Dok Sjedinjene Američke Države (SAD) i Izrael nastavljaju da bombarduju Iran, sve više se spekuliše da bi naoružane iranske kurdske grupe sa bazama u Iraku uskoro mogle da pređu granicu i uključe se u rat protiv Islamske Republike.
Kao odgovor, Iran je izvršio napade na nekoliko kurdskih grupa, među kojima je i udar balističkom raketom u kojem je poginuo jedan borac.
Donald Tramp, američki predsednik je u međuvremenu, 7. marta rekao da ne želi da se Kurdi bore u Iranu.
BBC je dobio retku priliku da provede vreme sa jednom grupom kurdskih boraca - bataljonom koji čine isključivo žene.
Danima su trajali pregovori za dobijanje dozvole za pristup dubokim pećinama i podzemnim tunelima koji služe kao baze borcima iranskih Kurda na severu Iraka.
Oni upravljaju tajnom komunikacionom mrežom i žive izvan zvaničnih sistema, gotovo neprimetno, u poluautonomnom Iračkom Kurdistanu ili Regionu Kurdistanu.
Samo je jednoj fotografkinji bilo dozvoljeno da uđe u kompleks i provede 10 dana sa Kurdima.
Tokom poslednjih decenija, nekoliko kurdskih pobunjeničkih grupa se iz Irana preselilo u planine u Iraku, gde se skrivaju od iranske obaveštajne službe, njenih šiitskih saveznika u Iraku i turskih snaga.
Nedavno su glavne grupe iranskih Kurda na severu Iraka obrazovale koaliciju, a spekuliše se i da je američki predsednik Tramp stupio u neposredan kontakt sa njihovim vođama i zatražio da se uključe u rat.
Tramp je 5. marta u telefonskom razgovoru za novinsku agenciju Rojters rekao da podržava kurdsku ofanzivu na Iran.
„Mislim da je sjajno ako žele to da urade", izjavio je.
Međutim, dva dana kasnije američki predsednik je novinarima rekao da ne želi kurdske čizme na iranskom tlu.
„Ne želimo da rat učinimo još složenijim nego što već jeste", poručio je.
Pogledajte video kako je bilo u Teheranu posle napada na naftna skladišta
Dok SAD i Izrael nastavljaju da bombarduju Iran, Teheran je izvršio napade na nekoliko kurdskih grupa, među kojima je i udar balističkom raketom u kojem je poginuo jedan borac.
Jedna od najbolje organizovanih grupa je Stranka za slobodan život Kurdistana (PJAK), koja kaže da se godinama priprema da vrati snage u Iran.
„Borim se za moju porodicu i kurdski narod, dugo ugnjetavan", kaže 21-godišnja Arjen, pripadnica Ženskih odbrambenih snaga unutar PJAK-a.
Arjen kaže da je, kao Kurdkinja, u Iranu trpela nepravdu i diskriminaciju i da joj nije preostalo ništa drugo nego da uzme oružje u ruke.
PJAK-u se pridružila pre dve godine.
- 'Pripremamo se': Zašto bi trupe na terenu u Iranu mogle biti kurdske
- Američko-izraelski napad: Gde su Rusija i Kina, saveznici Irana
- Kurdski pobunjenici, protivnici Turske: Polažemo oružje i raspuštamo se
U tajnim vojnim bazama
Tuneli predstavljaju sigurna skloništa u kojima su uskladišteni hrana, gotovina i municija.
PJAK strogo čuva podatke o broju njegovih boraca, ali se procenjuje da se oko 60 boraca, uglavnom žena, obučava u ovoj bazi još pre početka rata SAD i Izraela protiv Irana.
Borkinje imaju vojne vežbe, ideološke seminare i obuke za sticanje različitih veština, kao što su upotreba snajpera i dronova.
Dok su rasle tenzije između SAD-a i Irana, prošle su i medicinske preglede u okviru priprema za moguće raspoređivanje prema granici.
„Ovaj rat se dugo očekivao", rekla je 40-godišnja Gelavej Evrin za BBC.
Kada je imala 20 godina, Evrin je napustila studije geografije u iranskom gradu Urmiji i pridružila se pešadijskoj jedinici PJAK-a.
Kasnije je postala portparolka.
Govoreći iz jedne od tajnih pećina, Evrin kaže da je polovinu života provela u ovim planinama i da od odlaska nije videla porodicu.
Iako je iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei poginuo u američkim i izraelskim napadima, talas protesta koje su predvodile žene širom Irana od 2022. godine je već oslabio Islamsku Republiku, dodaje.
Ona misli na nemire koje je izazvala smrt 22-godišnje Mahse Amini, Kurdkinje koju je iranska policija uhapsila jer nije poštovala pravila o obaveznom nošenju marame.
Jedini izbor
Iranske vlasti su se surovo obračunale sa učesnicima protesta, koji su prerasli u pokret pod sloganom „Žene, život, sloboda", ali su ti događaji poslužili kao inspiracija nekim novijim članicama PJAK-a.
Pre nego što se pridružila PJAK-u, 18-godišnja Bigen učestvovala je u masovnim protestima i odbijala je da nosi maramu u školi kao čin građanske neposlušnosti.
„Žene nemaju mnogo izbora", kaže Bigen dok polako plete kosu njenoj saborikinji.
„Ili moramo da trpimo porodično nasilje i društvena ograničenja, ili da se zaštitimo revolucijom", ukazuje.
Kurdske pobunjeničke grupe se često optužuju za regrutovanje maloletnika, a Bigen je zaista još pohađala školu u Iranu kada se pre tri godine pridružila pobunjeničkoj grupi.
Mnoge borkinje ovde kažu da je jedini izlaz za njih bio oružani otpor.
„Borim se da obezbedim slobodnu budućnost sledeće generacije Kurda", kaže Delal, stomatološkinja koja je u 23. godini postala gerilka.
„Za kurdski narod… poslednjih 200 godina obeleželi su ugnjetavanje i nasilje", dodaje ona.
PJAK je osnovan 2004. godine i bio je povezan sa Radničkom partijom Kurdistana (PKK), separatističkom organizacijom u Turskoj koja je 2024. godine položila oružje posle četiri decenije sukoba sa turskom državom.
PJAK je saopštio da poštuje tu odluku, ali da će iranski Kurdi nastaviti oružanu borbu protiv Islamske Republike.
I Turska i Iran ovu organizaciju smatraju terorističkom.
Tursko Ministarstvo odbrane poručuje da prati aktivnosti „terorističke grupe PJAK-a", koju optužuje za podsticanje etničkog separatizma i ugrožavanje mira i stabilnosti u regionu.
- Život na kocki: Opasan posao kolbara u Iranskom Kurdistanu
- Ko su Kurdi, šta je PKK i ko im je vođa
- 'Put ka miru': Kurdska grupa PKK proglasila prekid vatre sa Turskom
Strah od građanskog rata
Kurdske gerilke su svesne mogućih teških izazova, pa čak možda i neposrednog sukoba sa dobro naoružanim snagama Islamske Republike.
„Nadamo se da neće biti građanskog rata", kaže Evrin za BBC.
„Moramo da učinimo sve što možemo da borbu usmerimo ka slomu režima, kako se sukob ne bi okrenuo protiv nas i primorao nas da se u budućnosti borimo jedni protiv drugih.
„Bliski istok dobija novi oblik, a narod Irana treba da se ujedini i donese odluku o njegovoj budućnosti", dodaje.
Iranske opozicione grupe se nadaju da će Teheran iz ovog rata izaći kao primer demokratije u regionu, ali strahuju od negativnog razvoja događaja ukoliko prevladaju nacionalističke snage.
Kurdi čine oko 10 odsto od 90 miliona stanovnika Irana, a decenijama smatraju da ih Islamska Republika marginalizuje i proganja.
Teheran je u međuvremenu pojačao napade na grupe iranskih Kurda u Iračkom Kurdistanu.
BBC je razgovarao sa vođama nove koalicije i pitao o njihovim kontaktima sa Trampom, ali su odbili da komentarišu.
Negirali su i izveštaje da su njihove snage do sada prešle granicu i ušle u Iran.
Međutim, PJAK tvrdi da već ima „značajne" oružane snage na teritoriji Irana, koje čekaju pravi trenutak za delovanje.
„Naše vojno učešće zavisiće od razvoja situacije u sledećih nekoliko dana", rekao nam je jedan od vođa koalicije.
Na raskršću
Druge opozicione grupe iranskih Kurda kažu da pažljivo prate situaciju i razmatraju različite mogućnosti.
Njihov zadatak je „da upravljaju Iranskim Kurdistanom tokom prelaznog perioda", kaže Mustafa Hidžri, vođa Demokratske stranke Iranskog Kurdistana (KDPI).
On poziva njegove pristalice da se uzdrže od osvete koja bi mogla da ugrozi bezbednost.
U međuvremenu, neki kurdski borci sumnjaju da mogu da se oslone na podršku SAD-a u bilo kom mogućem sukobu u budućnosti.
Izvor upoznat sa borcima iranskih Kurda je za BBC rekao da opozicione grupe neće pokretati snage na terenu ukoliko ne dobiju čvrste garancije o podršci američkog ratnog vazduhoplovstva.
On smatra da je iranska vojska i dalje snažna i da bi kopnena ofanziva mogla da ima „razorane" posledice po kurdske snage.
Borkinje Ženskih odbrambenih snaga već dugo žude za slobodom.
Delal je napustila centre za obuku i sada je raspoređena bliže granici.
Ako se Kurdi zaista uključe u rat protiv Islamske Republike, nemoguće je znati koliko bi borbe mogle da traju niti kakav bi mogao da bude ishod.
Radi bezbednosti borkinja, umesto pravih imena korišćeni su njihovi vojni pozivni znakovi.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Ajatolah Hamnei: Kako je iranski vrhovni vođa držao vlast čeličnim stiskom
- Ko je Modžtaba Hamnei, novi vrhovni vođa Irana
- Strah od neizvesnosti u Teheranu, dok Izrael i Amerika nastavljaju napade
- Iran ne može vojno da pobedi Ameriku, ali evo kako njegove vođe planiraju da opstanu
- Hoće li Srbija izručiti još jednog kurdskog aktivistu Turskoj
- Decenije protesta i godine rata u Siriji: Edževit Piroglu
Bonus video:
