Znam šta može da se desi kad američki predsednik pozove na ustanak, a potom se ne učestvuje u njemu kad ovaj izbije.
To je zato što sam ovo već video ranije.
Petnaestog februara 1991. godine, da budem precizniji, predsednik Džordž Buš stariji održao je govor zbog koga je verovatno žalio do kraja života.
Bilo je to u fabrici u Masačusetsu, gde su napravljeni presretači raketa Patriot, koji su doživeli premijeru kao najnaprednije oružje tog prvog Zalivskog rata.
Rakete Patriot, koje obaraju dolazeće projektile, i dalje igraju ključnu ulogu u Ukrajini, baš kao i u aktuelnom ratu sa Iranom.
U vreme kad je Buš posetio fabriku Patriota, u toku je bila Pustinjska oluja, masivna vojna operacija za proterivanje iračkih trupa iz Kuvajta.
Zajedničke vazduhoplovne snage Amerike, Velike Britanije i njihovih saveznika tukli su po njima –- baš kao i po iračkim gradovima.
Desetine hiljada pripadnika savezničkih trupa bile su nagomilane na granicama Iraka i Kuvajta pripremljene za kopneni rat, koji je još uvek bio udaljen devet dana.
U tom trenutku sam bio u Bagdadu, potpuno zaokupljen izveštavanjem o ratu.
Nekoliko dana ranije, Amerikanci su ubili više od 400 civila u vazdušnom napadu na sklonište u predgrađu Amiridža.
Amerikanci i Britanci su tvrdili, netačno, da je to bio komandni centar, ali ja sam video tela, skoro sva dece, žena i starijih, i video sam sklonište iz kog je još kuljao dim, tako da sam znao da to nije istina.
Onomad nisam zapazio Bušov govor.
Ali 35 godina kasnije, pomislim svaki put na njega kad god čujem Donalda Trampa i Benjamina Netanjahua kako poručuju narodu Irana da im se nudi generacijska prilika da sruše Islamsku Republiku, a da im usput ne nude nikakvu direktnu vojnu podršku.
Buš je bio u fabrici Patriota da bi pohvalio radnike koji prave ono što se doživljavalo kao čudotvorno oružje.
U nekoliko brzih pasusa, rekao je da irački vladar mora da se povinuje rezolucijama Ujedinjenih nacija i napusti Kuvajt.
Za razliku od aktuelnog rata sa Iranom, prvi Zalivski rat je imao pravnu potporu Saveta bezbednosti UN-a.
Buš je potom izgovorio nekoliko rečenica koje su imale ogromne posledice.
„Postoji još jedan način da se krvoproliće prekine... a to je da iračka vojska i irački narod preuzmu stvari u vlastite ruke i prisile Sadama Huseina, diktatora, da se sam povuče...“
Radnici su skandirali i aplaudirali, a predsednik se vratio sakupljanju podrške Amerikanaca koji su se našli u prvom velikom ratu od katastrofe u Vijetnamu.
Ali neki Iračani su ga shvatili ozbiljno.
Pošto je iračka vojska proterana iz Kuvajta, po sklopljenom primirju, Husein je ostao na vlasti.
Irački šiiti na jugu i Kurdi na severu zemlje otpočeli su oružanu pobunu protiv njegovog režima.
Amerikanci, Britanci i druge zemlje koje su činile koaliciju gledali su šta se dešava i nisu intervenisali.
Irački režim je bio gadno uzdrman ratom, ali mu je dozvoljeno da zadrži helikoptere i poveo je kontraofanzivu u kojoj su ubijene hiljade Kurda i pripadnika iračkih šiita koji su verovali da njihove pobune imaju blagoslov američkog predsednika.
Ali napravili su grešku pretpostavivši da će on intervenisati kako bi se postarao da taj ustanak uspe.
U tom trenutku sam se već nalazio u ledenim, snežnim planinama na kurdskom severu.
Desetine hiljada Kurda je pobeglo tamo - sa jezivim pričama o teroru Huseinovih ljudi.
Svako jutro bih viđao očeve kako donose dole tela sopstvene dece, male zamotuljke umotane u ćebad, koja su umrla na planinskim obroncima tokom noći od hladnoće ili dizenterije.
Amerikanci, Britanci, Francuzi i drugi na kraju su bili dovoljno posramljeni da izvedu veliku humanitarnu operaciju kako bi spasli Kurde.
Na jugu, šiiti nisu bili te sreće.
Posledice tog prvog Zalivskog rata su se osećale godinama.
Obećanje o vazdušnim patrolama kako bi se nametnula zona bez preletanja, stalne američke baze i u Saudijskoj Arabiji mladi Osama Bin Laden, besan što su strane trupe narušile zemlju najslavnijih islamskih hramova, uticale su na formiranje organizacije koja će postati Al Kaida.
- 'Taktika u Iranu liči na Kosovo 1999': Bivši savetnik Donalda Ramsfelda za BBC
- 'Pripremamo se': Zašto bi trupe na terenu u Iranu mogle biti kurdske
- Drama iranskih fudbalerki: Većina se vraća kući, neke ostale u Australiji
Svaki prethodni Zalivski rat posejao je seme sledećeg.
Predsednik Džordž Buš mlađi je 2003. godine svrgao s vlasti Huseina, završivši ono što je verovao da je nedovršeni posao njegovog oca.
Iran je bio veliki dobitnik tog rata.
Amerikanci su uklonili njegovog ljutog neprijatelja, Sadama Huseina.
Cilj ovog trećeg Zalivskog rata je da poništi uspon Islamske Republike u regionalnu silu koji se ubrzao posle 2003. godine.
Namera ovog bombardovanja je da razbije njegove vojne i nuklearne ambicije, koje Izrael pogotovo smatra pretnjom po njegovo postojanje.
Trampova odluka da pođe u rat, prvi zajednički sa Izraelom, nije popularna u Americi, pokazuju najnovije ankete, i zabrinjava saveznike SAD, uz izuzetak naravno, Izraela.
Ali šta ako skeptici nisu u pravu?
Možda su analitičari i komentatori dozvolili da njihova gadljivost prema Trampu utiče na njihovo rasuđivanje.
Možda nije važno to što on vređa saveznike čiji su se vojnici borili i ginuli uz Amerikance u drugim bliskoistočnim ratovima, i što ponekad ne govori istinu.
Tvrdio je da je možda Iran ispalio 'tomahavk' u napadu na školu u Iranu u kojoj je poginulo više od 165 ljudi, među kojima je bilo mnogo učenica.
Iran ne poseduje 'tomahavke'.
Sve su to, tvrde Tramp i njegove pristalice, lažne vesti.
Pogledajte video: Američka raketa pogodila vojnu bazu u blizini škole u Iranu
Oni tvrde da će se privremeni rast cene goriva isplatiti, ako ovaj rat spreči Iran da dođe do nuklearnog oružja i balističkih raketa dugog dometa koje će ugroziti ne samo zalivske države i Izrael, već i Evropu, pa čak i Ameriku.
Američki ministar odbrane Pit Hegset - preimenovan u ministra rata - kritikovao je evropske skrupule o upotrebi sile bez dozvole UN-a ili ubedljivog dokaza o samoodbrani.
Hegset se ustremio na „brojne naše tradicionalne saveznike koji negoduju dok vrte biserne ogrlice, oklevajući i izmotavajući se zbog upotrebe sile.“
Ali već je očigledno da okončanje ovog rata neće biti jednostavno, a njegove posledice su u najboljem slučaju neizvesne, a u najgorem opasne.
Izrael ima vlastitu agendu.
Netanjahu savršeno jasno zna šta želi.
On veruje da može da ostvari životni san - uništenje Islamske Republike Iran.
U govoru drugog dana rata, on je rekao da uz 'pomoć' Sjedinjenih Američkih Država Izrael sada može da uradi „ono za čim sam žudeo četrdeset godina: nemilosrdno uguši teroristički režim. To sam obećao, a to ćemo i uraditi.“
Kao i Tramp, i on je pozvao na narodni ustanak u Iranu.
Izrael kao da nije briga to što bi Iran mogao da potone u nasilni haos.
To bi čak po njega mogao da bude dobar ishod.
Amerika, Izrael i njihovi sledbenici veruju da će uklanjanje iranskog režima učiniti svet bezbednijim mestom.
I mogli bi da budu u pravu.
Radi se o pokvarenom, nasilnom režimu koji je u januaru poubijao hiljade iranskih sugrađana na ulicama zato što su marširali protiv represije, korupcije i ekonomske krize.
Obogatio je uranijum do nivoa koji bi mogao biti pretvoren u nuklearnu bombu.
Ali oni greše ako posledice rata budu iole blizu nivoa katastrofe započete invazijom na Irak 2003. godine.
Svrgavanje Huseina, iračkog diktatora, bez praktičnog plana za njegovu smenu dovelo je do stotine hiljada smrti u godinama verskog nasilja i ubijanja, građanskog rata i vakuuma moći koji su izrodili džihadističke ekstremiste na putu do osnivanja Islamske države, a čiji će naslednici tražiti način da iskoriste novu krizu.
Netanjahu je do sada mnogo puta razmatrao rat sa Iranom, ali je svaki put uvideo da bi Izraelu bila potrebna pomoć američkog predsednika spremnog da takođe uđe u rat.
A konačno ga je i dobio - u vidu Trampa.
Prethodni predsednici - među kojima je bio i Bil Klinton, prvi sa kojim je Netanjahu imao posla kao premijer pre 30 godina - nisu želeli to da rade.
Zadovoljili su se zauzdavanjem i odvraćanjem Irana, držeći ga u rezervi ako stvarno bude pokušao da nabavi nuklearno oružje.
I u velikoj meri nisu ništa preduzimali upravo zbog onoga što se dešava sada; iranskog odgovora američkoj sili, proširivanja rata, izazivanja ogromne ekonomske štete i sabotiranja pažljivo sklopljenih savezništava između Amerike i Zalivskih zemalja, koje su pokušale da spreče izbijanje rata.
- Ko je Modžtaba Hamnei, novi vrhovni vođa Irana
- BBC Verifaj: Američka raketa pogodila vojnu bazu u blizini škole u Iranu
- Iran ne može vojno da pobedi Ameriku, ali evo kako njegove vođe planiraju da opstanu
Sada ih je Iran pretvorio u mete.
I dok Kina čeka u prikrajku, oni bi mogli da preispitaju vrednost savezništava sa Amerikom i pomirenja sa Izraelom, naročito ako Tramp proglasi pobedu i ostavi Saudijsku Arabiju i druge da počiste za njim.
Tramp, koji je obećao Amerikancima da više neće biti večnih ratova, mogao bi na kraju da zadrži snage na Bliskom istoku, koje bi radije voleo da oslobodi tako da mogu da pariraju Kini.
Za Izraelce je sve to mnogo jednostavnije.
Oni vide najbolju priliku koju su ikada imali da reorganizuju Bliski istok i ojačaju vlastiti položaj kao neprikosnovenog vojnog hegemona.
Oni žele da unište libanskog saveznika Irana, Hezbolah, jednom za svagda, što su uporno pokušavali i u čemu nisu uspevali još od 1990-ih.
I dok je pažnja sveta usmerena na Iran, Izrael takođe preduzima korake ka praktičnoj aneksiji okupirane Zapadne obale.
Tramp bi mogao da nauči da je otpočinjanje ratova mnogo lakše nego njihovo okončavanje.
Teško je znati kada stati ako ne znate tačno kuda idete.
Još je teže to učiniti kad izgleda da su SAD, najmoćnija zemlja na svetu, ušle u rat bez koherentne političke strategije, pod predsednikom koji, prema svim dokazima, smišlja naredne korake u hodu.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Rusija cilja diplomatsku i ekonomsku dobit od rata na Bliskom istoku: BBC urednik
- Vazdušni udari izazivaju crnu kišu i do sada 'nezabeleženo' zagađenje u Teheranu, kažu naučnici
- BBC sa kurdskim borkinjama tajnog ženskog bataljona
Bonus video:
