Uređaj za prisluškivanje, skriven u umetničkom delu 1945. godine, američka bezbednosna služba nije otkrila čak sedam godina, ali to nije jedini slučaj zloupotrebe umetničkih predmeta za špijunažu.
Pre osamdeset godina, u poslednjim nedeljama Drugog svetskog rata, grupa ruskih izviđača je američkom ambasadoru u Moskvi poklonila ručno rezbaren Veliki pečat Sjedinjenih Američkih Država (SAD), u njegovoj zvaničnoj rezidenciji, vili koja se zove Spaso haus.
Poklon je simbolizovao savez i saradnju SAD-a i Sovjetskog Saveza u ratu, a američki ambasador Vilijam Ejverel Hariman ga je ponosno okačio u njegovoj kući, gde je stajao sve do 1952.
Međutim, ni ambasador ni njegovo obezbeđenje nisu znali da je u pečat bio ugrađen tajni uređaj za prisluškivanje, koji su američki tehničari kasnije prozvali „Stvar" (The Thing).
Uređaj je prisluškivao diplomatske razgovore punih sedam godina.
Sovjeti su iskoristili naizgled bezazleni umetnički predmet da se infiltriraju među neprijatelje i steknu stratešku prednost, i tako izveli najdomišljatiji trik još od Odisejevog Trojanskog konja.
Ali ovo je istinita priča, iako možda izgleda kao scenario špijunskog romana.
Američki tehničari su shvatili da je ručno rezbaren Veliki pečat u stvari bio „nevidljivo uho", koje je prisluškivalo poverljive razgovore ambasadora iza zatvorenih vrata.
Kako je 'Stvar' radila?
Džon Litl, 79-godišnji stručnjak za kontrašpijunažu, godinama je bio zadivljen ovim uređajem, pa je čak napravio i sopstvenu repliku.
Dokumentarni film o Litlovom izuzetnom radu prikazan je ove godine, a prva javna projekcija u maju je bila rasprodata.
Tehnologiju koja je primenjena u uređaju opisuje muzičkim jezikom.
Litl kaže da je napravljen od cevi nalik onim na orguljama, i membrane „poput kože bubnja, koja vibrira na ljudski glas".
A sve je to sabijeno u sićušan predmet koji izgleda kao igla za šešir, koji nije otkriven tokom provere jer nije imao „nikakvu elektroniku ni bateriju, i nije se zagrevao".
Izrada takvog uređaja zahtevala je izuzetnu preciznost, onu koja je potrebna „za nešto između švajcarskog sata i mikrometra".
Istoričar H. Kit Melton kaže da je u to vreme 'Stvar' „uzdigla nauku o audio prisluškivanju na nivo za koji se do tada smatrao nedostižnim".
U rezidenciji američkog ambasadora, 'Stvar' bi se aktivirala samo kada bi se uključio daljinski predajnik, koji je bio postavljen u obližnjoj zgradi.
On je slao visokofrekventni signal koji bi se vraćao u vidu vibracija koje je hvatala antena uređaja ugrađenog u pečat.
Uređaj je otkriven tek 1951. kada se britanski vojni radio-operater koji je službovao u Moskvi slučajno uključio na tačnu talasnu dužinu koju je koristila 'Stvar' i čuo razgovore iz udaljene prostorije.
Sledeće godine američki tehničari su detaljno pretražili rezidenciju ambasadora i tek posle trodnevnog pretresa, otkrili su da je ručno rezbaren Veliki pečat zapravo bio nevidljivo uvo koje je prisluškivalo poverljive diplomatske razgovore.
Umetnost u službi špijunaže
„Dugo je naša zemlja uspevala da dobije konkretne i veoma važne informacije koje su nam dale određene prednosti... tokom Hladnog rata", rekao je Vadim Gončarov, jedan od ruskih tehničara koji je upravljao uređajem, komentarišući uspeh 'Stvari'.
I do danas, niko osim sovjetskih obaveštajaca ne zna koliko je još uređaja sličnih ovom Sovjetski Savez u to vreme koristio za špijuniranje Zapada.
Ali uspeh 'Stvari' kao uređaja za prisluškivanje bio je samo delimično zahvaljujući njegovoj tehničkoj originalnosti.
Uređaj je bio efikasan jer je iskoristio kulturne stavove prema umetničkim predmetima.
Umetnička dela i dekorativne predmete, ljudi često doživljavaju kao pasivne simbole prestiža ili zanimanja za kulturu.
Sovjetska obaveštajna služba je upravo tu pretpostavku iskoristila kao oružje u vidu Velikog pečata od javorovog drveta.
Ali, ovo nije jedini primer upotrebe umetničkog dela u svrhu špijunaže, obmane i vojne strategije.
Osim što je naslikao Mona Lizu, Leonardo da Vinči je takođe projektovao tenkove i opsadno oružje, a flamanski umetnik Peter Paul Rubens bio je špijun u vreme Tridesetogodišnjeg rata.
Tokom Prvog i Drugog svetskog rata, umetnici iz raznih zemalja su osmišljavali operacije kamuflaže i obmane, a Entoni Blant, britanski istoričar umetnosti (i zvanični kustos Kraljevske umetničke zbirke), bio je sovjetski špijun tokom Drugog svetskog rata i na početku Hladnog rata.
U slučaju uređaja Stvari, važnu ulogu je odigrala i muzika.
Genijalni izumitelj ovog uređaja Lav Sergejevič Termen, koji je na Zapadu poznat kao Leon Teremin, bio je ruski pronalazač i izuzetno nadaren muzičar.
Osmislio je prvi elektronski muzički instrument na svetu, nazvan po njegovom tvorcu - teremin.
Teremin se svira bez fizičkog dodira instrumenta, jer se pokretima ruku oko njegovih antena određuje visina i jačina tonova.
Njegov uznemirujući zvuk postao je zaštitni znak filmske muzike američkih naučno-fantastičnih ostvarenja 1950-ih, naročito filma Dan kada je Zemlja stala (The Day the Earth Stood Still) iz 1951, koji se često tumači kao parabola o paranoji Hladnog rata.
Posle otkrivanja 'Stvari', američke obaveštajne službe su je držale u strogoj tajnosti.
Međutim, u maju 1960. godine, na vrhuncu trke u nuklearnom naoružanju, američki špijunski avion U-2 je oboren iznad Rusije.
Događaj je izazvao diplomatsku ogorčenost, a predstavnici Stejt departmenta su javno izložili slučaj Velikog pečata na sednici Savetа bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) da dokažu da špijunaža u Hladnom ratu nije bila jednostrana.
Podmetanje uređaja za prisluškivanje u rezidenciju američkog ambasadora je bio toliko sraman bezbednosni propust da je „bilo potrebno obaranje špijunskog aviona da se slučaj 'Stvari' iznese u javnost", kaže Džon Litl.
Ipak, tehnička genijalnost uređaja nikada nije otkrivena široj javnosti.
Iza zatvorenih vrata, uređaj je detaljno proučavala britanska kontraobaveštajna služba, koja mu je dala kodno ime SATYR.
Tehnički detalji uređaja čuvani su kao državna tajna sve do 1987, kada je bivši oficir bezbednosti Piter Rajt otkrio sve u njegovim memoarima Spycatcher.
Uređaj 'Stvar' zaokuplja pažnju istoričara zbog njegove neverovatne tehničke sofisticiranosti za to vreme i načina na koji je oblikovao špijunsku taktiku Hladnog rata.
Istovremeno razotkriva i manje poznatu i mračniju stranu visoke kulture, sveta izvan zaštićenog i ušuškanog sjaja operskih kuća i umetničkih galerija, u kojem klasični muzičari osmišljavaju uređaje za prisluškivanje, a ručno rezbarena umetnička dela služe kao instrumenti za prikupljanje vojno-obaveštajnih podataka.
Pogledajte video o špijuniranju putem telefona
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Špijun KGB-a koji se decenijama družio sa francuskom elitom
- Pilot koji je ukrao tajni sovjetski borbeni avion
- Suludi plan da se detonira nuklearna bomba na Mesecu
- Gvozdena zavesa, metafora koja je podelila Istok i Zapad
- Ko je bio dvostruki agent - Džordž Blejk
- Ko je bio dvostruki agent Kim Filbi - engleski aristokrata i sovjetski špijun
Bonus video:
