Mirijam Balanesku
Novi film prikazuje pionirsko putovanje svetski poznatog portugalskog moreplovca koji je optužen za „nekontrolisanu krvožednost“.
Malo je filmova tako epski iscrpljujućih kao Magelan, nova drama o portugalskom moreplovcu Ferdinandu Magelanu iz 16. veka, koju je snimio filipinski autor Lav Dijaz.
Počinje sa poznatim istraživačem – koga igra meksička zvezda Gael Garsija Bernal – koji gaji velike ambicije da stvori novu pomorsku rutu do onoga što je tada nazvano „ostrva začina“ u Indoneziji.
On beži iz domovine u Španiju i, uz podršku kralja Karla I, predvodi naporno putovanje - tokom kojeg mnogi članovi njegove posade ginu od skorbuta ili bivaju pogubljeni zbog pobune.
Stigavši do ostrva Maktan na današnjem Filipinima, sam Magelan je ubijen na brutalan način tokom bitke sa lokalnim stanovništvom.
Okolnosti ove odiseje, koju je započeo 1519. godine, postale su pomalo legendarne.
Bilo je to putovanje za koje mnogi istoričari tvrde da je označilo prvo potpuno oko sveta; nakon što je Magelan umro na Maktanu 1521. godine, ruta njegove flote oko sveta završena je pod komandom kolege kapetana Huana Sebastijana Elkana sledeće godine.
Biograf Lorens Bergrin tvrdi da su podvizi portugalskog moreplovca „značajniji“ od onih Kristofera Kolumba, dok je NASA jednu od njenih svemirskih letelica krstila po njemu.
Ali drugi osporavaju njegov značaj, posebno zato što nije živeo dovoljno dugo da završi putovanje nazad u Španiju.
Postoje i drugi razlozi zašto je Magelan kontroverzna ličnost, a tu spada i njegova izdaju sopstvene zemlje, kojoj su prethodile optužbe za ilegalnu trgovinu; njegovu navodnu tiraniju na floti i njegovo prisilno preobraćenje stanovnika Maktana u hrišćanstvo.
Tek 2022. godine, istoričar Felipe Fernandez-Armesto pokušao je da razotkrije narativ o Magelanu kao heroju u knjizi „Mozeci: Iznad mita o Magelanu“.
Nazvao ga je nepromišljenim i fanatičnim, a njegovu misiju „potpunim neuspehom“, zbog velikog broja smrtnih slučajeva (od oko 270 mornara, veruje se da se samo 18 vratilo u Španiju) i neuspeha u ostvarivanju profita.
Fernandez-Armesto takođe kaže da je Magelan bio kriv za „imperijalizam, ropstvo, nekontrolisanu krvožednost i nepravednu diskriminaciju“ prema autohtonim narodima.
Dakle, da li bi ga trebalo smatrati pionirom ili izdajničkim grabežljivcem željnim moći?
Magelanovo nasleđe čini još nejasnijim to što su zapisi koji su ostali o njegovoj ekspediciji oko sveta oskudni.
Većinu onoga što znamo o Magelanu zahvaljujući njegovom brodskom hroničaru Antoniju Pigafeti, koji je bio pomoćnik navigatora - ali ga je Fernandez-Armesto okarakterisao kao moreplovčevom „agenta za odnose s javnošću“.
- Kamen iz Rozete: Kako je slučajno otkriće dovelo do dešifrovanja hijeroglifa
- Zašto su izgubljeni gradovi tako privlačni
- Ljudi koji su „plesali do smrti“
Menjanje narativa o Magelanu
Da bi stvorio vlastiti polufiktivni prikaz Magelanove ekspedicije, Dijaz je proveo sedam godina istražujući i posećujući arhive u Lisabonu.
U početku je pažnju scenariste i reditelja privukla Beatriz Barbosa de Magelaneš, Magelanova zanemarena supruga sa kojom je bio u braku skoro četiri godine.
„Ali onda, tokom mog istraživanja, jednostavno sam pomislio da je Magelan zanimljiviji“, kaže Dijaz za BBC - posebno zato što je video priliku „da uravnoteži narativ, da u njega ubaci i malajsku perspektivu. Jer se uvek radi o Magelanu - gledištu belog čoveka.“
Deo te promene obihvata isticanje značaja Magelanovog desetogodišnjeg roba, Enrikea iz Malake (koga u filmu igra Amado Ardžaj Babon).
Pre nego što je Magelan krenuo na putovanje na Filipine, kupio je Enrikea, bivšeg muslimana, u malezijskom gradu Malaki i vratio ga u Španiju.
Po dolasku u Maktan, Magelanova pratnja je bila iznenađena kada je otkrila da Enrike govori maternji jezik – što sugeriše da je odrastao u blizini.
Neki istoričari su čak pretpostavili da je, vraćajući se u region, Enrike možda zapravo oplovio svet pre bilo koga iz Magelanove posade.
Dijazov film takođe baca svetlo na raspoloženje protiv trgovine robljem tokom tog doba: Magelana na to upozorava kolega član španskog dvora.
Fraj Bartolome de las Kasas - član španskog kraljevskog saveta - propovedao je protiv ropstva, dok su novi zakoni ograničili trgovinu u Portugalu 1570. godine.
Iako su činjenice o Magelanovom životu ograničene, narativ koji često preovladava jeste o njegovom herojstvu.
Dijazov Magelan nepokolebljivo razmatra ono što znamo o njegovom postupanju prema članovima posade na brodu Armada de Maluko.
To je obuhvatalo i pogubljenje jednog od njih zbog navodne sodomije i, kako je njegova paranoja rasla, izbacivanje sveštenika, Pedra Sančeza de Reine.
Pobune su se stalno dešavale, a u novembru 1520. godine jedan od pet brodova flote, San Antonio, i cela posada su napustili misiju.
Magelan se možda osećao primoranim da izriče tako stroge kazne zbog nesigurnosti, jer je bekstvom od sopstvene nacije sebe učinio izgnanikom i u Portugalu i u Španiji.
„Magelan je imao hendikep što nije bio Kastiljanin, što je smanjivalo njegov autoritet nad kastiljanskim plemstvom“, kaže Žoao Paulo Oliveira e Kosta, profesor istorije na Univerzitetu u Lisabonu, za BBC.
„Njegovi kastiljanski kapetani su želeli da preuzmu kontrolu nad ekspedicijom. Kazna je morala da bude brutalna da bi se obeshrabrile nove pobune.
„Da ih Magelan nije ubio, oni bi ubili Magelana.“
U Dijazovom biografskom filmu, kolonijalno nasilje koje su Magelan i njegovi ljudi počinili takođe je stavljeno u prvi plan.
Kada su se iskrcali na Guamu i kada je mali čamac ukraden, mornari su se krvavo osvetili starosedelačkoj zajednici, paleći kuće.
Zajednice u Malaki i na Filipinima bile su izložene sličnoj brutalnosti.
Međutim, za razliku od drugih filmskih prikaza kolonijalnog nasilja, kao što su Slavuj (2018) ili Plavi vojnik (1970), Dijazov portret izbegava eksplozivnu, potencijalno eksploatatorsku akciju.
„Saga o Magelanu je epska stvar“, objašnjava on.
„Ali nisam želeo da to uradim na konvencionalan način, [sa] spektaklom... Bio sam u policijskoj patroli kada sam bio mladi reporter i vidite posledice, a ne vidite akciju. Postoji nepoštovanje čovečanstva kada se to prikazuje.“
Uprkos Magelanovim manama, Dijaz nije bio zainteresovan da ga demonizuje.
„Želeo sam da vidim pravi lik“, insistira Dijaz. „Pravo ljudsko biće je ambiciozno i sanja, ne samo za sebe ili svoju porodicu.
„On je zaista verovao u hrišćanstvo.“
Pored toga što se smatra prvim Evropljaninom koji je stupio u kontakt sa Filipinima, Magelan je takođe bio zaslužan za uvođenje katolicizma u region.
Santo Ninjo (Sveto dete), statua koju je Magelan poklonio lokalnom poglavici Radži Humabonu i koja je navodno dovela do čudesnog oporavka bolesne dece u toj zajednici, „još uvek je najveća ikona u zemlji“, kaže Dijaz.
Danas 93 odsto stanovništva Filipina čine hrišćani.
- Carstvo koje Asteci nisu mogli da osvoje
- Sava Tekelija: 'Najobrazovaniji Srbin svog doba', koji je školovao Teslu, Lazu Kostića i Zmaja
- Sve što niste znali o Kleopatri: Moćna žena koja je promenila tok istorije
Ko je ubio Magelana?
Dijazov pristup razbijanju mitova primenjen je i na vekovnu misteriju Magelanove smrti u bici kod Maktana.
Pigafeta je u dnevniku tvrdio da je, dok se 2.000 malajskih ratnika obračunavalo sa 60 preživelih članova posade, Lapulapu, još jedan lokalni poglavica, ubio konkistadora.
Dijaz nije bio toliko ubeđen: „Za mene je to neka vrsta nerešnog slučaja, jer oni uvek prihvataju Pigafetu, da je Lapulapu ubio Magelana – ali niko nije video Lapulapua.“
U Dijazovoj verziji događaja, Lapulapu je zapravo izmišljeni izum Humabona i, navodno predstavlja natprirodno bića koje pije krv, koga je poglavica prizvao da uplaši Magelana i njegove ljude.
„Humabon nije želeo da preobrati u hrišćanstvo “, kaže Dijaz.
„A onda je Magelan rekao da će Humabon umreti za dva dana, jer je imao dekret da svako ko ne želi da se preobrati mora da umre.“
U filmu se ne vidi kako Magelana ubija jedna određena osoba, već se implicira da je to bio kolektivni napor Humabonovih ljudi.
Ova sugestija da Lapulapu nije stvarna ličnost izazvala je kontroverzu na Filipinima kada je film objavljen tamo prošlog septembra.
To je zbog Lapulapuovog legendarnog statusa.
Prema rečima Danila M. Herone, istoričara i autora knjige „Fernando Magelan: Armada de Maluko i evropsko otkriće Filipina“ (2016), Lapulapu je dugo bio „simbol filipinskog nacionalizma.
To je, kaže, očigledno u spomenicima, insignijama i imenima lokaliteta [koji mu odaju počast]“, iako je „većina onoga što znamo [o njemu] iz apokrifnih, legendarnih i narodnih priča iz usmenih predanja. Iz tog razloga, malo pažnje mu se posvećuje među naučnicima“.
Pa ipak, Dijazov film je podstakao dva anonimna istoričara da se jave u filipinskim novinama „The Freeman“ kako bi osporili njegov stav o toj ličnosti.
- Kako je ubijen ruski mistik Raspućin
- Čudovišta iz morskih dubina - od čega su mornari zazirali od davnina
- Jovan Vladimir: Da li misteriozni vladar približava ili udaljava narode na Balkanu
Sam Magelan je imao sličnu, stalno osporavanu reputaciju na Filipinima.
Nekada prepoznat kao „šampion katoličke vere“, kaže Herona, postajao je sve nepopularniji usred porasta nacionalizma tokom mandata predsednika Rodriga Dutertea između 2016. i 2022. godine, a sada ga kude „mlađe generacije“ usred rastućeg „antizapadnog“ raspoloženja.
Njegova uloga u filipinskoj istoriji je takođe predmet mnogih rasprava.
Istoričar i bivši predsednik filipinske nacionalne istorijske komisije Ambet Okampo tvrdio je:
„Magelana ne treba posmatrati kao početak filipinske istorije, već kao jedan događaj [u] istoriji koja tek treba da se piše i prepisuje za novu generaciju.“
- Kako je Isus zaista izgledao
- Između krsta i polumeseca: Kako je Beograd pao u ruke Osmanlija
- Ko je Banović Strahinja: Vanvremenski junak koji prašta i ruši tabue
Nije iznenađujuće da je, posle više vekova, nasleđe istraživača poput Magelana složeno, čak i njegove namere ostaju pod znakom pitanja.
„Magelan nije želeo da oplovi svet“, tvrdi Oliveira e Kosta.
Međutim, među njegovim dostignućima, kaže on, Magelan je „otkrio vezu između Atlantskog okeana i Tihog okeana, kao i veliku veličinu Tihog okeana.
Tek posle njegove ekspedicije kartografi su mogli da naprave planisfere [svetske mape koje prikazuju pogled na površinu Zemlje] sa tri velika okeana, a elite su konačno shvatile veličinu same planete.“
Na kraju filma, priča se završava sukobljenom perspektivom Enrikea iz Malake, a ne Magelanovom ili njegovog ko-kapetana Elkana.
On sa žaljenjem priznaje da je pomogao u pokolju portugalskih i španskih muškaraca koji su još uvek bili nasukani na ostrvu Maktan, dok istovremeno razmišlja o kolonijalnom nasilju koje je počinjeno nad njim i drugim Malajcima.
Dijaz se nada da će njegov film podstaći dijalog o Magelanovom putovanju koji je „uravnoteženiji, koji je na neki način inkluzivniji, a ne samo prikazan iz dominantnog ugla Evropljana“.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Nostradamus i navodno proročanstvo o korona virusu
- „Spalili su mi pretkinju kao vešticu - sada sam sprao ljagu s njenog imena“
- Kako Napoleon i dalje deli Francusku, 200 godina posle smrti
Bonus video:
