Holanđani su usvojili radnu nedelju od samo četiri dana.
Ali da li tako nešto može da potraje?
„Deca su samo jednom mala", kaže Gevin Arm, suosnivač malog preduzeća Positivity Branding sa sedištem u Amsterdamu.
„Većina ljudi, ako vode kompaniju, bacaju se na to i rade, rade, rade da bi pokušali da uspeju. I verovatno to rade za sopstvenu decu.
„Ali onda se osvrnu kada odrastu i kažu: 'Propustio sam taj deo njihovih života', i to je užasno.
„Ne želimo to", kaže on.
Arm razgovara sa mnom u udobnoj kancelariji firme u živahnom naselju De Pijp u holandskoj prestonici, južno od centra grada.
Naselje je poznato po užurbanim pijacama i boemskoj istoriji.
Firma koju je osnovao sa kolegom Bertom de Vitom, savetuje kompanije o njihovom identitetu i pakovanju.
Arm i de Vit su pre sedam godina prešli na četvorodnevnu radnu nedelju.
Zaposlenima nije smanjena plata, niti su morali da rade duže tokom ta četiri dana.
Umesto toga, radili su osam dnevno.
„Ravnoteža između posla i privatnog života bila je u srži svega", dodaje De Vit, koji se ne slaže sa sugestijom da njihovi zaposleni sada rade manje za isti iznos novca.
On to opisuje „kao pametniji, a ne naporniji rad".
„U drugim zemljama možda provode mnogo vremena na poslu, ali to ne znači da mnogo i rade - promena kulture i načina razmišljanja je najveći izazov."
Četvorodnevna radna nedelje je godinama uobičajena širom Holandije, a čak su se i najveće kompanije pridružile.
FNV, najveći sindikat u zemlji, nastavlja da se bori da ova praksa postane zvanična preporuka vlade.
U svakom slučaju, zaposleni u Holandiji već imaju zakonsko pravo da zahtevaju smanjenje radnog vremena.
„Treba mi vreme da pročistim mozak, oslobodim um.
„Najbolje ideje dobijam kada šetam psa", kaže Marike Pepers, direktorka za ljudske resurse u holandskoj softverskoj firmi Nmbrs.
Ona uzima slobodan petak svake nedelje.
„Niko me ne očekuje na poslu, dobijam inspiraciju, za mene je bolje, a i kompaniji je", kaže.
Otkako je kompanija prešla na četvorodnevnu radnu nedelju, „manje je slučajeva bolovanja zaposlenih i više je onih koji ostaju na istom poslu i ne odlaze iz firme", dodaje.
Ali teško je bilo prihvatiti ovu ideju, kaže ona.
„Morali smo da ubedimo investitore. Naši ljudi su u početku bili sumnjičavi, govorili su: 'Nisam sposoban da završim posao za pet dana'.
„Neki su osećali pritisak.
„Ali jednostavno moramo da budemo rigorozni u određivanju prioriteta u radu, da smanjimo broj sastanaka", kaže.
Usvajanje četvorodnevne radne nedelje u Holandiji privuklo je međunarodnu pažnju.
Zaposleni u Holandiji rade u proseku 32,1 sat nedeljno, što je najmanje u EU i znatno ispod proseka od 36 sati.
Istovremeno, holandski ekonomski učinak ili BDP po glavi stanovnika ostaje među najvišim u Evropi i blizu vrha zemalja članica OECD-a (Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj) razvijenih privreda.
To dovodi u pitanje pretpostavku da bogatim zemljama treba dugo radno vreme da bi ostale konkurentne.
Ali da li je realnost četvorodnevne radne nedelje u Holandiji toliko uspešna za domaću privredu kao što pokazuju podaci?
„Tačno je da Holandija ima visoku produktivnost i da ljudi rade manje sati", kaže Danijela Gloker, ekonomistkinja u odeljenju za Holandiju pri OECD-u.
„Ali u proteklih 15 godina produktivnost nije porasla.
„Dakle, ako Holanđani žele da održe kvalitet života, moraju da povećaju produktivnost ili da povećaju ponudu radne snage", dodaje.
To bi značilo da će postojeći radnici morati da počnu da proizvode više robe i usluga po danu rada, ili će zemlji biti potrebni dodatni ljudi na tržište rada, na primer, potencijalno kroz povećanu imigraciju.
- Da li su mladi u Srbiji u pravu kada na prvom poslu traže dobru platu
- Obećana zemlja Island - radna nedelja od četiri dana, a plate rastu
- Zašto je svet prepun nesposobnih, a dobro plaćenih ljudi
Holandija ima najveći udeo radnika sa skraćenim radnim vremenom u OECD-u, gde skoro polovina zaposlenih radi manje od punog radnog vremena.
Više plate i način na koji holandski porezi utiču na srednji deo raspodele prihoda čine dodatne sate manje privlačnim.
Tri od četiri žene i jedan od četiri muškarca rade manje od 35 sati, podaci su vlade.
Sindikati tvrde da „jedan dan manje" može da bude dobar za privredu, produktivnost i društvo, i da normalizacija četvorodnevnih obrazaca može da zadrži na poslu ljude koji bi inače potpuno napustili posao.
Ali OECD upozorava da se i pritisci pojačavaju.
Kao i većina zemalja, Holandija se suočava sa starenjem stanovništva, tako da kako sve više ljudi odlazi u penziju, manje ih je u radnoj snazi.
„Holanđani su bogati i manje rade, ali pitanje je koliko je ovo održivo?", kaže Nikola Gon, ekonomista u OECD-u.
„Ono što se dešava je da Holandija nailazi na ograničenja sa svih strana, a način da se ovo ublaži je proširenje ponude".
Jedan od načina za povećanje ove ponude mogao bi da bude da se više Holanđanki zaposli na puno radno vreme.
Iako je zaposlenost žena visoka, više od polovine Holanđanki ima skraćeno radno vreme - oko tri puta više od proseka OECD-a.
Glavno ograničenje je briga o deci, a visoki porezi na dohodak i složene beneficije mogu da obeshrabre ljude, posebno druge zaposlene u porodici, da rade više sati.
Peter Hajn van Muligen iz Holandskog zavoda za statistiku (CBS) ukazuje na „institucionalizovani konzervativizam" duboko ukorenjen u holandskom društvu, koji deluje kao prepreka,
Studija iz 2024. godine otkrila je da svaki treći stanovnik Holandije smatra da majke sa veoma malom decom (uzrasta od tri godine ili mlađe) treba da rade najviše jedan dan u nedelji, a skoro 80 odsto smatra da je tri dana u nedelji maksimum.
Za očeve ovi udeli iznose pet i 29 odsto.
„Velika razlika", napominje Van Muligen.
Ivet Beker iz sindikata FNV kaže da četvorodnevna radna nedelja može da pomogne u smanjenju rodne razlike.
„Dobijate produktivnost sa manje izostajanja sa posla", objašnjava on.
- Možemo li jedan dan bez multitaskinga
- Ekstremna iscrpljenost i sagorevanje: Kako do njih dolazi i šta preduzeti
- Ljudi koje kažnjavaju zbog ispoljavanja osećanja na poslu
U kompaniji Positivity Branding, De Vit veruje da četvorodnevne radne nedelje čine zaposlenje „privlačnijim", posebno za sektore koje nemaju dovoljan broj zaposlenih, kao što su obrazovanje i zdravstvo.
„To bi moglo da učini te profesije mnogo privlačnijim i da se ponovo poveća produktivnost."
Slično mišljenje ima i njegov kolega Arm.
„Da li ste srećniji? Da li više uživate u vašem životu?
„Zapravo, to je ono što je važno."
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Zašto se ne uvede četvorodnevna radna nedelja, a dobra je za zdravlje
- Da li rad od kuće povećava produktivnost: Šta kaže statistika, a šta iskustva zaposlenih
- Kako izgleda radna nedelja od četiri dana na Balkanu
- Zašto radna nedelja treba da bude kraća
- Zanat je zlatan: Svi se na njih žale, zarađuju kao ajtijevci, ali 'nerado Srbin u majstore ide'
- Zašto mnoge žene stavljaju partnerovu karijeru ispred vlastite
Bonus video:
