Božićni sajmovi u Evropi nisu samo tradicija, već i veliki biznis koji gradovima donosi ogroman ekonomski podsticaj svake zimske sezone.
Za Zagreb, glavni grad Hrvatske, ovo je efikasan način da privuče turiste i van glavne letnje sezone.
Reči „turizam“ i „Hrvatska“ obično prizivaju slike predivnih jadranskih pejzaža tokom natoplijih meseci u godini.
Turizam čini više od petine privrede ove balkanske zemlje, a vlasti žele da podstaknu dolazak posetilaca i u drugim mesecima osim letnjih.
Božić i praznični događaji postali su ključni deo te strategije.
„Pravimo transformaciju“, kaže hrvatski ministar turizma Tonči Glavina.
Dodaje da se Hrvatska razvija kao destinacija za turizam tokom cele godine i da više nije samo zemlja koju bi trebalo posetiti tokom leta.
„Hrvatska je zaista postigla značajan razvoj, pre nekoliko godina bila je zemlja samo sunca i mora, a danas nudi mnogo različitih turističkih proizvoda", kaže Glavina.
Zagreb Advent, kako se zajednički nazivaju božićni sajmovi i događaji u glavnom gradu Hrvatske, postao je pravi primer ove strategije.
Bilbordi u susednim zemljama pozivaju ljude da posete Zagreb, a ove godine kampanja se proširila čak do londonskih stanica metroa i milanskih autobusa.
Direktni vozovi dovode posetioce iz Slovenije i Mađarske.
Dok se u nekim gradovima božićni sajmovi ograničavaju na jednu lokaciju, zagrebački advent je višelokacijski spektakl.
„Ceo grad je postao praznična arena za proslavu Božića tokom celog decembra", kaže Slavica Olujić Klapčić, koja upravlja jednim delom božićnog sajma.
Dodaje da je zaista posebno što svaka lokacija ima sopstvenu temu, malo drugačiju dekoraciju i sadržaj koji nudi.
„Za posetioce je to odlična ponuda, jer šetnjom kroz Zagreb mogu da obiđu mnogo različitih mesta", dodaje.
Kao i na drugim božičnim sajmovima u Evropi, ne manjka tradiconalnih sezonskih specijaliteta poput kobasica i kuvanog vina.
Ali posetiocima su na raspolaganju i štandovi sa rukotvorinama, prodavci tradicionalne hrvatske hrane, umetničke instalacije, muzičke bine i ogromno klizalište.
„Zagreb živi zahvaljujući ovome", smatra Zrinka Farina koja učestvuje u organizaciji božićnih događaja kod hotela Esplanade, kao i u pripremi gastro-muzičkog sajma na obližnjem trgu Strosmajer pod nazivom Fuliranje, što bi se moglo prevesti kao „ludorije“.
Ona ističe da su Hrvati izuzetno ozbiljni kada je u pitanju organizovanje najboljeg božićnog sajma u Evropi.
„Mi smo nacija koja voli sport i takmičenja, kada nešto radimo, želimo da budemo najbolji na svetu", dodaje Farina.
Veliki trud grad ulaže u Zagreb Advent još od njegovog prvog izdanja 2014. godine, što je rezultralo tim da je sajam tri godine zaredom, od 2015. do 2017, proglašen najboljim božićnim sajmom u Evropi.
Takmičenje organizuje turistički sajt Najbolje destinacije u Evropi, a zahvaljujući uspehu Zagreba, broj posetilaca u gradu značajno raste svakog decembra.
Još 2014, u Zagrebu je u decembru zabeleženo 100.198 noćenja turista.
Do 2024. godine taj broj je više nego udvostručen, na 245.352 što je, prema podacima turističke organizacije donelo ekonomski podsticaj od 100 miliona evra.
- Kako je Isus zaista izgledao
- „Služenje drugima je važnije od traćenja života u potrazi za uspehom" - Božić širom sveta
- Zemlja u kojoj godina traje 13 meseci
Ipak, Zagreb mora da pređe dug put ako želi da sustigne evropske gigante među božićnim sajmovima.
Sajam u nemačkom gradu Kelnu često se navodi kao najposećeniji.
Očekuje se da će ove godine privući četiri miliona posetilaca, sa ekonomskim uticajem od 229 miliona evra.
Božićni sajam u austrijskom Beču prosečno poseti oko 2,8 miliona ljudi, a u francuskom Strazburu oko dva miliona.
Zagrebački advent ima kratku istoriju, ovo mu je tek 11. godina.
Poređenja radi, božićni market u nemačkom Drezdenu koji se smatra za najstariji na svetu, prvi put je održan 1434.
Prvi ovakav skup u Strazburu je održan 1570. godine, u Beču 1764, a u Kelnu 1820.
Uprkos tome što je u početnoj fazi, kaže se da advent u Zagrebu privlači posetioce iz cele Evrope.
„Dolaze ovde iz Italije, Španije, Bosne, Slovenije, pa čak i Velike Britanije“, kaže Lucija Vrkljan, koja radi na klizalištu.
„Odlično je mesto za boravak“, kaže Dario Kožul, osnivač BioManije, bistroa sa tezgom koji nudi vegansku i hranu bez glutena na božićnoj pijaci hotela Esplanada.
„Stalno imamo situaciju unakrsnog marketinga“, dodaje on.
„Ljudi ulaze na ovaj događaj i testiraju našu hranu – zaista su veoma zadovoljni njome. Onda pričamo o našem restoranu i u narednih nekoliko dana ih vidimo tamo.“
Marko Perić, dekan Fakulteta za turizam na Univerzitetu u Rijeci u Hrvatskoj, slaže se da Zagrebački advent donosi „neuobičajeno visok“ broj dolazaka i noćenja u decembru.
Ali upozorava da je veliko oslanjanje ostatka Hrvatske na letnju sezonu slabost koja još uvek mora da se reši.
„Moramo da radimo i razvijamo našu turističku ponudu u drugim delovima godine, što obuhvata i zimu“, kaže on.
„Nemamo sneg, ali možemo mnogo da ponudimo. Trebalo bi da se oslonimo na našu gastronomiju, koja je dobro poznata i mnogi turisti dolaze upravo zbog toga.
„I mogli bismo da koristimo druge vrste događaja poput karnevala u februaru ili sportskih događaja.“
Tonči Glavina, ministar turizma, kaže da Hrvatska pravi korake u pravom smeru. On ističe da je broj posetilaca tokom jula i avgusta zapravo bio malo manji u odnosu na isti period 2024. godine.
Ali zemlja je i dalje na putu ka rekordnoj godini, zahvaljujući značajnom rastu sa obe strane letnjeg vrhunca, sa oko pet odsto više dolazaka u junu i septembru. Ovo je, kaže ministar, „savršeno“, kao i porast od 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu tokom prve nedelje decembra.
„Transformišemo Hrvatsku u održivu turističku destinaciju, što znači otprilike isti broj gostiju u špicu sezone, razvijamo predsezone i, naravno, razvijamo druge delove zemlje da budu glavne turističke destinacije.“
Advent u Zagrebu je već pokazao prednosti.
Iako to možda nije prva stvar koja posetiocu padne na pamet uz sve tradicionalne hrvatske poslastice koje se nude.
Na kraju krajeva, šta može biti bolje od fritule (knedle) posle klizanja, osim možda fritule sa čokoladnim sosom.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Zagrebačke praznične čarolije u fotografijama
- Zašto je Zagreb praznični turistički centar
- Božić se slavio i pre Isusa - zavirite u hodnike istorije
Bonus video:
