Kada je poznati jugoslovenski glumac Faruk Begoli jednoj albanskoj porodici u Prištini rekao da im je dete „talentovano za glumca i da bi trebalo time da se bavi“, verovatno nije pomišljao da će mu na neki način predvideti sudbinu.
„Otac je odgovorio da ću se time možda i baviti kada porastem, ali da to treba sam da otkrijem - što se mnogo godina kasnije i obistinilo“, govori Edon Rizvanoli za BBC na srpskom.
Razgovaramo u Beogradu, gde je došao zbog premijere filma „Obraz“ crnogorskog reditelja Nikole Vukčevića, u kojem igra glavnu ulogu.
Rađen je po motivima istinitog događaja iz Drugog svetskog rata, a Rizvanoli igra Albanca Nura Doku, u čiju kuću se sklanja pravoslavno dete bežeći od fašista koji su mu pobili roditelje.
Stavljen je pred veliko iskušenje - kako zaštiti porodicu i sačuvati čast.
„To je bila uloga koju sam istog trenutka razumeo, sve mi je bilo poznato zbog porekla, a inspiraciju sam pronašao u mom dedi jer je on taj tip čoveka“, objašnjava Rizvanoli.
Pored novog ostvarenja, Rizvanoli je govorio i o prvim glumačkim koracima u austrijskom pozorištu, školovanju u Njujorku i trenucima koji su obeležili njegovu višedecenijsku karijeru.
Dotakao se i odrastanja u Prištini, njenih ulica i komšiluka danas, ali i budućih glumačkih, producentskih i rediteljskih projekata, kako na Balkanu, tako i u Holandiji, gde danas živi.
Ekstremno dobro i ekstremno loše u Prištini
Život u Prištini nekoliko decenija pred raspad Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) bio je poput rolerkostera - pun političkih, ekonomskih i društvenih oscilacija.
Od relativno mirnog perioda 1970-ih, privrednog napretka i poboljšanja životnog standarda, došlo se do policije i vojske na ulicama, pobuna i represije nad kosovskim Albancima.
„Moja generacija, rođena 1972, prošla je kroz ekstremno dobre i ekstremno loše stvari, koje ne bih poželeo nikome“, priča Rizvanoli.
Posle lepog detinjstva i „odlazaka na odmor svakog leta“, od 1981. situacija se menja i postaje „sve gora i gora“.
„Sećam se tenkova kako ulaze u grad, vojnih aviona kako nisko lete i uvođenja policijskog časa - to je ostavilo veoma veliki trag na meni.“
Tokom marta i aprila 1981. u Prištini i drugim gradovima na Kosovu održane su, prvo studentske, a onda i masovne demonstracije kosovskih Albanaca koji su tražili formiranje nove, sedme republike u SFRJ.
Nemiri, u kojima je stradalo više od deset ljudi, a nekoliko hiljada uhapšeno, ugušeni su intervencijom policije i vojske, te uvođenjem policijskog časa i vanrednog stanja.
Pogledajte video: Šta reč obraz predstavlja danas - ekipa filma za BBC na srpskom
Beg od sumorne realnosti Rizvanoli je pronalazio, između ostalog, na utakmicama Fudbalskog kluba Priština, čija je „zlatna generacija“, predvođena napadačem Fadiljem Vokrijem, konačno debitovala u Prvoj jugoslovenskoj ligi u sezoni 1983/84.
„Fadilj mi je bio komšija, a sa njegovim bratom Adiljom sam igrao fudbal“, govori glumac, osmehujući se.
Rodnu Prištinu napustio je kao brucoš 1991, odmah po izbijanju rata u Jugoslaviji.
„Trebalo je da pođem u vojsku, što mi se nije činilo kao ispravna stvar.
„Otišao sam u Austriju da studiram kompjuterske nauke i otkrio pozorište“, dodaje.
- Da li demonstracije na Kosovu 1981. godine i danas imaju posledice
- Kako su pucnji Aziza Keljmendija uticali na sudbinu SFRJ
- Kosovo: Priče roditelja koji su izgubili decu tokom sukoba
Rađanje glumca: Od Austrije, preko Njujorka, do Amsterdama
Prve nezvanične glumačke korake Rizvanoli je kao mali napravio u školskoj predstavi, ali je više voleo da imitira komšije i rođake.
Nije razmišljao da se time ozbiljno bavi, sve dok mu jedne večeri na recepciji hotela u Salcburgu gde je radio, šaka nije dopala brošura jednog od gradskih pozorišta u kome traže glumca.
„Iz zabave sam otišao na audiciju i nisam prošao, naravno“, kaže Rizvanoli.
Ali je tada doživeo svojevrsno prosvetljenje.
„Izgubio sam se na momenat usred audicije i rekao sebi: 'Ovo je neverovatno, želim ovo da doživljavam češće'", opisuje glumac.
Ubrzo se pridružio lokalnoj pozorišnoj trupi sa kojom je 1993. imao prvu predstavu, a potom potpisao profesionalni ugovor sa jednim gradskim teatrom.
U želji da ozbiljnije pristupi poslu, tri godine kasnije se seli u Njujork i upisuje glumu na Pozorišnom institutu Li Strazberg.
„Bio sam veoma mlad, naivan i arogantan i mislio sam da svi u Americi čekaju mene, sledećeg najboljeg glumca", priča Rizvanoli.
Na intenzivnim treninzima učio je „pokret, ples, dikciju i tehniku“, a dobijao je uloge na kojima se radilo i po šest meseci, uz detaljne analize i građenje lika.
„Bio je to najbolji period mog života.“
Posle dve godine vratio se u Beč gde je nastavio da glumi u pozorištu, da bi se potom zainteresovao i za „poslove iza kamere - pisanje i produkciju“.
U međuvremenu je u Prištini pokrenuo i produkcijsku kuću sa kojom je snimao muzičke spotove, reklame i dokumentarce.
Od 2007. živi i radi kao glumac u Amsterdamu.
https://www.youtube.com/watch?v=o8XH-oO6Kh4&t=24s
Obraz, Nur Doka i reakcije publike
Poziv da tumači glavnog lika u filmu „Obraz“ Rizvanoli je dobio direktno od reditelja.
„Zvučalo mi je poznato i intrigantno, pa sam otišao do Crne Gore da upoznam Nikolu i vidim da li možemo da radimo zajedno.
„Osetila se hemija, na prvu smo kliknuli i dobio sam rolu bez kastinga i audicije“, priseća se glumac.
Oko samog karaktera Nura Doke „nije bilo mnogo teškog rada“, ni dugotrajnog, jer mu je sve već bilo poznato iz života i tradicije.
„Kao kada posadiš biljku i pustiš je da polako raste, a rezultat sam dolazi jer imaš sve potrebne sastojke zajedno ukombinovane i onda je samo zalivaš“, ukazuje Rizvanoli.
Najteže su mu padale duge pauze između snimanja, delom i zbog pandemije korona virusa, kada je ponovo trebalo da se emotivno vrati u ulogu i „pronađe kontinuitet“.
Film je sniman skoro pet godina „sa malim budžetom“, kaže.
Drama, smeštena u vreme Drugog svetskog rata na srpsko-crnogorsko-albanskoj tromeđi, rađena je po motivima istinitog događaja, pa je i „odgovornost bila veća“.
„Bavljenje ovim materijalom je, naravno, bilo inspirativno, ali na vrhu je drugi sloj, da se sa njim nosiš s poštovanjem i odgovornošću.“
Film je pobrao brojne nagrade, a i pozitivne kritike, naročito publike.
Posebno su mu ostale u sećanju reakcije posle prikazivanja u Španiji i u američkom gradu Palm Springsu.
„Neverovatan je osećaj kada odeš u restoran dva dana po prikazivanju i ljudi ti plaćaju piće uz komentar: 'Zaista nam se dopao film i želimo da vam se zahvalimo'“, priča Rizvanoli.
„O nečemu takvom možeš samo da sanjaš.“
- 'Mirotvorac', film o čoveku koji se borio protiv rata u Hrvatskoj 1991.
- Drumski filmovi: Beg, spoznaja, a na Balkanu - putovanje koje prekida rat
- Dušan Makavejev: Filmovima rušio tabue, živeo slobodu
'Maraton, a ne sprint'
„Obraz“ zadovoljava više kriterijuma regionalnog projekata - koprodukcija je Crne Gore, Srbije i Hrvatske, dijalozi su mahom na albanskom, dok je ekipa filma takođe šarolika.
Iako je regionalna saradnja važna, prema njegovom mišljenju, film ipak „nema moć da promeni mase“, ali može da inspiriše pojedinca.
„To je kao pozitivni virus, ako filmom uspeš da inspirišeš pravog pojedinca, onda može da se raširi na druge.
„Ali je to dugačak proces, nije sprint, već maraton i u našem slučaju“, kaže Rizvanoli.
Problem je što svako ima vlastitu istinu i svi je vide kao apsolutnu, dok postoji samo zrno oko koga se slažemo, dodaje.
„Treba mnogo vremena da prihvatimo da su se loše stvari događale i da preuzmemo odgovornost za to što se desilo“, ocenjuje Rizvanoli.
Glumac smatra i da je „najvažnije da se međusobno upoznamo“, kao i „naše kulture“.
„Tek tada ćemo shvatiti da imamo mnogo sličnosti po pitanju muzičkog ukusa, humora ili hrane.
„To može da stvori nešto što će doneti veću promenu“, uveren je.
Šta je sledeće?
Rizvanoli često odlazi u Prištinu, koja se od njegove selidbe početkom 1990-ih promenila gotovo do neprepoznatljivosti.
„U poređenju kako je bilo, mnogo se stvari sada dešava i ljudi imaju mogućnost da se njihov glas čuje“, dodaje.
Postoje brojni glumci i reditelji, organizuju se festivali i snimaju filmovi, među kojima je i T'padashtun (Neželjen), kosovski kandidat za Oskara te godine i Rizvanolijevo debitantsko ostvarenje.
Trenutno radi na drugom i trećem filmu za koje je dobio novac na Kosovu i u Holandiji, a „s vremena na vreme ide i na glumačke audicije“.
„Upravo sam imao razgovor, ali ne smem da pominjem imena jer još pregovaramo.
„Treba da vidim da li ima nečega vrednog razmatranja jer sve ovo radim više od 30 godina i postajem malo izbirljiv, ne želim da se ponavljam“, zaključuje Rizvanoli.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Vladimir Tagić za BBC: 'Yugo Florida' ljubavno pismo ocu, a 'Sablja' prekretnica
- Gledao sam hrvatskog 'Generala' i srpskog 'Đenerala' - šta su hteli da me nauče
- U slavu ljubavi: O fenomenu filma 'Svadba' iz ugla srpsko-hrvatskih parova
- Ne:Bitef i 'Proces Peliko' za publiku željnu pravde
- Koja je tajna filma „Za danas toliko"
- O slobodi i Slobodanu: Šta nam danas poručuje 'Dečko koji obećava'
Bonus video:
