Kada sam od prijatelja na poklon dobio „Groznicu bele linije“, autobiografiju Lemija Kilmistera, znao sam da ću do poslednje stranice stići za svega par dana.
Bez pardona i okolišanja, rokenrol ikona, basista i pevač engleske grupe Motorhed, karakteristično fazoniranih zulufa, brade i brkova, bradavica na levom obrazu i promuklog, upečatljivog vokala, pružio je u knjizi, kao i na bini, život na tacni - od rođenja do smrti.
Vodeći beskompromisan rokerski život pod devizom „seks, droga i alkohol“ do kraja, okupljao je muzikom različite supkulture pod kaubojski šešir i visoko pozicionirani mikrofon.
Nekoliko meseci pre smrti, u junu 2015, vidno iznuren, ali dovoljno entuzijastičan, obreo se na glavnoj bini novosadskog Egzit festivala, na, kako se pokazalo, poslednjem nastupu Motorheda u Srbiji.
„Rekao mi je: 'Znaš da se mi više nećemo videti. Kada budeš čula vest, znaš šta ti je činiti – otpanji Ace of Spades na najjače i prospi malo džeka (viski)'.
„'I nemoj me žaliti, imao sam divan život i živeo sam kako sam hteo'“, priseća se zacakljenih očiju Jadranka Janković Nešić, rok novinarka, reči prijatelja za BBC na srpskom.
Bio je, između ostalog, na izvorištu rokenrola u Engleskoj, prisustvujući ranim nastupima legendarnih Bitlsa.
Pomagao je na turnejama jednom od najvećih gitarista svih vremena Džimiju Hendriksu i družio se sa Sidom Višisom, prerano preminulim basistom Seks Pistolsa.
„Čovek je bio ikona i inspiracija mnogima, izgradio je kompletno novi stil krenuvši od ničega i gde god se pojavio ostavljao je utisak“, govori Martin Brozović, muzičar iz hrvatskog benda Legacy of Motorhead, za BBC na srpskom.
Ijan Frejzer Kilmister, poznatiji kao Lemi, preminuo je 28. decembra 2015, u američkom gradu Los Anđelesu, dve i po nedelje od poslednjeg koncerta i četiri dana od 70. rođendana.
'Takav čovek se više neće roditi'
Početkom osamdesetih, dok je Motorhed uveliko nizao kultne albume i punio klubove, Jadranka Janković Nešić, kao srednjoškolka, dogovorila je prvi intervju sa frontmenom londonskog sastava.
„Isprva je bio malo rezervisan, ali kada samo krenuli da pričamo, polako je to sve dolazilo na svoje i na kraju je pričao sa mnom o svemu što me je zanimalo, bio je idealan sagovornik“, priseća se novinarka početka, ispostaviće se, višedecenijskog prijateljstva.
Budući da je tih godina živela u Londonu, često su se viđali na koncertima da bi potom počeli intenzivnije da se druže.
„Odmah je zauzeo zaštitnički stav jer je video da sam klinka koja se trudi i koju zanima muzika“, dodaje čuvena domaća rok novinarka.
Uživajući ogromno poštovanje među kolegama, Lemi joj je pomagao da dođe do velikih muzičkih zvezda tadašnjice, uvodnom rečenicom: „Ovo je moja prijateljica iz Jugoslavije“.
Zahvaljujući njemu uradila je, kaže, „najmanje 40 odsto intervjua“ u karijeri, a upoznao ju je, između ostalih, i sa Robertom Plantom, pevačem Led Cepelina i legendarnim američkim pank rok bendom Ramons.
„Takav čovek se više neće roditi i beskrajno sam zahvalna njemu i sudbini što su nam se putevi ukrstili" priča Janković Nešić, osvrćući se na činjenicu da razgovaramo, simbolično na Lemijev rođendan, 24. decembar.
- Frontmen Metalike stavio tetovažu od pepela Lemija iz Motorheda
- Ramonsi i muzika: Prvi album kao pank lektira
- Džimi Hendriks: „Muzika električne crkve“ i dalje odzvanja
Od The Rockin' Vickers i večere sa Titom, do najglasnijeg Motorheda
Lemi je rođen u Burslemu, kod Stouka na Trentu, 24. decembra 1945.
Prve ozbiljnije korake u karijeri napravio je sa bendom The Rockin' Vickers sa kojim je, kao jedan od prvih stranih bendova gostovao u Jugoslaviji jula 1965, kada su svirali u Rijeci, Zagrebu i Nišu.
Tada je sreo i jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita na večeri gde su jeli „neki užasan boršć (istočnoevropska supa)“, govorio je Lemi.
Muzičku karijeru je nastavio u bendu Opal Butterfly, da bi 1972. otišao u Hawkwind, gde je „postao dobar basista“.
Motorhed, prvobitno nazvan Bastard (kopile na engleskom), oformio je 1975. nazvavši ga po američkom slengu za nekog ko voli brzinu.
Odbijao je ideju da je u pitanju metal bend i insistirao da sviraju čist rokenrol, iako je zvuk Motorheda sadržao više žanrovskih odrednica, pa i pank.
Objavili su više od 20 studijskih albuma, među njima i Ace of Spades, iz 1980, na kome se nalazi istoimena kultna pesma, kojim je otpočeo najuspešniji period benda.
Lemi je preminuo 17 dana posle zadnjeg koncerta Motorheda u Berlinu - 11. decembra 2015.
Kakav je uticaj Lemija na muzičare?
Prva pesma koju je Martin Brozović čuo od Motorheda bila je Bite the Bullet u prvom razredu srednje, pre skoro 20 godina.
„Tekst, energija i buntovnost su me najviše privukli, a posle sam otkrio Ace of Spades i ostale hitove i dodatno se zaljubio“, kaže 34-godišnji hrvatski muzičar.
Privuklo ga je i to što su „kontraefektom došli do popularnosti“ – važili su za najglasniji bend na svetu i za to nisu marili.
Deset godina kasnije obradio je sa tadašnjim bendom upravo Ace of Spades, posle čega su ih kolege savetovale da naprave tribjut grupu posvećenu Motorhedu, jer su zvučali ubedljivo.
To se i obistinilo 2021. kada je nastao Legacy of Motorhead, u kome Brozović svira bas i peva, kao Lemi.
Prilika da vlastite mezimce čuje prvi put uživo ukazala se 2015. kada je Motorhed najavljen za naredno izdanje zagrebačkog INmusic festivala.
„Nažalost, nikada ga nisam uhvatio uživo, to mi je baš bolna tačka i nikada to sebi neću moći da oprostim“, dodaje.
'Lemi mi je bio drugi otac'
Tokom 1980-ih članovi grupe živeli su u iznajmljenoj kući (Motorhouse), čija su vrata uvek bila otvorena i za Jadranku.
„Nepisano pravilo je bilo da sam mogla da dođem posle koncerta, da odspavam u dnevnoj sobi, jedem i ujutru ih vidim“, priseća se novinarka.
Tamo je nastao i jedan od njenih „najboljih intervjua u životu“, 1986. za jugoslavenski časopis Rok, naslovljen „Imam tačno onoliko pameti koliko je potrebno za ludaka“, kada se Lemi „otvorio i pričao o odnosu prema religiji, istoriji i ženama“.
„Najkompleksnija ličnost koju sam u životu upoznala, nepresušni izvor energije i informacija.“
Lemija je krasio i specifičan smisao za humor.
Posle jednog razgovora Jadranke i Tomija Lija, bubnjara američke glem metal grupe Motley Crue, usledila je „šaljiva opaska“.
„'Ti si verovatno jedina plavuša koju je Tomi Li pažljivo slušao u životu duže od pet minuta', rekao mi je", kroz osmeh seća novinarka.
Znao je i da je „čeliči i opomene“, ali i „usmeri i posavetuje“ govoreći joj – „uči na mojim greškama, nemoj da budeš kao ja.“
„Često ljudima govorim da mi je bio drugi otac.
„Zahvalna sam jer ti takve osobe obeleže život i izađeš iz okvira novinara i rok zvezde“, dodaje.
'Brisala sam krv sa Lemijevih belih čizama u Ljubljani'
Motorhed je u Jugoslaviji svirao više puta, ali je posebno gorak ukus ostao posle druge koncertne večeri u Ljubljani 28. aprila 1989.
Usred nastupa u hali Tivoli iz publike je ka bini poletela kovanica provučena kroz sredinu žileta i pogodila Lemija, posekavši ga po ruci.
Iako gadno povređen i vidno iznerviran, sa zavojem preko ruke Lemi je nastavio da svira, rizikujući da izgubi šaku zbog sepse.
„Ja sam mu brisala krv sa belih čizama koje je nosio. Bilo je jezivo, nije to zaslužio“, priseća se Janković Nešić scene nakon svirke.
Turneja je otkazana, a Lemi, „potpuno poražen“, postavio pitanje – zašto se ovo desilo?
„Nisam imala odgovor.“
Tašmajdan i poslednji susret na Egzitu
Motorhed je u Beogradu svirao 1984, 1990. i 2002.
„Moje društvo i ja smo 2002. na Tašu reagovali kao grupi devojke po izlasku Bitlsa“, osmehujući se priča Željko Jezdimirović, odbojkaški trener, za BBC na srpskom.
Do narednog susreta sa Lemijem čekao je 13 godina, kada je njegove miljenike gledao iz prvih redova na Petrovaradinskoj tvrđavi.
„Lemi je bio baš slab, nije imao onu svoju snagu, ali je imao veštinu.
„Nije nam smetalo, bili smo još glasniji i pružili mu podršku“, kaže Jezdimirović.
Poslednji pu se sa Lemijem tog 10. juna u Novom Sadu srela i Jadranka Janković Nešić.
„Činjenica da se pozdravljaš sa nekim ko ti je kao drugi otac, za mene je bila jako bolna i nisam želela da se pomirim sa tim“, na ivici suza progovara novinarka.
Slava Lemindan i spomen-ploča
Dve godine nakon Lemijeve smrti grupa fanova iz Beograda postavila je spomen-ploču na česmu između Bulevara kralja Aleksandra i ulice Milana Rakića na Zvezdari u čast rok ikone.
„Hteli smo da mu se odužimo za muziku i pečat koji je ostavio na nas“, kaže Željko Jezidimirović, jedan od inicijatora ideje, čiji je otac isklesao ploču.
Probna verzija, nešto drugačijeg izgleda, nije potrajala na prvobitnom mestu, pa su original prebacili u susedni klub, čiji interijer i danas krasi.
U ovom prostoru se fanovi okupljaju povodom svake godišnjice Lemijeve smrti.
„Nazvali smo ga Lemindan, kao slava.
„Tada u klubu slušamo muziku, razmenjujemo iskustva sa albumima i anegdotama, a pravimo i majice za tu priliku“, priča 47-godišnji Beograđanin.
'Ispod tvrdog oklopa krije se veliko srce'
Deset godina posle Lemijeve smrti, tuga za njim ne jenjava, niti sećanja blede.
Martin Brozović kaže da „bez njega rokenrol nikada više neće biti isti“, zbog njegovog „potpuno drugačijeg ugla gledanja na muziku“.
Mnogo dobre muzike koja se na „dnevnoj bazi sluša“ Lemi je ostavio u amanet, kaže Željko Jezdimirović.
„Sećamo ga se kao jedinstveno i neponovljivog rokstara, bio je kao neko božanstvo u svetu muzike“, dodaje.
Ispod „tvrdog oklopa krilo se jedno veliko srce i jedan divan čovek“ koga ću pamtiti „samo po lepom“, kaže Jadranka Janković Nešić.
„Samim tim što sam ga poznavala, intervjuisala i družila sa njim, zauvek sam bogatija i bolji sam čovek zahvaljujući tome“, zaključuje.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- „Stepenište ka raju“ staro pola veka
- Koncert koji je promenio život: Brus Dikinson u Sarajevu pod opsadom
- „Esencija rokenrola": Kako je grupa MC5 uticala na pank generaciju
- Vudstok: Šest razloga zašto se o muzičkom festivalu i dalje priča
- Divlji život Ozija Ozborna, 'princa tame' rokenrola
- Kako je pank grupa Seks pistols izazvala zgražavanje
Bonus video:
