severnu Makedoniju, dok je Srbija rezervisala samo 300 miliona kubnih metara godišnje, piše portal Nova ekonomija.
- Zašto se gradi naftovod između Srbije i Mađarske
- Zašto Rusija prodaje Srbiji gas tako jeftino
- Gasprom u Srbiji - od nafte i gasa, preko sporta, do Guče i Egzita
Ima li Srbija infrastrukturu za nabavku gasa?
Kapaciteti Srbije za uvoz gasa su „daleko veći od potreba tržišta", kaže Aleksandar Kovačević.
Dodatno, Srbija radi i na izgradnji novih gasnih interkonekcija sa Rumunijom, koja bi trebalo da bude završena za dve i po godine, kao i sa Severnom Makedonijom, koja će biti otvorena godinu dana kasnije, rekla je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović u julu.
Gasovod sa Rumunijom bi imao kapacitet od 1,6 milijardi kubnih metara godišnje, a sa Severnom Makedonijom 1,5 milijardi kubnih metara, što zajedno podmiruje potrebe Srbije.
Izgradnja gasne interkonekcije sa Rumunijom bi „značajno poboljšala situaciju", iako ni to ne bi značilo da Srbija dugoročno odustaje od ruskog gasa, smatra Miodrag Kapor.
„Time bismo prilično zadovoljili diverzifikaciju u nabavci gasa, ali su odluke koje je Srbija dosad donosila pre svega bile geopolitičke i u skladu sa interesima Rusije", dodaje.
I bez njega, aktuelne infrastrukturne mogućnosti daleko su veće nego 2009. godine, kada se ceo region i Evropa suočavali sa krizom isporuke gasa iz Rusije, kaže Kapor.
„Imali smo tada mnogo manje gasne infrastrukture, nije bilo terminala za tečni prirodni gas u grčkom Aleksandropolisu, Turskog toka i gasovoda na hrvatskom ostrvu Krk", nabraja stručnjak.
Srbija je 4. decembra osnovala i novo javno preduzeće Gas infrastruktura d.o.o., koje će biti vlasnik gasne infrastrukture, dok će javno preduzeće Srbijagas nastaviti da snabdeva tržište gasom, prenosi portal Insajder.
Novo preduzeće će doprineti da „i u budućnosti budemo sigurniji što se tiče i izgradnje novih gasovoda i snabdevanja gasom", rekla je Đedović Handanović 19. novembra, kada je vlada dala saglasnost za osnivanje preduzeća.
- Kome može da stvori probleme zatvaranje NIS-ovih pumpi
- Ako se obustavi platni promet, hoću li moći da kupujem gorivo na NIS pumpama
- Ko su mogući kupci NIS-a
Bugarsko iskustvo: Uspešna tranzicija sa ruskog gasa
Susedna Bugarska se 2022. našla u sličnoj poziciji kao Srbija.
Godinu dana ranije, 94 odsto gasa koji je ta balkanska zemlja uvozila dolazilo je iz Rusije, ali je vlada u Sofiji posle početka invazije na Ukrajinu odbila da plaća ruski gas u rubljama.
To je rezultiralo obustavom isporuke, pa se Bugarska okrenula drugim izvorima.
U tome joj je pomogla izgradnja gasnog interkonektora sa Grčkom, preko čijih luka nabavlja energente, između ostalih i američki tečni prirodni gas preko terminala Aleksandropolis i prirodni gas iz Azerbejdžana, što su neka od rešenja koja se pominju i kao mogućnosti za Srbiju.
Bugarska planira da kratkoročno obustavi tranzit i upotrebu ruskog gasa u Bugarskoj 2026, ali i da do 2028. potpuno ukloni ruske energente iz bugarskog energetskog sistema, izjavio je premijer Rosen Željaskov u septembru.
Promene koje je uvela ova članica Evropske unije pokazuju i da otklon od ruskog gasa ne znači da će dugoročno ceh biti veći za zemlju, ukazuje Miodrag Kapor.
„Bugarska danas po podacima Eurostata jeftinije plaća prirodni gas od Srbije.
„Za razliku od Bugarske, Srbija nema pristup moru, pa bi jedino transport verovatno morao da bude skuplji", dodaje Kapor.
- Zašto je za Srbiju i Balkan važna rafinerija u Pančevu
- Rafinerija Pančevo u danima neizvesnosti: Ni panike, ni proizvodnje
- Šta se sve plati kada se kupi litar goriva u Srbiji
Domaće rezerve
Rezerve gasa Srbije su oko 540 miliona kubnih metara, izvestila je agencija Tanjug.
Od toga se više od 180 miliona čuva u Mađarskoj, a ostatak u skladištu u Banatskom dvoru, dodaje se.
U aprilu je najavljeno i širenje pomenutog skladišta za dodatnih 300 miliona kubnih metara.
Tako bi od naredne godine u Banatskom dvoru moglo da se čuva 750 miliona kubnih metara gasa.
Ali, rezerve u Banatskom Dvoru su trenutno takođe pod kontrolom Naftne industrije Srbije (NIS), kaže Miodrag Kapor.
„Ukoliko zbog obustave platnog prometa Srbija uvede prinudnu upravu u NIS, što bi po zakonu morala, onda će steći kontrolu i nad skladištem u Banatskom Dvoru, odnosno nad 51 odsto udela u vlasništvu koji sada imaju Rusi", objašnjava.
Pogledajte video: Šta znači obustava rada rafinerije u Pančevu
Može li se bez gasa?
Može, iako izbacivanje prirodnog gasa iz upotrebe ne može da bude obavljeno preko noći, smatraju i Kapor i Kovačević.
„Oko 80 odsto utrošenog gasa je upotrebljeno svrhe koje imaju vrlo malu dodatu vrednost i koje se lako mogu zameniti domaćim izvorima energije i povećanjem energetske efikasnosti.
„Rafinerija nafte u Pančevu je značajan potrošač gasa.
„Ako ona ne radi - smanjuje se potrošnja gasa", objašnjava Aleksandar Kovačević.
Srbija bi kratkoročno trebalo da smanji upotrebu gasa, a dugoročno da je potpuno obustavi, kaže Kapor.
„Naprednije države uveliko odustaju od prirodnog gasa za grejanje domaćinstava, jer je nepraktično i skupo.
„Mogli bismo da se okrenemo upotrebi biomase za grejanje, a onda i obnovljivim izvorima energije, toplotnim pupama, baterijskim skladištima i drugim tehnologijama", zaključuje Kapor.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Šta su toplotne pumpe i jesu li budućnost grejanja u Srbiji
- „Ubili smo dve muve jednim udarcem": Isplati li se praviti struju u Srbiji pomoću sunčeve energije
- Koliko košta ugradnja solarnih panela u Srbiji i da li se isplati
- Vetar kao energetska revolucija koju treba pažljivo voditi
- Obnovljiva energija u Srbiji: Mnogo planirano, nešto započeto, cilj daleko
- Reverzibilne hidroelektrane na Balkanu: Čuvari energije i ključ prelaska na obnovljive izvore
Bonus video:
