Uloga sajber ratovanja u Iranu

Džo Tajdi, BBC Svetski servis

Kad je u pitanju vojna sila, Amerika i Izrael se ne snebivaju da prikažu na koje sve načine napadaju Iran.

Američka Centralna komanda svakih nekoliko sati na društvene mreže objavljuje profesionalne fotografije na kojima su oružije, borbeni avioni i brodovi koje koristi.

Ali Amerika i Izrael ne prikazuju šta se za to vreme dešava u digitalnom prostoru.

Tokom dugih konferencija za štampu i desetinama objava na društvenim mrežama, pominjanja sajber operacije su maltene nepostojeća.

Ipak, ovaj aspekt zaista igra značajnu ulogu u ratu, kao što je komandant američke Centralne komande admiral Bred Kuper nedavno nagovestio u saopštenju za novinare.

„Nastavljamo sa napadima u Iranu od morskog dna do svemira preko sajber prostora“, rekao je on.

Evo šta znamo o tipovima sajber operacija koje koriste i šta nam to govori o savremenom ratovanju.

Pre nego što budu ispaljene rakete

Zna se da špijuniranje na internetu i hakovanje igraju veoma krupnu ulogu u takozvanom „pred-pozicioniranju“ za rat.

Rat nastaje mesecima, a u nekim slučajevima potrebne su i čitave godine planiranja utrošenih na pripremu takozvanog „seta meta“ za udare, rekao je General Den Kejn, predsedavajući združenog generalštaba u Pentagonu.

Američki i izraelski hakeri mogli su da infiltriraju ključne kompjuterske mreže u Iranu mnogo pre nego što je došlo do bilo kakvog pravog udara.

Kompjuterske mreže koje stoje iza vazdušne odbrane ili vojnih komunikacija bile su ciljevi visokog prioriteta.

Neimenovani izvori su za Fajnenšel tajms rekli da je Izrael hakovao sigurnosne i saobraćajne kamere kako bi stvorio ogromnu mrežu nadzora, za određivanje takozvanih „životnih obrazaca“ ajatolaha Alija Hamneija i njegovih komandira prilikom priprema za udar u kom je on ubijen.

Kamere povezane na internet postale su meta u sajber ratovanju, kaže Sergej Šikevič, ekspert za obaveštajne podatke o pretnjama pri kompaniji za sajber-bezbednost Ček Point.

One omogućavaju „situacioni pregled ulica, objekat i kretanja u realnom vremenu po vrlo niskoj ceni“, dodaje on.

Stručnjaci kažu da se ova vrsta informacija koristi zajedno sa tradicionalnijim obaveštajnim podacima - kao što su oni koje sakupljaju špijuni od krvi i mesa.

„Sajber svet nije obično prelomno oružje sam za sebe; on je pojačivač sile koji pomaže da se oblikuje informaciono okruženje i podržavaju operacije koje se odvijaju na terenu“, rekla je Tal Kolender, bivša izraelska vojna specijalistkinja za sajber-odbranu i osnivačica platforme za sajber-bezbednost Remedio.

Na konferenciji za štampu održanoj posle prvih udara, general Kejn je opisao operativce u američkoj Sajber komandi i Svemirskoj komandi kao „prve pokretače“, koji onemogućuju i „zaslepljuju sposobnost Irana da vidi, komunicira i odgovori“.

Neki stručnjaci veruju da su tornjevi za mobilne telefonije bili ometani ili gašeni da bi se sprečilo da ajatolahov bezbednosni tim bude upozoren na dolazeće borbene lovce, na primer.

Ovo nije potvrđeno, ali smo videli to u drugim sukobima, kao što je rat u Ukrajini.

Američki ministar odbrane Pit Hegset takođe se pohvalio tokom skorašnje konferencije za štampu da pripadnici iranske vojske „ne mogu da govore niti komuniciraju, a kamoli da pokrenu koordinisanu i koncentrisanu ofanzivu“.

Ovi komentari povrtđuju Trampov govor o otmici venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura.

„Svetla Karakasa bila su uglavnom ugašena zbog određene ekspertize koju posedujemo“, rekao je on posle te operacije.

Nije potvrđeno da li je predsednik mislio na sajber-napad, ali u novoobjavljenoj američkoj Sajber strategiji, otišao je korak dalje u hvaljenju sajber snaga tokom te konkretne operacije, rekavši sa su „oslepeli i dezorijentisali naše neprijatelje tokom besprekorno izvedene vojne operacije“.

Izrael je takođe optužen za hakovanje popularne iranske aplikacije za tempiranje molitve po imenu BadeSaba koja ima 5 miliona preuzimanja.

Rojters je izvestio da su notifikacije bile poslate korisnicima dok su bombe padale sa tekstom „stigla je pomoć“.

Hegset je ove nedelje govorio o tekućoj operaciji „lova na više sistema za ubijanje“.

Ali sajber svet bi mogao da odigra ulogu u ovom stadijumu rata uz pomoć javno dostupnih podataka, analize satelitskih snimaka i sajber-špijunaže za lociranje vojnih meta u Iranu.

Alatke veštačke inteligencije verovatno se naširoko koriste u ovom poslu, takođe.

Mogući nagoveštaj ovoga stigao je ponovo od Hegseta koji je hvalio obaveštajnog operativca kog je gledao u akciji.

„Razgovarao sam sa mladim pukovnikom koji proračunava kako ciljamo i kako pronalazimo i popravljamo različite aspekte onoga što Iranci pokušavaju da urade“, rekao je on, pazeći da ne otkriva previše detalja.

Magla sajber rata

Amerika i Izrael imaju dugi istorijat izvođenja značajnih sajber napada na Iran i slavno su tajnoviti kad su ovi u pitanju.

Na primer, zvaničnici su i dalje tajanstveni u vezi sa ozloglašeno razornom hakerskom akcijom Staksnet u iranskim postrojenjima za obogaćivanje uranijuma 2010. godine.

Izrael je takođe optužen za izazivanje kolapsa u železarama u Iranu 2022. godine pod maskom haktivističke grupe Predatori sperou.

„Ako zemlja otvoreno opiše vlastite sposobnosti ili konkretne akcije, rizikuje da otkrije tehnike, tačke pristupa ili obaveštajne izvore koje bi neprijatelji mogli lako da pogase“, kaže Kolender.

„U sajber svetu, vrednost te sposobnosti često zavisi od toga da druga strana ne zna tačno kako ova funkcioniše“, dodala je ona.

Uprkos tome, doktorka Luiz Mari Hurel iz Kraljevskog instituta ujedinjenih službi, prijatno je iznenađena informacijama koje SAD obelodanjuju.

Ali, ona tvrdi da je rat pokazao da o sajber svetu treba pričati na isti način kao što se priča o konvencionalnom akcijama kako bi se poštovala pravila ratovanja.

„Ovo je prilika za nas da održimo javniju raspravu o podršci i strateškoj prednosti koju pruža sajber svet u širim vojnim kampanjama i krizama.“

„Ako se otvoreno prizna da je sajber sastani deo paketa udara, to može da pomogne da se izoštre pitanja o pravilima oružanog sukoba, proporcionalno, i šta se sve računa kao upotreba sile“, kaže ona.

Gde je Iran?

Zbunjujući deo tekućeg rata je to što je Iran uglavnom bio vidno odsutan iz digitalnog sveta.

Ova zemlja se odavno smatra veštom sajber silom i iako je zapadni svet sajber-bezbednosti očekivao napade ili od države ili od hakera povezanih sa državom, do sada je bilo vrlo malo takve aktivnosti.

Deluje malo verovatno da se Iran suzdržava u ovom ratu - što znači da su ili onesposobljeni u navodnim izraelskim udarima ili da su bili precenjeni.

Reputaciju su stekli prošlim napadima kao što je hakerska akcija iz 2012. godine protiv dugogodišnjeg rivala saudijskog naftnog giganta Aramka koji je koristio 'vajper' malver da uništi 30.000 kompjutera.

U sredu je javljeno da je hakerska grupa povezana sa Iranom Handala udarila firmu za medicinsku tehnologiju Strajker takozvanim napadom uz pomoć vajper malvera.

Pored napada vajperom, Iran je bio optužen za pokušaje petljanja sa ključnom nacionalnom infrastrukturom kako bi naneo fizičku štetu.

Hurel upozorava da se ne otpisuje tek tako sposobnost Irana da uzvrati ili direktno ili preko osvetničkih hakerskih grupa.

„Ne bih prerano donosila zaključke što se tiče Irana jer smo videli značajne haktivističke aktivnosti, a javno izveštavanje prethodno je pokazalo da su patriotske hakerske ličnosti ponekad korišćene kao paravan za grupe povezane sa državom“, kaže ona.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Nevidljiva bitka u ratu na Bliskom istoku
• Život između dve 'ljute vatre': Svedočenja sa Bliskog istoka
• Vazdušni udari izazivaju crnu kišu i do sada 'nezabeleženo' zagađenje u Teheranu, kažu naučnici