Trampova administracija imenovala je američkog državnog sekretara Marka Rubija i bivšeg britanskog premijera Tonija Blera za dva osnivača „Odbora za mir“ za Gazu.
Trampov izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof i predsednikov zet Džared Kušner takođe će biti članovi „osnivačkog izvršnog odbora“, saopštila je Bela kuća.
Tramp će biti predsednik odbora, koji je deo njegovog plana od 20 tačaka za okončanje rata između Izraela i Hamasa.
Očekuje se da će odbor privremeno nadgledati upravljanje Gazom i njenom obnovom.
U osnivačkom izvršnom odboru su i Mark Rouan, šef firme za privatni kapital, šef Svetske banke Adžaj Banga i savetnik za nacionalnu bezbednost SAD, Robert Gabrijel.
Svaki član ima portfolio „ključan za stabilizaciju i dugoročni uspeh Gaze“, navodi se u saopštenju Bele kuće.
Tramp je potvrdio da je odbor formiran, nazvavši ga „najvećim i najprestižnijim sastavljenim u bilo koje vreme, na bilo kom mestu“.
Dodatni članovi odbora biće imenovani u narednim nedeljama, saopštila je Bela kuća.
Bler je bio premijer Velike Britanije od 1997. do 2007. i uveo ju je u rat u Iraku 2003. godine. Nakon napuštanja funkcije, a bio je i izaslanik za Bliski istok za Kvartet međunarodnih sila (SAD, EU, Rusija i UN).
U ovoj ulozi, usredsredio se na ekonomski razvoj Palestine i stvaranje uslova za kretanje ka rešenju o dve države.
Bler je već bio deo razgovora na visokom nivou o budućnosti Gaze sa SAD i drugim stranama.
U avgustu se pridružio sastanku u Beloj kući sa Trampom kako bi razgovarali o planovima za tu teritoriju, koje je Vitkof opisao kao „veoma sveobuhvatne“.
U septembru, britanski ministar zdravlja Ves Striting rekao je za BBC da bi uključivanje Ser Tonija u takve razgovore, s obzirom na njegovo učešće u ratu u Iraku, „izazvalo čuđenje“.
Ali Striting je takođe istakao ulogu bivšeg premijera u posredovanju u postizanju Sporazuma iz Velikog petka iz 1998. o okončanju problema Severne Irske.
„Ako može da donese te značajne veštine tamo, kako u diplomatiji tako i u državničkom umeću“, rekao je Striting za BBC, „to može biti samo dobra stvar“.
Imenovanje članova odbora dolazi posle objave o formiranju posebnog palestinskog tehnokratskog komiteta od 15 članova.
Taj Nacionalni komitet za administraciju u Gazi (NCAG), biće zadužen za svakodnevno upravljanje na toj teritoriji.
Ali Šat, bivši zamenik ministra u Palestinskoj upravi (PA) koja upravlja delovima okupirane Zapadne obale koji nisu pod izraelskom kontrolom, predvodiće taj novi komitet.
U saopštenju se takođe navodi da će Nikolaj Mladenov, bugarski političar i bivši izaslanik UN za Bliski istok, biti predstavnik odbora na terenu u Gazi, sarađujući sa NCAG-om.
Trampov plan predviđa da će Međunarodne stabilizacione snage (MSS) takođe biti raspoređene u Gazu radi obuke i podrške proverenim palestinskim policijskim snagama.
U saopštenju Bele kuće se navodi da će američki general-major Džasper Džefers predvoditi ove snage kako bi „uspostavio bezbednost, očuvao mir i trajno okruženje bez terora“.
Bela kuća je saopštila da se formira poseban „izvršni odbor za Gaze“ koji će pomoći u podršci upravljanju i da obuhvata neka od imena koje su i u osnivačkom izvršnom odboru, kao i dodatne članove.
Američki mirovni plan stupio je na snagu u oktobru i od tada je ušao u drugu fazu, ali i dalje postoji nedostatak jasne ideje o budućnosti Gaze i 2,1 miliona Palestinaca koji tamo žive.
U okviru prve faze, Hamas i Izrael su se dogovorili o prekidu vatre u oktobru, kao i o razmeni talaca i zarobljenika, delimičnom povlačenju Izraelaca i povećanju humanitarne pomoći.
Ranije ove nedelje, Vitkof je rekao da će druga faza obuhvatiti rekonstrukciju i potpunu demilitarizaciju Gaze, razoružanje Hamasa i drugih palestinskih grupa.
„SAD očekuju da Hamas u potpunosti ispuni sopstvene obaveze“, upozorio je, napominjući da te obaveze podrazumevaju i vraćanje tela poslednjeg mrtvog izraelskog taoca.
„Nepostupanje po tom pitanju dovešće do ozbiljnih posledica.“
Međutim, prekid vatre je krhak, a obe strane se međusobno optužuju za kršenja.
Skoro 450 Palestinaca je ubijeno u izraelskim napadima od stupanja na snagu sporazuma, prema podacima Ministarstva zdravlja Gaze kojim upravlja Hamas.
Izraelska vojska kaže da su tri njihova vojnika ubijena u napadima palestinskih grupa tokom istog perioda.
Humanitarni uslovi na teritoriji i dalje su teški, prema podacima UN, koje su naglasile potrebu za neograničenim protokom kritičnih zaliha.
Rat u Gazi je pokrenut napadom Hamasa na južni Izrael 7. oktobra 2023. godine, u kojem je ubijeno oko 1.200 ljudi, a 251 je uzet za taoca.
Više od 71.260 ljudi je ubijeno u izraelskim napadima u Gazi od tada, prema podacima Ministarstva zdravlja te teritorije kojim upravlja Hamas.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Kako odrastanje u ratu zaista utiče na jednog 11-godišnjaka
- Kako je rat u Gazi uticao na preraspodelu moći na Bliskom istoku i u svetu
- Ko će vladati Gazom - goruće pitanje na koje svi pokušavaju da odgovore
- Moj prijatelj je bacio nazad Hamasovu granatu i spasao mi život
- Ognjen Marković, učesnik humanitarne flotile, za BBC: 'Drago mi je što sam sve to prošao i srećan što se završilo'
- Osmesi, blicevi, zlatna ogrlica i Tramp u centru pažnje: Sviće li 'istorijska zora" na Bliskom istoku
Bonus video:
