Pesma Yesterday (Juče) grupe Bitls nastala je u stanju koje psiholozi nazivaju „hipnagogija".
To je stanje na granici sna i budnosti, u kojem se spajaju snovi i realnost, kada se pospano zadržavamo u polusvesnom stanju i pritom doživljavamo živopisne mentalne slike i zvukove.
Kada se jednog jutra početkom 1965. godine Pol Makartni probudio, u glavi mu je svirala duga, složena melodija.
Iskočio je iz kreveta, seo za klavir i odmah je odsvirao melodiju.
Brzo je našao akorde koji su išli uz melodiju i smislio privremene fraze (ili kako tekstopisci kažu radne verzije dok ne napišu konačan tekst) koje bi mogle da se uklope u melodiju.
Pošto mu je bilo teško da poveruje da tako lepa melodija može da nastane spontano, Makartni je posumnjao da je podsvesno plagirao neku kompoziciju.
Kasnije je ispričao kako se osećao.
„Oko mesec dana sam odlazio kod ljudi u muzičkoj industriji i pitao ih da li su je nekada ranije čuli.
„Pomislio sam da ako se niko ne javi posle nekoliko nedelja, onda mogu da je smatram mojom".
Ispostavilo se da je melodija zaista bila originalna.
Mnoga velika otkrića i izumi proizašli su iz stanja hipnagogije.
Fizičar Nils Bor je, u suštini, zavredio Nobelovu nagradu dok je bio u polusvesnom stanju.
Kada je utonuo u san, sanjao je da vidi jezgro atoma oko kojeg kruže elektroni, baš kao što se oko Sunca okreću planete, i tako je „otkrio" strukturu atoma.
Idealno stanje za kreativnost
Istraživanja pokazuju da je hipnagogija idealno stanje za kreativnost.
Na primer, u studiji iz 2021. godine, učesnici koji su bili u stanju hipnagogije imali su tri puta veću verovatnoću da otkriju „skrivenu caku" koja je bila potrebna za rešenje matematičkog zadatka.
Psiholozi povezuju kreativnost sa osobinama kao što su otvorenost ka novim iskustvima i kognitivna fleksibilnost.
Drugi ukazuju da kreativnost nastaje iz usklađene saradnje između mreže kognitivne kontrole u mozgu (upravlja planiranjem i rešavanjem problema) i mreže podrazumevanog načina rada (povezana sa sanjarenjem i lutajućim mislima).
Međutim, po mom mišljenju, jedna od najvažnijih teorija kreativnosti, ujedno i jedna od najstarijih, jeste ona koju je izneo britanski psiholog Frederik Majers još 1881. godine.
Prema Majersu, ideje i spoznaje se javljaju kao iznenadni „nalet" iz podsvesnog uma.
Naš svesni um je samo mali deo našeg celokupnog mentalnog prostora koji obuhvata ne samo ono što je Sigmund Frojd nazvao nesvesnim, već i šire i više nivoe svesti, smatrao je Majers.
Ideje mogu nesvesno dugo da se razvijaju pre nego što izrone u našu punu svest.
Zato često imamo utisak da ideje dolaze izvan našeg uma, kao da su nam poklonjene.
One zaista mogu da dođu izvan okvira našeg budnog, svesnog uma.
- Koje su najbolje tehnike lucidnog sanjanja
- Spavajte kao Salvador Dali - možda budete kreativniji
- Može li magnezijum zaista da poboljša kvalitet sna
Zašto je opuštanje važno?
Hipnagogija je toliko kreativno stanje zato što je dok lebdimo između sna i budnosti svesni um jedva aktivan.
Na kratko, naše mentalne granice postaju propustljive i postoji mogućnost da kreativne spoznaje i ideje prostruje iz podsvesnog uma.
Zato se u širem smislu kreativnost često povezuje sa opuštanjem i dokolicom.
Kada se opustimo, naš svesni um je obično manje aktivan.
A kada smo zauzeti, glava nam je često prepuna bučnih, uskovitlanih misli i nema prostora da se kroz tu graju probiju kreativne spoznaje.
Zbog toga se meditacija često povezuje sa kreativnošću.
Istraživanja pokazuju da meditacija podstiče opšte kreativne osobine kao što su otvorenost za nova iskustva i kognitivna fleksibilnost.
Ali ono što je možda još važnije je to što meditacija umiruje i omekšava svesni um, čime postajemo otvoreniji za prijem nadahnuća izvan njega.
I zato, kako navodim u mojoj knjizi The Leap, postoji snažna veza između duhovnog prosvetljenja i kreativnosti.
- Hrabra žena koja je pronikla u tajne kontrole snova
- Kako da pravilno dremamo
- Zaboravljena drevna navika „dva spavanja”
Negovanje hipnagogije
Istraživanja pokazuju da je oko 80 odsto ljudi bar jednom iskusilo hipnagogiju, a da oko četvrtina stanovništva ovo stanje redovno doživljava.
Malo je učestalije kod žena nego kod muškaraca.
Ovo stanje se najverovatnije javlja na samom početku sna, ali može da se javi i pri buđenju ili tokom dana ako postanemo pospani i „isključimo se" iz normalne svesti.
Možemo li da koristimo hipnagogiju za podsticanje kreativnosti?
Svakako je moguće ostati u stanju hipnagogije kao što vam je verovatno poznato po primeru dugog izležavanja u krevetu nedeljom ujutru.
Međutim, jedan od problema je kako zabeležiti ideje koje se tada jave.
Kada smo pospani, često ne osećamo poriv da ih zapišemo.
Izazovno je da pre nego ponovo zaspimo sebi kažemo: „Ovo je tako dobra ideja da će mi sigurno ostati u sećanju".
Ali kad se kasnije probudimo, ideja je zauvek isparila.
Međutim, mentalnim treningom možemo da izgradimo naviku da beležimo ideje koje se javljaju u stanju hipnagogije.
Najbolje je držati papir i olovku pored kreveta, na noćnom stočiću.
Ili, može da se primeni savremeniji način - pored kreveta držite telefon na kojem je otvorena aplikacija za snimanje.
Zapravo, to je radio Pol Makartni, i čak je zbog toga vežbao da piše u mraku.
Za podsticanje ideja možemo da koristimo i tehniku „svesnog dremanja".
Kad god je veliki pronalazač Tomas Edison imao problem da pronađe rešenje ili da dobije novu ideju, dozvoljavao bi sebi da utone u nesvest, držeći metalnu kuglu u rukama.
Kada bi zaspao, kugla bi mu ispala iz ruku, pala na pod i probudila ga, i tada bi otkrio da je dobio novu ideju.
Generalno gledano, trebalo bi da koristimo besposlenost kao način negovanja kreativnosti.
Ne smatrajte dremanje ili opuštanje gubljenjem vremena.
Ne samo da nije neproduktivno, već je to vreme koje često može da podstakne najinspirativnije ideje i spoznaje u našem životu.
Izvorni tekst je objavljen na stranici BBC The Conversation.
Stiv Tejlor je profesor psihologije na Univerzitetu Beketu u Lidsu (Ujedinjeno Kraljevstvo) i autor je više knjiga o psihologiji i duhovnosti.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Šest razloga zašto je vaše sećanje neobičnije nego što mislite
- Zašto se ne sećamo perioda kada smo bili bebe
- Afantazija: Stanje koje onemogućava ljudima da sanjaju ili vizualizuju slike
- Kako plava tačkica u mozgu reguliše vaše spavanje
- Zašto možemo da sanjamo na više jezika
- Šta je iluzija učestalosti, fenomen zbog kog nešto viđate svuda pošto ste ga prvi put primetili
Bonus video:
