Venecuelanska opoziciona političarka Marija Korina Mačado predala je njenu Nobelovu nagradu za mir Donaldu Trampu tokom sastanka u Beloj kući, rekavši da je to priznanje posvećenosti američkog predsednika slobodi njene zemlje.
„Mislim da je danas istorijski dan za nas Venecuelance“, rekla je pošto se prvi put sastala sa Trampom, nekoliko nedelja nakon što su američke snage zarobile venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura u Karakasu i optužile ga za trgovinu drogom.
U objavi na društvenim mrežama, Tramp je izrazio zahvalnost, napisavši da je potez Marije Mačado „divan gest međusobnog poštovanja“.
Međutim, američki predsednik je odbio da podrži Mačado kao novu liderku Venecuele, uprkos tome što je njena opoziciona koalicija proglasila pobedu na izborima 2024. godine, čiju je legitimnost osporila Amerika.
Prema zvaničnim rezultatima, na tim izborima je pobedio Maduro.
Umesto Marije Mačado, Tramo je podržao novu predsednicu Venecuele Delsi Rodrigez.
Tramp je rekao da je susret sa Mačado bio „velika čast“, nazvavši je „divnom ženom koja je toliko toga prošla“.
Po izlasku iz Bele kuće, Mačado se obratila pristalicama okupljenim ispred kapije, rekavši im na španskom: „Možemo da računamo na predsednika Trampa“, preneo je Asošeijted pres.
„Uručila sam predsedniku Sjedinjenih Država medalju Nobelove nagrade za mir“, rekao je Mačado kasnije novinarima na engleskom jeziku.
Tramp, koji često govori o svojoj želji da bude dodeljen Nobelovoj nagradi za mir, izrazio je nezadovoljstvo kada je ona dodeljena Mačado, a ona je prošle godine odlučila da prihvati tu čast.
Mačado je prošle nedelje rekla da će je podeliti sa Trampom, ali je Nobelov komitet kasnije pojasnio da nagrada ne može da bude preneta na drugu osobu.
„Kada se ime dobitnika ili dobitnice Nobelove nagrade objavi, ne može se opozvati, deliti ili prenositi na druge“, naveo je komitet u saopštenju prošle nedelje.
„Odluka je konačna i važi za sva vremena“, poručuju.
Pre sastanka Trampa i Mačado u Beloj kući, Nobelov centar za mir je na mreži Iksu objavio da „medalja može da promeni vlasnika, ali titula dobitnika Nobelove nagrade za mir ne može“.
Mačado je opisala kako je markiz de Lafajet, koji se borio u Američkom ratu za nezavisnost, poklonio medalju sa likom Džordža Vašingtona Simonu Bolivaru, jednom od osnivača moderne Venecuele.
Poklon je „znak bratstva“ njene zemlje i SAD „u njihovoj borbi za slobodu protiv tiranije“, rekla je Mačado.
„Dve stotine godina kasnije, bolivarski narod vraća Vašingtonovom nasledniku medalju - u ovom slučaju medalju Nobelove nagrade za mir - kao priznanje za njegovu jedinstvenu posvećenost našoj slobodi“, rekla je.
Tokom boravka u Vašingtonu, Mačado se u Kongresu sastala sa američkim senatorima, a dok je davala izjavu novinarima nadjačavale su je njene pristalice koje su skandirale „Marija, predsednice“ i mahale venecuelanskim zastavama.
Očekivalo se da će Mačado pokušati da ubedi Trampa da je podrška prelaznoj vladi Delsi Rodrigez bila greška i da bi njena opoziciona koalicija trebalo vodi zemlju u tranzicionom periodu.
Portparolka Bele kuće Kerolajn Levit rekla je novinarima uoči sastanka da je Mačado „izvanredan i hrabar glas za mnoge ljude Venecuele“ i da se Tramp „raduje ovom sastanku i očekuje iskren i pozitivan razgovor“ o realnosti života u Venecueli.
Tramp je ranije opisao Mačado kao „borca za slobodu“, ali je odbacio ideju da je imenuje za vođu Venecuele posle Madurovog zarobljavanja, tvrdeći da joj nedostaje dovoljna podrška u južnoameričkoj zemlji.
Za Delsi Rodrigez, Trampova administracija kaže da je „izuzetno kooperativna“.
Rodrigez je 15. januara u Karakasu održala godišnji govor „Poruka naciji“, u kojem je rekla da je spremna da ide na razgovore u Vašingtonu.
„Ako ikada budem morala da idem u Vašington kao vršiteljka dužnosti predsednice, učiniću to stojeći uspravno, hodajući, a ne puzeći“, rekla je, pozivajući zemlju da se „ne plaši diplomatije“ sa SAD.
Dan pre govora, Tramp i Rodrigez su razgovarali telefonom, a Tramp ju je kasnije na društvenim mrežama opisao kao „sjajnu osobu“.
Rodrigez je opisala razgovor kao „produktivan i ljubazan“ i ispunjen „međusobnim poštovanjem“.
Od hapšenja Madura 3. januara, Trampova administracija je brzo preduzela mere za preoblikovanje naftnog sektora Venecuele, koji je bio pod sankcijama SAD.
Jedan američki zvaničnik je rekao da su SAD ugovorile prvu prodaju venecuelanske nafte, vredne 500 miliona dolara.
Amerika je zaplenila i šest tankera za naftu za koje se sumnja da prevoze sankcionisanu venecuelansku naftu.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- 'Nisam kriv': Maduro pred američkim sudom u zatvoreničkoj uniformi
- Špijuni, dronovi i let-lampe: Kako je Amerika zarobila Madura
- Predsednik Venecuele Nikolas Maduro: 'Odabrani' kog je svrgnuo Tramp
- Kako američko zarobljavanje Madura može da utiče na poteze Rusije i Kine
- Ko je na čelu Venecuele i šta je čeka
- Ko je Marija Korina Mačado, dobitnica Nobelove nagrade za mir 2025. godine
Bonus video:
