Džeremi Bouen
BBC, urednik
Kako umiru autoritarni režimi?
Onako kao što je Ernest Hemingvej opisao bankrotiranje - postepeno, zatim naglo.
Demonstranti u Iranu i njihove pristalice u inostranstvu su se nadali da je islamski režim u Teheranu u stadijumu naglog.
Svi su znaci da je, ako umire, još u fazi postepenog.
Poslednje dve nedelje nemira predstavljaju veliku krizu za režim.
Bes i nezadovoljstvo Iranaca eksplodirali su na ulicama i pre, ali najnovija eksplozija dolazi posle svih vojnih udaraca koje su Iranu u poslednje dve godine naneli Amerika i Izrael.
Ali značajnije za napaćene Irance koji se muče da prehrane porodice su posledice sankcija.
U najnovijem udarcu po iransku privredu, sve sankcije UN ukinute pod sada mrtvim nuklearnim sporazumom iz 2015. godine ponovo su uvele Velika Britanija, Nemačka i Francuska u septembru.
Inflacija cene hrane 2025. godine bila je više od 70 odsto.
Nacionalna valuta, rijal, dosegla je najnižu tačku u decembru.
Iako jse iranski režim pod velikim pritiskom, dokazi ukazuju na to da on nije na samrti.
Ključno od svega, snage bezbednosti ostaju lojalne.
Od Islamske revolucije iz 1979. godine, iranske vlasti su potrošile mnogo vremena i novca na stvaranje detaljne i surove mreže prinude i represije.
U poslednje dve nedelje, režimske snage su slušale naređenja da pucaju u sugrađane na ulicama.
Rezultat je da su demonstracije iz poslednje dve nedelje okončane - koliko možemo da zaključimo u zemlji čiji su vladari uveli potpuni prekid svih komunikacija.
U prvim redovima gušenja protesta je Iranska revolucionarna garda (IRGC), najvažnija pojedinačna organizacija u zemlji.
Ona ima konkretan zadatak da brani ideologiju i sistem vlade Islamske revolucije iz 1979. godine, odgovarajući direktno vrhovnom vođi, ajatolahu Aliju Hamneiju.
Procenjuje se da IRGC ima oko 150.000 ljudi pod oružjem, koji operišu kao paralelne snage iranskim konvencionalnim oružanim snagama.
Ona je takođe krupan igrač u iranskoj privredi.
Potentna mešavina moći, novca, korupcije i ideologije znači da ona jake razloge da brani sistem.
- Putovanje avionom koje je pokrenulo iransku revoluciju
- Od Avganistana do Irana: Zašto je sve Amerika intervenisala na Bliskom istoku
- Pramen kose i talas besa: Šta se stvarno promenilo u Iranu posle protesta 'Žena, život, sloboda'
IRGC ima pomoćne snage, miliciju Basidž, volontersku paravojnu organizaciju.
Ona tvrdi da ima milione članova.
Prema nekim zapadnim procenama, njen kontingent u aktivnoj službi broji stotine hiljada članova, što je i dalje pozamašan zbir.
Basidž je sama oštrica režimskog gušenja demonstracija.
Video sam IRGC i Basidž na delu u Teheranu 2009. godine, dok su radili na suzbijanju demonstracija koje su izbile posle osporenih predsedničkih izbora.
Dobrovoljci Basidža bili su postrojeni na ulici naoružani gumenim palicama i drvenim motkama.
Iza njih su bili uniformisani ljudi s automatskim oružjem.
Motociklistički odredi grmeli su po širokim avenijama Teherana, zalećući se na grupe koje su pokušavale da protestuju.
Za manje od dve nedelje, protesti koji su zagušivali ulice sveli su se na male grupe studenata koji su skandirali slogane i palili kontejnere za smeće.
U zoru su ljudi izlazili na balkone i krovove da skandiraju poruku da je 'Bog najveći', kao što su njihovi roditelji radili protiv šaha, iranskog kralja, sve dok i to nije iščilelo.
Prividna otpornost unutrašnjih snaga bezbednosti ne znači da vrhovni vođa ili njegovi poručnici mogu da se opuste ili da će to učiniti.
- Ko upravlja Iranom
- Zašto je Bliski istok toliko važan za SAD
- Protesti potresaju oslabljeni Iran, Tramp upozorava vlasti
Američki predsednik Donald Tramp i dalje preti da će preduzeti mere protiv njih.
Milioni Iranaca koji žele pad režima sigurno kipte od mržnje i besa.
U Teheranu, vlada i vrhovni vođa deluju kao da traže načine da popuste deo pritiska sa kojim se suočavaju.
Ratoborna zvanična retorika pomešana je sa ponudom za nastavak pregovora sa Amerikom.
Teško je zamisliti kako dve strane mogu da postignu sporazum oko iranskih nuklearnih planove i programa balističkih raketa koji su pokvarili ranije runde pregovora.
Ali pregovori bi mogli da kupe vreme za Iran, naročito ako Tramp može da se ubedi da bi sporazum, koliko god malo verovatan, bio moguć.
U sklopu njegove kampanje vršenja pritiska, Tramp preti da će uvesti carine od 25 odsto na robu svake zemlje koja bude trgovala sa Iranom.
Ponovo, teško je videti kako bi to funkcionisalo.
Kina kupuje većinu iranske nafte.
Tramp i kineski predsednik Si Đinping dogovorili su primirje u njihovom trgovinskom ratu prošle jeseni, a njihov sastanak trebalo bi da bude organizovan u Pekingu u aprilu.
Na sastanku će se baviti najvećim pitanjima koja more dve svetske supersile.
Da li će Tramp želeti da ugrozi ili naruši samit samo zato da bi održao pritisak na Iranu?
U Teheranu je najveći prioritet za ostarelog vrhovnog vođu ajatolaha Hamneija da očuva sistem vladavine Islamske republike.
Pogledajte video: Protesti u Iranu - pocepana zastava Islamske Republike i oborena statua
Još eksplozija protesta mogu da očekuju surovi odgovor.
Prednost za režim je nedostatak koherentnog liderstva među demonstrantima.
Najstariji sin kralja svrgnutog u revoluciju pre pola veka pokušava da bude lider koji im nedostaje.
Izgleda da njegovu privlačnost ograničavaju istorijat njegove porodice i njegove bliske veze sa Izraelom.
Jedna lekcija koja bi mogla da zabrine klerike i vojne zvaničnike u Teheranu potiče od njihovog nekadašnjeg saveznika, bivšeg sirijskog predsednika Bašara al-Asada.
On je izgledao kao da je dobio rat i da ga je polako rehabilitovala Saudijska Arabija i Arapska liga kad se krajem 2024. godine suočio sa dobro organizovanom pobunjeničkom ofanzivom.
Ni Rusija ni Iran, njegova dva najvažnija saveznika, nisu bili voljni, a možda ni sposobni da ga spasu.
U roku od nekoliko dana, Asad i njegova porodica su leteli u izgnanstvo u Moskvi.
Autoritarni režim trune postepeno, zatim naglo.
Kad se Asadova Sirija srušila, učinila je to veoma brzo.
- Dečije igračke i smrtonosno oružje: Kako su Iran i Rusija sarađivali na isporukama oružja preko Sirije
- Кakvi su odnosi Srbije i zemalja Bliskog istoka
- Bašar al-Asad: Od oftalmologa u Londonu do autoritarnog predsednika Sirije
Drugi primer koji bi mogli da prouče u Teheranu je pad predsednik Bena Alija iz Tunisa 2011. godine, kad je vojska počela da štiti demonstrante od unutrašnjih snaga bezbednosti.
Pad Ben Alija ubrzao je ostavku egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka.
On bi možda preživeo ogromne demonstracije da oružane snage nisu odlučile da, da bi sačuvale vlastite položaje, on mora da ode.
Može li to da se desi u Iranu?
Možda. Ali ne još.
Protivnici islamskog režima će se nadati većem pritisku kod kuće i iz inostranstva i rađanju kredibilnog vođstva, da bi se proces truljenja ubrzao, prešavši iz postepenog u naglo.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- 'Samo su nastavili da ubijaju': Očevici o krvavom obračunu vlasti sa demonstrantima u Iranu
- Zašto su tekući protesti u Iranu drugačiji nego prethodni
- Vlast u Iranu se suočava sa najvećim izazovom od revolucije 1979: BBC urednica
- Ko je vrhovni vođa Irana Ali Hamnei i koliko je uticajna njegova porodica
- Ko je Reza Pahlavi, izgnani sin poslednjeg iranskog kralja
- Koliko je snažna iranska vojska
Bonus video:
