Protesti zbog politike iranske vlade jedinstveni su 47 godina dugoj istoriji Islamske Republike, kažu stručnjaci i očevici.
Dok su ljudi na ulicama širom zemlje, američki predsednik Donald Tramp preti da će „udariti veoma snažno tamo gde boli" ako vlasti budu gušile demonstracije i da je Amerika „u pripravnosti da pomogne".
Iranske vlasti su poručile da će odgovoriti napadom na američke saveznike i interese u regionu.
Koliko se razlikuju ovi protesti i reakcija iranske vlade na pobunu, od prethodnih demonstracija u zemlji?
Širok domašaj
Strućnjaci veruju da su razmere i širenje ovogodišnjih protesta do sada nezabeleženi.
Sociološkinja Eli Korsandfar kaže da iako su skupovi održani u velikim iranskim gradovima, oni su se proširili i na manje gradove, „za čija imena mnogi ljudi možda nikad nisu ni čuli“.
Iran je imao proteste i pre.
Takozvani Zeleni pokret iz 2009. godine poveo je srednjeklasni protest protiv navodne izborne krađe.
Iako je bio masivan, bio je usredsređen na velike gradove.
Drugi veliki protesti iz 2017. i 2019. godine bili su ograničeni na siromašnije krajeve.
Najviše liče na skorašnje proteste iz 2022. godine, kad su izbile demonstracije posle smrti 22-godišnje Mahse Amini u pritvoru.
Ovu mladu ženu uhapsila je iranska policija za moral zato što je navodno nepravilno nosila maramu na glavi.
Ti protesti su brzo eskalirali posle smrti Mahse Amini, ali su dostigli vrhunac posle šest dana, prema brojnim izveštajima.
Poređenja radi, aktuelni protesti deluju veće, šire i da rastu doslednije otkako su počeli 28. decembra 2025.
'Smrt diktatoru'
Kao i protesti 2022. godine, aktuelna pobuna korene vuče iz konkretnog nezadovoljstva koje je brzo preraslo u pozive za korenitu sistemsku promenu.
„Pokret iz 2022. godine je započeo problemom žena. Ali i druga nezadovoljstva su se takođe ogledala u njemu...
„Tekući protesti počeli su problemima koji su delovali da su ekonomske prirode i u veoma, veoma kratkom vremenskom periodu, počeli su da nose zajedničke poruke“, kaže Korsandfar.
Krajem decembra, pijačni prodavci započeli su štrajk u srcu Teherana, reagujući na nagle fluktuacije deviznog kursa iranskog rijala u odnosu na američki dolar.
Protesti su se raširili na siromašnije delove zemlje na zapadu.
Kao i 2022. godine, pokrajine Ilam i Lorestan bile su među glavnim epicentrima.
Pred kraj decembra, održani su protesti na kojima je učestovalo hiljade ljudi.
Milioni Iranaca, čak i u srednjoj klasi, suočavaju sa teškom ekonomskom krizom i rapidnim rastom cena.
Ljudi koji demonstriraju na ulicama počeli su da skandiraju: „Smrt diktatoru!“
Oni zahtevaju smenu iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija i režima koji predvodi.
Faktor Pahlavi
Protesti iz 2022. godine delovali su kao da nemaju vođu i uskoro su iščileli.
Za razliku od njih, aktuelne demonstracije imaju ličnosti, kao što je izgnani Reza Pahlavi, sin kralja svrgnutog 1979. godine, koje pokušavaju da oblikuju ili predvode marševe izdaleka.
To bi delimično moglo da objasni zašto oni duže traju.
U tekućim protestima, skandiranja kojima se zahteva povratak loze dinastije Pahlavi mogu da se čuje više nego ikad pre.
Pahlavi je proglasio sebe kraljem (šahom) Irana dok je bio u izgnanstvu u SAD.
Njegovi pozivi da ljudi skandiraju na ulicama bili su naširoko deljeni.
Mladi ljudi na društvenim mrežama unutar Irana indirektno ohrabruju jedni druge da se pridruže demonstracijama.
Razmere skorašnjih protesta u gradovima kao što je Teheran služe kao demonstracija efikasnosti Pahlavijevog poziva.
Analitičari kažu da se čini kako je, kao posledica toga, prisustvo dobro poznate opozicione ličnosti osnažilo uverenje nekih demonstranata da postoji zamisliva alternativa ako padne aktuelna vlada.
Drugi sugerišu da bilo kakva naznaka podrške Pahlavniju ne znači nužno želju za povratak monarhije.
Umesto toga, to je izraz očaja za bilo kakvom alternativom klerikalnoj vlasti, posebno u odsustvu vidljive, sekularne opozicije unutar zemlje.
Pogledajte: Snimak niza tela u crnim kesama tokom protesta u Iranu 2025/26.
Trampove pretnje
Još jedan faktor po kom se razlikuju protesti iz 2025. godine u odnosu na pređašnje, pa čak i one iz 2022. godine - jeste uticaj Amerike.
Ove demonstracije, za razliku od prethodnih protesta, deluju kao da uživaju podršku Bele kuće.
Tramp je zapretio da će napasti vladine položaje iz podrške demonstrantima, što se nikada pre nije desilo.
Tokom protestnog pokreta iz 2009. godine protiv navodne krađe predsedničkih izbora, demonstranti su skandirali: „Obama, Obama, ili si sa njima ili sa nama!"
Bivši američki predsednik Barak Obama, koji je bio na dužnosti 2009. godine, kasnije je izrazio žaljenje što u to vreme nije vidnije podržao demonstrante na ulicama.
Iranski predsednik Masud Pezeškijan kaže da demonstracijama manipulišu „neprijatelji Irana".
Problem za njega, međutim, jeste taj što njegova zemlja ima manje prijatelja nego što je imala poslednjih godina.
Iranske vlasti su izgubile ključne saveznike: Bašar al-Asad je svrgnut sa položaja sirijskog predsednika, a Hezbolah u Libanu je takođe značajno oslabljen u izraelskoj vojnoj akciji.
- Koje zemlje bi mogle da se nađu na Trampovom nišanu posle Venecuele
- Šta čeka Iran sada kada je razbijena njegova „Osovina otpora"
- 'Kad iranski vrhovni vođa bude izašao iz skrovišta, predvodiće drugačiju zemlju'
Nasleđe rata
Za razliku od demonstracija iz 2022. godine, ovogodišnji protesti su poprimili oblik ubrzo posle 12-dnevnog rata sa Izraelom, a potom i američkih i izraelskih napada na Iran.
Novinar Abas Abdi veruje da su ovi događaji stvorili priliku za iranske vlasti da izendre neku vrstu solidarnosti i kohezije u narodu, ali je vlada propustila to da iskoristi.
Neki stručnjaci sugerišu da su teški udarci naneti vojsci tokom protekle godine razbili auru prestiža Islamske revolucionarne garde kao glavne vojne institucije u zemlji u očima Iranaca.
Gradeći na duhu demonstracija iz 2022. godine, Korsandfar vidi trajnu promenu na delu u aktuelnim protestima: u razgovorima sa ženama koje su izašle na ulicu pre tri godine, mnoge su joj rekle da je najveći uspeh bio oslobađanje od straha od represivne države.
Pogledajte video: Generacije Iranki koje se bore za slobodu od 1979. godine
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Protesti u Iranu: Stotine poginulih, Tramp razmatra vojne opcije
- Ko je Reza Pahlavi, izgnani sin poslednjeg iranskog kralja
- Ko je vrhovni vođa Irana Ali Hamnei i koliko je uticajna njegova porodica
- Pramen kose i talas besa: Šta se stvarno promenilo u Iranu posle protesta 'Žena, život, sloboda'
- „Iran bez kralja ne valja": Zašto neki Iranci sada traže oproštaj od izgnane carice
- Kakav je bio život žena u Iranu pre Islamske revolucije
Bonus video:
