Plačemo kada smo tužni, preplavljeni osećanjima, ljuti, ili čak srećni.
Ali da li ste znali da su ljudi jedina vrsta za koju se zna da proliva emocionalne suze?
Iako mnoge životinje dok su mladunčad glasno plaču da daju znak da su uznemireni, izgleda da nemaju moždane puteve koji pokreću lučenje suza kao odgovor na složena osećanja.
Naučnici razumeju kako suze funkcionišu, ali zašto ljudi plaču i čemu služe emocionalne suze još nije u potpunosti razjašnjeno.
Šta su suze?
„Suze se sastoje od pet komponenti - sluzi, elektrolita, vode, proteina, i lipida", objašnjava dr Mari Banije-Elaue, istraživačica na Institutu za biologiju čoveka u Švajcarskoj.
Svaka od njih ima različita svojstva rekla je u emisiji CrowdScience BBC Svetskog servisa.
Na primer, proteini imaju antivirusno i antibakterijsko dejstvo, dok su elektroliti minerali neophodni za telesne funkcije.
Postoje i tri vrste suza.
„Bazalne suze su one koje su stalno prisutne na površini oka.
„One podmazuju oko", kaže istraživačica.
Refleksne suze se luče kada u oko dospe nadraživač, kao što je insekt ili prašina.
To registruju nervne ćelije u rožnjači, providnom, kupolastom spoljašnjem sloju oka koji deluje kao zaštitna barijera protiv klica, stranih tela i nečistoća.
Rožnjača ima najveću gustinu nervnih ćelija u celom telu.
One mogu da registruju temperaturu, mehanički pritisak i suvoću, kaže Banije-Elaue.
Signali iz nervnih ćelija putuju do dela mozga koji se zove gornje salivatorno jedro koje kontroliše suze, a zatim šalje poruku suznim žlezdama da pojačaju proizvodnju suza.
- Zašto vrištimo iz zadovoljstva
- Na koliko načina tugujemo
- Hepihondri: „Moramo prestati da budemo opsednuti srećom“
Emocionalne suze
Treća vrsta suza su emocionalne suze i tu stvari postaju složenije.
Delovi mozga zaduženi za obradu osećanja takođe komuniciraju sa ovim jedrom, ali složenijim putevima nego kod jednostavnog zaštitnog refleksa.
Plač često odražava emocionalno preopterećenje, a ne samo jedno osećanje, kaže Ad Vingerhets, profesor emeritusu kliničke psihologije na Univerzitetu u Tilburgu u Holandiji.
„Osećanja se retko javljaju u čistom obliku.
„Najčešće je to mešavina ili brza smena različitih osećanja", kaže on.
Objašnjava i da se razlozi zbog kojih lijemo emocionalne suze menja kako starimo.
Fizički bol je snažan okidač kod dece, ali je manje uticajan kod odraslih i starijih ljudi.
Kako starimo, plakanje je sve više povezano sa empatijom - plačemo „ne samo zbog sopstvene patnje, već i zbog patnje i nesreće drugih".
Vingerhets dodaje da i pozitivna osećanja, poput onih koje izazivaju lepota umetnosti ili prirode, takođe mogu da izazovu suze.
- Koliko su zagrljaji lekoviti
- Zašto se smejemo kad ne treba
- Iznenađujuće pozitivne strane neraspoloženja
Koja je svrha plakanja?
Mnogi ljudi kažu da posle plača osećaju olakšanje, ali naučnici još vode raspravu da li je to dejstvo stvarno.
Loren Bajlsma, klinička psihološkinja i vanredna profesorka na Univerzitetu u Pitsburgu u Sjedinjenim Državama (SAD), koristi senzore za praćenje srčanog ritma da otkrije da li nam plakanje zaista pomaže da se osećamo bolje.
Elektrokardiogrami beleže ritam i brzinu otkucaja srca, što može da nam pruži uvid u to kako radi naš nervni sistem.
Njeni rani rezultati ukazuju da neposredno pre nego što počnemo da plačemo, aktivnost u simpatičkom nervnom sistemu, koji je zadužen za reakciju „bori se ili beži", dostiže vrhunac.
„A onda, čim počne plakanje, vidimo porast aktivnosti parasimpatičkog nervnog sistema", dela nervnog sistema koji nam pomaže da se smirimo i opustimo, kaže ona.
Ali Vingerhets ističe da plakanje ne čini uvek da se osećamo bolje, naročito ako patimo od depresije ili sagorevanja.
Zavisi i od razlog zbog kojeg plačemo.
„Kada plačemo zbog situacija koje možemo da kontrolišemo, najčešće smo bolje raspoloženi, ali ne i kada plačemo zbog onih koje su izvan naše kontrole", kaže on.
I ljudi oko nas mogu mnogo da utiču.
„Ako reaguju razumevanjem i pruže vam podršku i utehu, tada se osećate bolje.
„Ali ako počnu da vam se podsmevaju, ako se naljute ili se vi zbog toga posramite, tada nema olakšanja", objašnjava on.
Znak društvu
Zapravo, postoje dokazi da plač može da utiče na to kako se drugi ponašaju prema nama.
Laboratorijsko istraživanje u Izraelu pokazalo je da su muškarci koji su udisali emocionalne suze žena bili manje agresivni na testovima od muškaraca koji su udisali fiziološki rastvor.
Istraživači su saglasni da suze funkcionišu kao znak društvu kojim pokazujemo da nam je potrebna pomoć, i povećavaju spremnost drugih ljudi da nam pruže podršku.
Neke studije ukazuju da emocionalne suze mogu da učine da u očima drugih izgledamo uverljivije, što je možda pomoglo našim precima da sarađuju i međusobno se podržavaju.
Kada je reč o bebama, postoje dokazi da plač bebe kod odraslih može da aktivira mrežu moždanih područja koje pokreću osećanja brige.
Vingerhets veruje da su ljudske suze možda evoluirale zato što imamo veoma dugo detinjstvo tokom kojeg zavisimo od roditelja.
Kaže da postoji i pretpostavka da bebine suze mogu da smanje agresiju kod odraslih, jer je glasni plač „veoma iritantan i može da nas učini agresivnima".
„To bi imalo savršenog smisla kao neka vrsta samoodbrane deteta, što mi je veoma intrigantno", kaže on.
Zašto neki ljudi plaču više?
Muškarci u proseku plaču od nijednom do jednom mesečno, dok žene plaču četiri do pet puta mesečno, kaže Bajlsma.
Iako bi to moglo da bude naučeno ponašanje, psihološkinja kaže da zbog činjenice da je pristuno u različitim kulturama ne može da bude potpuno objašnjenje.
„Emocionalne reakcije žena su uglavnom češće ili izražajnije, i mislim da je plač samo jedna od manifestacija te razlike", kaže ona.
„Mogu da postoje neurološke razlike, hormonske razlike, razlike u ličnosti.“
Bajlsma kaže da trenutno ne postoje jaki dokazi da hormonske promene tokom mesečnog ciklusa utiču na to koliko žene plaču, ali pretpostavlja da hormoni ipak imaju ulogu s obzirom na razlike između polova i na promene tokom trudnoće i starenja.
Ona je istraživala i uticaj crta ličnosti i otkrila je da je plač povezan sa izraženijom neurotičnošću ili ekstrovertnošću.
„Neuroticizam je povezan sa depresijom i anksioznošću, pa je to možda razlog postojanja te veze", ukazuje ona.
„Otkrili smo i da su ljudi koji su imali više empatije češće plakali, verovatno zato što je plač reakcija na teškoće i nevolje drugih ljudi", dodaje ona.
Na kraju, izgleda da je plač pre svega vezan za društvenu povezanost.
„Izgleda da plač funkcioniše kao neka vrsta uzvičnika", kaže Vingerhets.
„On može da vam pomogne da shvatite: 'Aha, ovo je nešto veoma važno'".
Tekst je zasnovan na epizodi emisije CrowdScience BBC Svetskog servisa.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- 'Neprevodive' emocije koje niste ni znali da posedujete
- Zašto se osećamo dobro kad psujemo
- Koliko nam 'energetski vampiri' isisavaju životnu energiju
- Jajaja, 555555, kkkkkk: Kako se smejati na drugim jezicima
- Šta znače naši snovi
- Kako se naša ličnost menja dok starimo
Bonus video:
