Trideset prvog marta 2022. godine, Viktor Miler Fereira se ukrcao u avion na međunarodnom aerodromu u Sao Paulu u Brazilu. Uputio se za Holandiju, gde je trebalo da započne pripravnički staž u Međunarodnom krivičnom sudu.
Ali kad je avion sleteo, brzo se ispostavilo da nije Brazilac za kog se izdavao.
Holandska agencija za nacionalnu bezbednost AIVD identifikovala ga je kao 36-godišnjeg ruskog državljanina Sergeja Vladimiroviča Čerkasova.
Optužila ga je da špijunira za GRU, rusku vojnu obaveštajnu službu, i strpala ga u prvi avion nazad za Brazil, gde je bio uhapšen odmah po sletanju.
Trenutno služi petogodišnju zatvorsku kaznu u Brazilu za korišćenje falsifikovanih dokumenata.
Brazilska policija i američki Federalni istražni biro (FBI) identifikovali su ga kao ruskog obaveštajca, a FBI je rekao da je koristio lažni brazilski identitet da bi sakupljao informacije u SAD.
Čerkasov priznaje da je Rus, ali negira da je špijun.
Sada izgleda kao da bi mogao biti vraćen u Rusiju, posle diplomatskih napora i zahteva za izručenje iz Moskve.
Šta, dakle, znamo o Čerkasovu i šta nam ovo govori o načinu na koji se ruske špijunske operacije vode danas?
Brazilski istražitelji i javni tužioci tvrde da je Čerkasov doputovao 2010. i koristio lažni brazilski identitet kao paravan za operacije u drugim zemljama bez privlačenja pažnje stranih obaveštajnih službi.
Rusija je odavno usavršila stvaranje ove vrste agenta u dubokoj ilegali, koji preuzme potpuno drugačiji identitet i nacionalnost, što mu omogućuje da se kreće u krugovima u kojima bi Rusi nailazili na podozrenje.
Potrebno je i do decenije da bi ova vrsta agenta bila obučena, da bi se izgradio njegov paravan i da bi se potpuno odomaćio u stranoj zemlji.
Poznati su kao „ilegalni agenti“, definisani u optužnici američkog Ministarstva pravde protiv Čerkasova kao tajni agenti koji koriste lažne identitete, „borave izvan Rusije na dugoročnim zadacima 'u dubokoj ilegali'“.
Prema optužnici, „ilegalci ponekad obezbeđuju diplomu na univerzitetima zemlje-mete ili se zapošljavaju, što su aktivnosti koje samo pojačavaju njihovu lažnu prošlost.“
Izraz „ilegalci“ odvaja ove agente od „skoro legitimnog špijuniranja koje biste mogli da očekujete iz ambasade, od špijuna koji operišu pod diplomatskim imunitetom“, kaže Emili Feris, viša stručna saradnica za ruske unutrašnje poslove pri Kraljevskom institutu ujedinjenih službi.
„Program ilegalaca je recidiv iz sovjetskog perioda“, dodaje ona, navodeći mrežu ruskih agenata spavača koji su operisali u dubokoj ilegali u SAD više od decenije pre nego što su bili razotkriveni u istrazi FBI 2010. godine.
Oni su „praktično bili Amerikanci u svakom pogledu“, kaže ona.
Rusija je „uložila ogroman trud na pokušaje da ih ubaci na razna mesta. Zanimljivo je da još uvek rade takve stvari.“
- 'Najdomišljatiji trik još od Trojanskog konja': Sovjetsko umetničko delo koje je špijuniralo Ameriku
- Preminuo Oldrič Ejms, najštetniji dvostruki agent po Ameriku
- Sunčana reka: Restoran kod Loznice i 'ruske veze'
Međutim, od ruske invazije na Ukrajinu, njene operacije sakupljanja obaveštajnih podataka u inostranstvu su kompromitovane.
Diplomate su proterane sa položaja širom planete, a veliki broj ruskih špijuna je razotkriven širom Evrope, Severne Amerike i Latinske Amerike, nakon što je pojačano deljenje podataka među zapadnim obaveštajnim službama.
Ovi događaji su „privremeno osujetili veći deo špijunskih mreža koje operišu iz ambasada širom Evrope“, tvrdi Feris.
Istrage brazilske i međunarodnih agencija sugerišu da je Čerkasov bio deo mreže ruskih agenata koji koriste brazilske identitete.
Najmanje devet osumnjičenih agenata identifikovano je od 2022. godine, sa pojedincima koji su se izdavali za Brazilce u Norveškoj i drugim zemljama.
Nijedan nije bio optužen da špijunira za Brazil, već je zemlja služila samo kao zgodan paravan, izabran zbog doživljene slabije kontrole dokumenata i njene neutralnosti u međunarodnim sukobima.
Lažna prošlost Viktora Fereire
Sada Rusija sve više zavisi od jedne drugačije vrste agenata, kaže Feris.
„U odsustvu mreža povezanih sa ambasadama, ona koristi posrednike treće strane, meštane.
„Rusi preuzimaju železničke sisteme i ometaju lance snabdevanja za Ukrajinu, ili dižu u vazduh skladišta, koristeći lokalne državljane, često regrutovane preko društvenih mreža.“
„Oni su lokalni ljudi često motivisani pohlepom ili besciljnošću, tu ne postoji nikakva ideologija… Oni često ni ne znaju da su njihovi krajnji poslodavci Rusi.“
Postoji jasna razlika između njih i onoga kako optužnica američkog Ministarstva pravde opisuje Čerkasova.
U njoj se kaže da kad je bio uhapšen u Brazilu 2022. godine, Čerkasov je imao hard drajv koji je sadržao različite dokumente, među njima detaljnu, i lažnu, prošlost da bi ubedio ljude koje upoznaje da je brazilski državljanin.
Veruje se da ga je napisao Čerkasov lično negde oko 2010. godine i čini se da nudi nagoveštaje o modusu operandi jednog ruskog tajnog agenta u dubokoj ilegali.
„Ja sam Viktor Miler Fereira“, započinje tekst.
Na četiri strane on prolazi kroz porodičnu istoriju, sa detaljima kao što su: „Majka je sakupljala leptire, ali je kolekcija morala da bude prodata da bi se platila njena medicinska lečenja.“
O njegovim školskim danima, on piše: „Ne volim da se setim tih dana, zato što su se moji drugovi iz odeljenja izrugivali mom izgledu i mom akcentu. Iako sam izgledao kao Nemac, zvali su me 'gringo'. Zbog toga nisam imao mnogo prijatelja.“
A na drugom mestu se tvrdi: „Moj otac je delovao kao veoma prijatna i otvorena osoba, ali na moje veliko iznenađenje otkrio sam da je on kriv za smrt moje majke i moje tetke, kao i sve poteškoće i poniženja koje sam pretrpeo u životu.“
Ali imajući u vidu koliko je intenzivna obuka „ilegalnog“ agenta, što se tiče vremena i novca, „zanimljivo je da su Rusi uopšte ulagali u ovakvo nešto“, kaže Feris.
„Ruske obaveštajne mreže prolaze kroz reformu, ali je očigledno rat i dalje u toku i većina njegovih resursa su na prvom mestu na frontu u ovom trenutku, tako da je njihova sposobnost da nastave sa ovom vrstom programa prilično ograničena.“
Čerkasov se preselio u Vašington 2018. pod izgovorom da pohađa postdiplomske studije tamo, prema američkom Ministarstvu pravde.
Veruje se da se prijavio za Međunarodni krivični sud još u septembru 2020, ali da je proces prijave najverovatnije bio odložen zbog epidemije kovida.
Prema Holandskoj obaveštajnoj službi, Čerkasov je želeo neplaćeni pripravnički staž na sudu u Hagu, koji je odavno primarna obaveštajna meta za Rusiju.
Samo nekoliko nedelja pre nego što je Čerkasov uhapšen, Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu.
Od tada je MKS vodio istragu o brojnim navodima da je Rusija počinila ratne zločine u Ukrajini.
Sud je 2023. izdao nalog za hapšenje predsednika Vladimira Putina, usredsredivši se na tvrdnje o nezakonitoj deportaciji dece iz Ukrajine u Rusiju.
Moskva je negirala te optužbe i nazvala nalog „skandaloznim“.
„Tajni pristup informacijama na MKS-u bio bi od izuzetne važnosti za ruske obaveštajne službe“, rekao je AIVD u saopštenju.
I da je Čerkasov uspeo da se infiltrira u sud, eksperti kažu da je mogao da petlja sa dokazima ili da ih uništi.
Prema Feris, organizacije koje su se našle na meti Rusije variraju u odnosu na ono što je u tom trenutku važno u vestima.
„Sada je velika meta Euroklir banka i Belgijanci, zato što je to tema i zato što je najhitnije pitanje“, kaže ona, govoreći o razmatranjima Evropske unije da iskoristi zamrznuta ruska sredstva.
Većina njih se drži u Eurokliru, koji se nalazi u Briselu.
I šta sada?
Sada izgleda da bi Čerkasov uskoro mogao da se nađe na putu kući u Rusiju.
U avgustu 2022, Moskva je tražila njegovu ekstradiciju, tvrdeći da je on traženi trgovac drogom.
Vrhovni federalni sud u Brazilu odobrio je taj zahtev i nedavno su regionalni federalni sud u Sao Paulu i tužioci u Rio de Žaneiru saopštili da su svi pravni zahtevi za njegovo izručenje ispunjeni, potvrdivši da više ne postoje „prepreke“ da se on prebaci u Rusiju.
Odluka čeka konačno odobrenje predsednika ili ministra pravde.
SAD su 2023. takođe podnele zahtev za ekstradiciju pod optužbom da je Čerkasov delovao kao strani agent na američkom tlu bez dozvole i da je počinio finansijsku i viznu prevaru.
Ali brazilske vlasti su to odbile, rekavši da ga je Rusija tražila prva.
BBC njuz Brazil je kontaktirao rusku i američku ambasadu u Brazilu radi komentara, ali nije dobio odgovor.
Takođe smo se obratili Čerkasovljevom timu odbrane u Brazilu, ali nije dao komentar.
Ako Čerkasov bude bio vraćen u Rusiju, Feris veruje da će on biti dobro primljen tamo.
Ona kaže da je Ana Čepmen, jedna od američkih „ilegalki“, postala „omanja slavna ličnost“ po povratku 2012, i dodaje da je jedan od glavnih osumnjičenih za trovanje Aleksandra Litvinenka 2006, Andrej Lugovoj, izabran u rusku državnu Dumu 2007.
„Ako ste spremni da rizikujete život i slobodu na taj način, mora da postoji neko priznanje Kremlja za vašu žrtvu“, kaže ona.
„Biće dočekan, pretpostavljam, kao heroj.“
Dodatno izveštavanje: Fiona Mekdonald
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Kako Kina zaista špijunira Britaniju
- Hapšenja u Srbiji zbog svinjskih glava ispred džamija u Parizu
- 'Severna Koreja me poslala u inostranstvo da radim u IT sektoru, zarada je išla režimu'
- Mosad: Kad je izraelska tajna služba bila uspešna, a kad je zakazala
- BBC je pronašao i potvrdio identitet dve žene koje su špijunirale za Rusiju
Bonus video:
