Naftni tanker koji su u sredu, 10. decembra zaplenile američke snage imao je istoriju lažiranja ili skrivanja informacija o lokaciji.
I to verovatno da bi skrivao aktivnosti, pokazuju podaci praćenja broda.
U sredu uveče, Amerika je potvrdila de je zaplenila brod tokom racije helikopterom blizu obale Venecuele.
BBC Verifaj je potvrdio da je dotični brod zapravo Skiper, uporedivši znak na snimcima koje su objavile SAD sa referentnom slikom koju je koristio TankerTrackers.com, internet stranica koja prati pošiljke nafte.
Podaci koje pružaju javno dostupne internet stranice za praćenje daju nekompletnu sliku o kretanju broda, a pre zaplene brod nije objavio položaj još od 7. novembra.
Kompanija za pomorsku analitiku Kpler takođe je sugerisala da je brod učestvovao u pretovaru sa broda na brod.
Američka državna tužiteljka Pem Bondi opisala je brod kao „tanker za sirovu naftu korišćen za prevoz sankcionisane nafte iz Venecuele i Irana".
Američko ministarstvo finansija prvi put je uvelo sankcije ovom brodu 2022. godine, dok je plovio pod imenom Adisa, i bio optužen da je deo „međunarodne mreže krijumčarenja nafte".
Skiper je plovio pod zastavom Gvajane, ali je vlada ove zemlje brže-bolje izdala saopštenje da je 20-godišnji tanker „lažno istakao zastavu Gvajane jer nije registrovan u Gvajani".
Stručnjaci su za BBC Verifaj rekli da je Skiper najverovatnije deo takozvane „tamne flote", globalne mreže naftnih tankera koji žele da izbegnu naftne sankcije krijući pravo vlasništvo, identitete i istorijate putovanja.
Skrivanje položaja
Prema povelji Ujedinjenih nacija, svi brodovi iznad određene tonaže moraju da nose uređaj za praćenje zvani Automatski identifikacioni sistem (AIS).
Ovi uređaji za praćenje emituju informacije o brodovima, među njima njihovu lokaciju i mogu se pratiti na internet stranicama kao što je MarineTraffic (Pomorski saobraćaj).
Ali postoji nekompletan i obmanjujući javni istorijat kretanja tankera Skiper.
Prema sajtu MarineTraffic, poslednja poznata luka bila je Soruš u Iranu 9. jula, gde je pristao nakon što je zastao u Iraku i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Ali Kpler ukazuje na to da je to sastavni deo obrasca Skiperovih obmanjujućih unosa.
Analitičari iz ove firme kažu da je na brod prethodno bila utovarena sirova nafta iz Venecuele i Irana, dok je on falsifikovao položaj preko lokatora na brodu, što je proces poznat kao lažiranje (spoofing).
- Dva ruska tankera potonula u Crnom moru, izlila se nafta
- 'Flota iz senke' i 'zombi tankeri': Kako Rusija izbegava naftne sankcije Zapada
- Oko 400 tona nafte se izlilo kod obala Singapura
Venecuela ima neke od najvećih rezervi, ali su joj 2019. godine Amerika je uvela sankcije na izvoz u pokušaju da dovedu do promene vlasti administracije predsednika Nikolasa Madura, naširoko optužene za krađu izbora.
Firma je istakla da iako je brodski AIS pokazivao da je ovaj 7. i 8. jula bio na iračkom naftnom terminalu Basrah, izveštaji sa terminala ne beleže da je brod bio prisutan.
Umesto toga, Skiper je utovarao sirovu naftu na ostrvu Karg u Iranu, kaže Kpler.
Skiper je potom otplovio na istok, pokazuju podaci praćenja, gde Kpler sugeriše da je izvršio pretovar sa broda na brod između 11. i 13. avgusta.
Teret je kasnije istovaren u Kini, gde Kpler kaže da je bio „lažno prijavljen".
Vratio se preko Irana i otplovio prema Karibima.
Skiper je poslednji put obznanio položaj 7. novembra, nekoliko kilometara od obale Gvajane.
Njegova lokacija ponovo se pojavila 10. decembra, nakon američke racije.
U međuvremenu, satelitski snimci koje je identifikovao TankerTrackers.com a potvrdio BBC Verifaj pokazuju da je Skiper bio prisutan u luci Hoze u Venecueli 18. novembra, a u to vreme se nije pojavljivao na internet stranicama za praćenje.
Od uvođenja sankcija, analitičari kažu da je postalo uobičajeno za brodove da lažiraju ili skrivaju položaj dok utovaraju naftu u Venecueli.
Brod je do 16. novembra na terminalu utovario „najmanje 1,1 miliona barela sirove nafte Merej" i naveo Kubu kao krajnje odredište, rekli su analitičari Kplera.
Postoje dokazi i da je Skiper učestvovao u pretovaru sa broda na brod sa još jednim plovilom 7. decembra, svega nekoliko dana pre nego što su se na njega ukrcale američke trupe.
Satelitski snimci u koje je imao uvid Kpler naizgled prikazuju tu razmenu, a Kpler je identifikovao Skiper kao jedan od brodova.
Pretovar se desio uz obalu Venecuele, blizu grada Barselone.
Prema MarineTraffic-u, Skiper se poslednji put pojavio uz obalu Gvajane nekoliko nedelja ranije.
Kpler je za BBC Verifaj rekao da je između 28. oktobra i 4. decembra, Skiper emitovao „izmanipulisane" signale AIS-a koji nisu odražavali njegovu stvarnu lokaciju.
Takve aktivnosti izbegavanja sankcije nisu neuobičajene za izvoz venecuelanske nafte, kaže Kpler.
Kompanija je rekla da tankeri često prebacuju tovar uz obalu Malezije, pre nego što se nafta uveze u Kinu.
Bivši belgijski pomorski poručnik i analitičar Frederik Van Lokeren rekao je za BBC Verifaj da iako takvi pretovari sa broda na brod nisu ilegalni ili pogrešni, „krajnje su neuobičajeni".
On je rekao da su takve aktivnosti obično znak da brodovi pokušavaju da izbegnu sankcije, prebacujući naftu na brodove koji nisu javno povezani sa krijumčarenjem.
Van Lokeren je rekao da su venecuelanski kapaciteti za rafiniranje poslednjih godina značajno umanjeni i da „zavise" od saveznika u Iranu i Rusiji za pretvaranje vlastite sirove nafte u komercijalno unosnije proizvode.
Ko je vlasnik tankera Skiper?
MarineTraffic kao stvarnog vlasnika i operatera navodi nigerijski Tomarouz global venters, a kao registrovanog vlasnika kompaniju Triton Navigation Corp sa Maršalskih Ostrva.
Tritona je koristio sankcionisani ruski naftni magnat Viktor Artemov za funkcionisanje svetske „mreže krijumčarenja nafte", objavilo je Američko Ministarstvo finansija je 2022. godine.
Tada su američki zvaničnici rekli da je Artemov koristio razgranatu mrežu opskurno registrovanih brodova za transport iranske nafte.
Triton je „materijalno pomagao, sponzorisao ili pružao finansijsku, materijalnu ili tehničku podršku Artemovu za robu ili usluge", piše u saopštenju ministarstva.
BBC Verifaj pokušava da kontaktira obe kompanija za komentar.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Hoće li Iran zatvoriti Ormuski moreuz i kako bi to uticalo na svet
- Može li jeftina nafta da pomogne Trampu u Ukrajini, kao nekad Zapadu u Hladnom ratu
- Šta znače američke sankcije ruskoj nafti i koga bi mogle da pogode
Bonus video:
