Danijel Buš, Dopisnik iz Vašingtona
Napadom na Iran i ubistvom vrhovnog vođe režima, američki predsednik Donald Tramp odigrao je veliku opkladu: da može da uspe u onome u čemu su prethodni predsednici omanuli koristeći američku vojnu silu kako bi preoblikovao Bliski istok.
Tramp će preuzeti zasluge za neverovatan trijumf, ako SAD budu uspele da u potpunosti unište iranski nuklearni program i dovedu do smene režima u Teheranu uz pomoć samo vazdušnih napada, čak i ako naizgled ne postoji jasan plan Vašingtona za ono što bi usledilo nakon Islamske Republike.
Ali ako vojni udari, koje je Pentagon nazvao Operacija "Epski bes", ne uspeju ili izazovu širi regionalni požar koji zahteva stalno američko angažovanje, Tramp bi mogao da naudi svojoj zaostavštini baš kao i republikanskim šansama da zadrže kontrolu nad Kongresom na novembarskim izborima sredine mandata.
Predsednik je nagovestio koliki je ulog u igri u opaskama koje je izrekao rano u subotu ujutro kad je najavio početak vojne operacije u Iranu.
„Američki heroji su možda izgubljeni“, rekao je Tramp.
Tvrdio je da će ta cena morati da se plati kako bi se nanela šteta režimu za koji tvrdi da je izazvao haos po čitavom Bliskom istoku još otkako je preuzeo vlast 1979. godine.
„Četrdeset sedam godina iranski režim skandira: 'Smrt Americi'“, rekao je Tramp.
Kasnije je dodao: „Mi to više nećemo trpeti“.
Ali dok svet čeka da sazna šta će iranski režim uraditi nakon smrti njegovog vrhovnog vođe, ostaje da se vidi da li će Tramp uspeti da izbegne produženu vojnu operaciju.
Takođe ostaje otvoreno pitanje da li može da ubedi američku javnost - a posebno njegovu bazu iz pokreta MAGA koja se masovno protivi američkim intervencijama u inostranstvu - da podrži još jedan upad na Bliski istok.
Ovo je prelomni trenutak za Trampa, koji se vratio na dužnost pre malo više od godinu dana uz obećanje da će okončati takozvane „večne ratove“ kao što su oni koje je Amerika vodila u Avganistanu i Iraku, ali je zato sam pokrenuo vojne operacije u Iranu, Venecueli i Siriji, između ostalih zemalja.
Američko i izraelsko bombardovanje usledilo je pošto je Bela kuća upozorila da će doći do napada ako režim ne pristane na dogovor da odustane od programa nuklearnog oružja, prestane da proizvodi balističke rakete i ne podržava više posredničke grupe kao što su Hamas i Hezbolah.
Nakon što je nagomilao ogromnu vojnu silu u regionu, Tramp je proveo petak veče nadzirući napad kako se on odvijao zajedno sa najvišim savetnicima na njegovom luksuznom imanju Mar-a-Lago na Floridi.
U Vašingtonu su se potpredsednik Džej Di Vens, direktorka nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabard i drugi viši zvaničnici administracije okupili u Situacionoj sobi u Beloj kući, prema izvoru upoznatom sa tematikom, i uključili u konferencijski poziv sa Trampom da bi pratili bombardovanje u realnom vremenu.
Hamneijevo ubistvo predstavlja krupnu eskalaciju, ali analitičari upozoravaju da bi to moglo da se otme Trampovoj kontroli.
„Kocka je bačena i Amerika sada mora da ide do kraja da bi sprovela smenu režima u delo.
„Problem je što to ne možete da postignete bez prisustva kopnene vojske na terenu“, rekao je Muhamed Hafez, profesor Pomorske postdiplomske škole.
Iranski udari iz odmazde na niz američkih saveznika u regionu - Bahrein, Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar i drugi - nagovestili su da režim planira da uzvrati agresivnije nego što je to uradio nakon američkog napada na zemlju prošle godine, dodao je on.
„Strategija iranskog režima biće da pokrene regionalni sukob koji će uticati na svetsku ekonomiju, kao i američku ekonomiju, a to neće biti dobro po Trampa“, rekao je Hafez, stručnjak za islamističko političko nasilje i politiku Bliskog istoka.
„To bi moglo da dovede do haosa.“
Produženi sukob na Bliskom istoku mogao da bi utiče na Trampove druge prioritete, kao što su izgradnja Gaze posle rata Izraela i Hamasa i učvršćivanje veza sa Saudijskom Arabijom.
Takođe bi mogao da otuđi pristalice kod kuće u vreme kad njegova podrška trpi težak udarac zbog nezadovoljstva glasača visokim troškovima života i drugim domaćim problemima.
Poslednjih nedelja, nekoliko viših zvaničnika administracije izrazilo je zabrinutost zbog velike vojne operacije u Iranu, prema bivšem višem zvaničniku administracije iz Trampovog prvog mandata koji je i dalje blizak sa timom i ima uvid u to kako se vodi unutrašnja politika.
Priča se da je privatno došlo do podela dok je Tramp javno pretio da će napasti Iran i izdao naređenje za najveće gomilanje američkih vojnih snaga na Bliskom istoku još od invazije na Irak 2003.
Tramp je delovao samouvereno u vezi sa misijom u subotu nakon što je odlučio da pokrene napad i okonča višenedeljne spekulacije o mogućoj operaciji.
Ali je isto tako slao i oprečne signale koji su postavili nova pitanja o tome koji su američki ratni ciljevi.
„Mogu to da odužim i zauzmem čitavu stvar ili da to okončam za dva-tri dana“ i zadržim pretnju novim napadima na stolu, rekao je Tramp za Aksios.
Kasnije je na društvenim mrežama rekao da će se „teško i precizno usmereno bombardovanje nastaviti neometano tokom čitave nedelje ili dok god bude bilo neophodno.“
Ovi komentari su istakli ono što kritičari kažu da je Trampov improvizovani pristup spoljnoj politici i njegova nezainteresovanost za postavljanje temelja za uključivanje članova predstavničkog doma i javnosti u čitavu stvar pre nego što pokrene vojne napade.
To je isti nekonvencionalni pristup za koji predsednikovi saveznici i pristalice kažu da su mu omogućili da naniže uspehe, a u koje spadaju dogovoreno primirje u Gazi i povećano finansijsko učešće Evrope u NATO.
Tramp je uradio malo toga unapred da bi objasnio američkoj javnosti zašto je u njenom interesu da započne rat sa Iranom.
Predsednik je mogao da iskoristi Govor o stanju unije, koji je održao prošle nedelje da izloži svoje argumente, ali je odabrao da to ne učini.
Predsednik je pokrenuo vojnu operaciju, a da prethodno nije zatražio odobrenje Kongresa za nju.
Ali većina republikanaca je javno podržala akciju u subotu.
„Iran se suočava sa teškim posledicama vlastitih zlih radnji“, rekao je u saopštenju predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson.
„Predsednik Tramp i administracija uložili su svaki mogući napor da dođu do mirnog i diplomatskog rešenja u reakciji na neprekinute nuklearne ambicije i razvoj iranskog režima, terorizam i ubistvo Amerikanca - pa čak i njihovog vlastitog naroda.“
Ali odsustvo koordinacije sa Kongresom naljutilo je demokrate i neke iz Trampove stranke koji se protive američkim vazdušnim udarima.
„Donald Tramp uvlači Sjedinjene Američke Države u rat koji američki narod ne želi“, rekla je u saopštenju bivša potpredsednica i demokratska kandidatkinja za izbore 2024. godine Kamala Haris.
Dodala je: „Naše trupe se dovode u opasnost za potrebe rata po Trampovom ličnom izboru.“
Lider senatske manjine Čak Šumer rekao je da administracija nije „predstavila ključne detalje o razmerama i neposrednosti pretnje“ Kongresu i američkom narodu.
„Hiroviti ciklusi predsednika Trampa kad se ostrvljuje na razne zemlje i rizikuje širi sukob nisu održiva strategija“, rekao je on.
Žestoke reakcije demokrata u subotu sugerisale su da će Tramp možda biti primoran da se upusti u političku borbu kod kuće dok bude vodio novi rat na Bliskom istoku, u trenutku kad započinju primarni stranački izbori pred novembarske izbore sredine mandata.
Demokratski poslanički klub u Kongresu održaće sastanak u nedelju uveče kako bi raspravljao o reakciji na vojnu kampanju, prema dva izvora koja su govorila o pozadini rasprave o planovima.
Vođa demokratske manjine u Predstavničkom domu Kongresa Hakim Džefris rekao je da će demokrate nastaviti da vrše pritisak za održavanje glasanja naredne nedelje o rezoluciji koja bi zauzdala Trampova ratna ovlašćenja u Iranu.
„Lako je uhapsiti lidera druge zemlje, kao u Venecueli, ali šta činiti u danima koji slede?“, rekao je Džefris.
Administracija „nije jasno artikulisala strategiju niti cilj.“
Tramp je, za to vreme, rekao za NBC ranije u subotu govoreći o Iranu: „U nekom trenutku će me pozvati da me pitaju koga bih voleo kao lidera. I samo sam malo sarkastičan kad to kažem.“
I dok će ti izbori sredine mandata u novembru biti ključni za definisanje šta Tramp može da postigne tokom ostatka mandata, baš kao što su otkrili prošli predsednici, njegova odluka da pokrene nesvakidašnju vojnu akciju na Bliskom istoku mogla bi da se pokaže još značajnijom kad je u pitanju oblikovanje njegove zaostavštine.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
https://www.youtube.com/watch?v=AUZGBEgv18s&t=86s
- Broj žrtava na Bliskom istoku raste, Tramp kaže da operacija 'ide vrlo dobro'
- Iran odgovara na napade: Gađani aerodromi u Dubaiju i Abu Dabiju
- Ajatolah Hamnei: Kako je iranski vrhovni vođa držao vlast čeličnim stiskom
Bonus video:
