Kada je reč o ljubavnom životu, ljudi su pomalo poput merkata, pokazalo je istraživanje tokom kojeg su stručnjaci izučavali sklonost monogamiji kod različitih životinjskih vrsta.
U tom pogledu čovek je bliži ovim društvenim, krznenim mungosima nego njegovim direktnim precima primatima, pokazuje „tabela" monogamije koju su napravili naučnici.
Utvrdili su da je 66 odsto ljudi monogamno, što je iznenađujuće visok procenat i daleko je veći u poređenju sa šimpanzama i gorilama.
Ali, ljudi apsolutno nisu vrsta najsklonija monogamiji.
Ta titula odlazi kalifornijskom mišu, glodaru koji sa partnerom stvara neraskidivu vezu koja traje do kraja života.
„Ako postoji Premijer liga u monogamiji, ljudi na njenoj tabeli stoje dobro, dok velika većina drugih sisara ima daleko promiskuitetniji ljubavni život", kaže Mark Dajbl sa Univerziteta Kembridž.
U životinjskom svetu, uparivanje sa partnerom ima različite forme, što je možda razlog zbog kojeg se ono drugačije razvijalo kod vrsta, između ostalog i kod čoveka.
Stručnjaci predočavaju više prednosti takozvane društvene monogamije, koja porazumeva da su partneri zajedno tokom najmanje jedne sezone parenja, kako bi odgajali mladunce i štitili se od prirodnih neprijatelja.
Dajbl se bavio nekolicinom ljudskih društava iz različitih istorijskih epoha, računajući broj apsolutnih srodnika, ondosno jedinki koje imaju istog oca i istu majku.
Poredio ih je sa polubraćom i polusestrama, koje imaju istog samo jednog roditelja, ali ne i oboje.
Iste podatke izvlačio je za više od 30 drugih sisara, među kojima su oni koje odlikuje monogamija i onih koji nemaju tu odliku.
Čak 66 odsto ljudskih srodnika ima iste roditelje, što je malo više od merkata (60 odsto) i nešto manje od dabrova (73 odsto).
Istovremeno, naši najbliži životinjski preci su na dnu tabele - planinske gorile su na šest odsto, a šimpanze na tek četiri odsto, koliko ima apsolutnih srodnika i među delfinima.
Na poslednjem mestu ove tabele je škotska rasa ovce soaj.
Ženke ove ovce se pare sa više mužjaka, a samo 0,6 odsto srodnika imaju iste roditelje.
Na vrhu je kalifornijski miš, rasa kod koje svi srodnici imaju ista oba roditelja.
- Jesu li ljudi po prirodi monogamni
- Verujete li u monogamiju
- I u dobru i u zlu: Porodica labudova sa Save čeka da se mama oporavi
Iako smo po ovom pitanju bliski merkatima i dabrovima, to ne znači da su naša društva slična - ljudsko društvo se prilično razlikuje.
„Iako je udeo potpunih srodnika kod ljudi najsličniji dabrovima i merkatima, društveni sistem koji zapažamo kod ljudi je daleko drugačiji od njihovog", kaže Dajbl.
„Većina ovih vrsta žive u grupama poput kolonija ili u izolovanim parovima koji se kreću zajedno.
„Kod ljudi je to znatno drugačije. Mi živimo u grupama sa više muškaraca ili više žena, u kojima imamo te monogamne podgrupe", dodaje.
Rezultati ove studije su još jedan deo slagalice potreban za razumevanje porekla monogamnog ponašanja ljudi, smatra Kit Opi, naučnik sa Univerziteta Bristol, koji je učestvovao u istraživanju.
„Ovi podaci nam jasno pokazuju da su ljudi monogamni, nezavisno od vremena i prostora u kojem su živeli.
„Naše društvo je daleko sličnije zajednicama šimpanzi ili bonoboa, samo smo krenuli drugim putem kada su partnerski odnosi u pitanju", objašnjava.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Emocionalno neverstvo: Flertovanje koje ugrožava parove
- Ima li prednosti u odbacivanju monogamije
- Životinje koje su se promenile zbog bliskosti sa ljudima
- Incest i Habzburzi - vilica otkrila tajnu najmoćnije dinastije u Evropi
Bonus video:
