Liz Duset, BBC urednica redakcije za međunarodne odnose
„Zajednički smo u prilici da okončamo višedecenijsku patnju, da zaustavimo generacije mržnje i krvoprolića, i da uspostavimo veličanstven, večni mir za taj region i za čitav svetski region.“
Tako je glasilo uzvišeno obećanje američkog predsednika Donalda Trampa dok je inaugurisao novi Odbor za mir na sceni na bini Svetskog ekonomskog foruma u švajcarskom Davosu.
Svet prepun patnje i razdora očajnički želi da mu veruje.
Ali za mnoge posmatrače i zvaničnike u prestonicama širom sveta, to je još jedan dokaz Trampove kampanje za rušenje posleratne međunarodne arhitekture i njeno zamenjivanje novim institucijama - u kojima dominira on.
„Nećemo dozvoliti nikome da nas vuče za nos“, odlučno je poručio poljski premijer Donald Tusk na društvenim mrežama.
Ali od najvećeg Trampovog saveznika u Evropi Viktora Orbana stigao je ushićeni hvalospev: „Ako Tramp, onda mir.“
Šta će tačno ovaj Odbor, doživotno predvođen samim Trampom, raditi?
Da li bi ovo zaista mogao da bude pokušaj osnivanja mini verzije Ujedinjenih nacija (UN)?
Moć predsednika Odbora za mir
Ideja, nastala prošle godine tokom napora predvođenih Amerikom da se okonča rat u Gazi i podržana rezolucijom Saveta bezbednosti UN, sada ima mnogo širu, mnogo veću, mnogo globalniju ambiciju.
I vrti se oko predsednika kao osovine.
U procurelim detaljima nacrta povelje on ostaje doživotni predsednik Odbora čak i kada bude napustio dužnost.
Prema povelji, njegova ovlašćenja su beskrajna: ima moć da poziva zemlje članice ili ne; da osniva ili raspušta podružnice; i mandat da imenuje naslednika kad god bude odlučio da se povuče ili ako bude bio onesposobljen.
Ako bilo koja druga zemlja želi da postane stalna članica, cena za to je neverovatnih milijardu dolara.
Ova najnovija bomba od vesti stiže u već ionako vrtoglavom mesecu.
Za nekoliko kratkih nedelja već je došlo do zarobljavanja lidera Venecuele, Tramp je pretio pripremama za vojnu akciju protiv Irana i ne odustaje od zahteva da preuzme Grenland, izazvavši potrese u čitavoj Evropi i šire.
Na inauguraciji Odbora u Davosu pojavilo se 19 zemalja iz svih krajeva kompasa - od Argentine do Azerbejdžana, od bivših sovjetskih republika do zalivskih kraljevstava.
Mnogo više drugih navodno je „pristalo da se pridruži“.
- Kontroverzni Trampov 'Odbor za mir': Šta je, koga je pozvao i ko je prihvatio
- Trampov plan za Gazu: Koje su suštinske prepreke
- Gaza posle rata: Ko će se nositi sa 'bezbednosnom noćnom morom'
„U ovoj grupi, dopada mi se svako od njih“, kezio se Tramp dok je odmeravao lidere i zvaničnike čija su imena sada u ovom Odboru ili nivoima izvršnih odbora koji stoje iza njega.
Još mnogo potencijalnih članova za sada je ljubazno odbilo ponudu.
„Ovde se radi o sporazumu koji postavlja mnogo šira pitanja, a zabrinuti smo i zbog toga što je ruski predsednik Putin deo nečega u čemu se govori o miru“, objasnila je britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper.
Tramp kaže da je Rusija deo tima, mada je poruka iz Moskve bila da su za sada samo „konsultantski partneri“.
„Kako tekst glasi sada“, mi se ne pridružujemo, odgovorila je Švedska.
„Predlog postavlja pitanja bez odgovora koja zahtevaju dalji dijalog sa Vašingtonom“, glasio je diplomatski odgovor Norveške.
Čak je i grupa od sedam predominantno muslimanskih zemalja, u kojim je šest arapskih nacija, baš kao i Turska i Indonezija, jasno stavila do znanja da su tu za „pravedan i trajni mir u Gazi“, u šta spada i obnova razorene enklave.
Međutim, procureli detalji povelje Odbora uopšte ne pominju Gazu.
Za neke kritičare, među njima neke zemlje koje nisu bile spremne da se pridruže, ovo je projekat taštine za predsednika koji ne krije opsesiju osvajanjem najvećeg priznanja - Nobelove nagrade za mir, koju je predsednik Obama dobio 2009. godine na počeku prvog mandata u Beloj kući.
Svetski lideri znaju da bi mogli da plate skupu cenu za neučlanjivanje u ovoj novi klub.
„Uvešću carine od 200 odsto na njegova vina i šampanjce, i on će se pridružiti, ali ne mora da se pridruži.“
Ovo je bio predsednikov odgovor francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, uz pretnju da će posegnuti za omiljenim oružjem.
Samo je Slovenija glasno izgovorila ono što je prećutano.
Premijer Robert Golob je jasno stavio do znanja šta ga najviše brine - Odbor se „opasno upliće u širi međunarodni poredak“.
Tramp je direktno odgovorio na ovu zabrinutost.
„Jednom kad Odbor bude bio potpuno formiran, možemo da radimo praktično šta god želimo i radićemo to u saradnji sa UN“, objasnio je pred punom salom koja je pažljivo pratila svaku njegovu reč.
Ali on voli da ostavi svet da nagađa.
Dan ranije, kada ga je novinar Foks TV-a pitao da li će njegov Odbor zameniti UN, odgovorio je: „Mogao bi. UN baš i nije bio od velike pomoći.“
„Veliki sam ljubitelj potencijala Ujedinjenih nacija, ali one nikad nisu ostvarile taj potencijal.
„UN je trebalo da reše svaki rat koji sam ja rešio“, dodao je.
- Ujedinjene nacije - kako rade i zašto su često na meti kritika
- 'Nije mi jasno šta radiš sa Grenlandom': Šta je sve Tramp objavio na mrežama
- Šta je Trampova 'Zlatna kupola' i kako bi funkcionisala
Novi pretendent za vrhovnog mirotvorca?
UN, sa 193 zemalja članica, zaista su odavno izgubile sopstvenu ulogu vrhovnog mirotvorca.
Kad sam intervjuisala generalnog sekretara UN-a Antonija Gutereša u oktobru 2016. godine, prvog dana njegovog prvog mandata, svega nekoliko sati posle retke jednoglasne podrške Saveta bezbednosti, obećao je „nalet diplomatije za mir“.
U protekloj deceniji, napore UN-a osujećivao je Savet bezbednosti u večitoj pat-poziciji, sve veći broj remetilaca i državnih sponzora u ratovima širom sveta, kao i neprestana erozija njegovog vlastitog položaja pred najmoćnijim svetskim igračima, u šta spadaju i Sjedinjene Američke Države.
„Moramo da pozdravimo Trampov aktivizam Trampa što se tiče okončavanja ratova“, kaže Martin Grifits, veteran Ujedinjenih nacija, koji veruje da je ova nova inicijativa „očigledno odraz neuspeha Saveta bezbednosti UN, kao i UN-a u celini.“
Ali bivši podsekretar humanitarnih poslova i koordinator hitne pomoći upozorio je da „ono što smo naučili u ovih proteklih 80 godina, kroz mnogo, mnogo neuspeha i nespretnosti, to je vrednost inkluzije, kako izgleda biti zastupnik svetske zajednice, a ne samo prijatelja gospodina Trampa.“
I sam Gutereš je nedavno izrazio žaljenje što „postoje oni koji veruju da snagu zakona treba da zameni snaga moći“.
Upitan u intervjuu za BBC za Trampovu neprestanu tvrdnju da je okončao osam ratova, nehajno je odgovorio: „To su primirja.“
Neka od njih su već propala.
- Tramp: Amerika spremna da okupira Gazu i pretvori je u „bliskoistočnu rivijeru"
- Kako je rat u Gazi uticao na preraspodelu moći na Bliskom istoku i u svetu
- Kako je Tramp postigao dogovor za Gazu koji je uporno izmicao Bajdenu
Privremeni mirovni sporazum Ruande i Demokratske Republike Kongo brzo se raspao, Tajland je počeo da šalje optužbe i još ponešto preko granice, a Indija je osporila Trampovu centralnu ulogu u okončanju njenog sukoba sa Pakistanom.
Ali samo je Trampovo mišićavo posredovanje moglo da okonča 12-dnevni rat Irana i Izraela.
Njegovo lično učešće konačno je prošlog oktobra obezbedilo primirje u destruktivnoj konfrontaciji u Gazi, koje je popustilo i patnju Palestinaca i agoniju izraelskih talaca.
Njegova odluka da se konačno i u potpunosti posveti ovoj katastrofi, delom u odgovoru na pozive njegovih najbližih arapskih saveznika i ožalošćenih izraelskih porodica, navela ga je da izvrši pritisak na izraelskog premijera Netanjahua i Hamas da postignu sporazum.
Ali čak je i prvi test Odbora zahtevan - da se pređe iz prve faze sporazuma za okončanje rata u Pojasu Gaze.
Čak i sada, dok ovaj novi Odbor polako počinje da poprima obličje, on obuhvata izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, koji se zarekao da će sprečiti osnivanje palestinske države, i arapske lidere, koji insistiraju da jedini put do održivog mira mora da vodi preko palestinske samouprave i okončanja izraelske okupacije.
A drugi veliki rat na dnevnom redu Amerike - i Evrope - jeste Ukrajina.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je odbio da sedi za istim stolom sa predstavnicima Rusije i Belorusije.
Ispod ovog Odbora nalaze se tri nivoa, većina usredsređena na Gazu - Izvršni odbor, Izvršni odbor za Gazu i Nacionalni odbor za administriranje Gaze.
Oni donose mešavinu viših američkih zvaničnika i milijardera, kao i cenjenih bivših političara i bivših izaslanika UN koji dobro poznaju Gazu, zajedno sa arapskim ministrima i šefovima obaveštajnih službi i palestinskim tehnokratama.
Čak su i neki kritičari pohvalili predsednika što je stavio na sto staru borbu jedne druge vrste - neprestani zahtev za reformom posleratne arhitekture UN-a, sa sve Savetom bezbednosti, koji više ne odražava svetsku političku mapu velikih sila u svakom regionu.
On prosto ne odgovara vlastitom cilju.
„Možda je nenamerna dobra posledica onoga što je Tramp uradio ta što će ta pitanja sada biti gurnuta u sam vrh međunarodnog dnevnog reda“, rekao je Mark Maloh Braun, bivši zamenik generalnog sekretara UN.
„Izlazimo iz perioda izuzetno slabog vođstva Ujedinjenih nacija i mislim da bi ovo mogao biti poziv na konkretna dela.“
Da ironija bude veća, Trampova inicijativa za vođenjem sveta ka miru usledila je u trenutku kada se zahuktavaju rasprave u mnogim svetskim prestonicama za smenu Gutereša, kome ističe drugi mandat krajem ove godine.
Predsednik, koji je ranije izjavio da može da okonča rat u Ukrajini za jedan dan, otkrio je protekle godine provedene na vlasti da je stvaranje mira otegnut i rizičan proces.
Ali danas je hvalio region Bliskog istoka u kojem sada tinjaju „samo mali požari“.
Obećao je da sporazum u Ukrajini „stiže veoma uskoro“.
I uživao je u novoj ulozi budućeg vrhovnog mirotvorca.
„Ovo je za svet“, uzviknuo je.
Glavna fotografija: Reuters
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Tramp uzdrmao svetski poredak više nego bilo koji predsednik od Drugog svetskog rata: BBC urednica
- Koliko je ratova Tramp zaista okončao i da li je sprečio sukob Srbije i Kosova
- Tramp, Si i Putin u borbi za prevlast u svetu 'snage, sile i moći'
- Evropi preti 'nestanak': Trampova administracija
- Grenland: Evropa menja stav prema Trampu - sad samo čvrsto
- Bolna pitanja za NATO i EU dok Tramp preti Grenlandu
Bonus video:
