Katja Adler, BBC urednica za Evropu
Domino efekat tekućih sukoba na Bliskom istoku budi duhove prošlih kriza koji su nekada potresali Evropsku uniju (EU).
Sedam meseci od početka ruske invazije na Ukrajinu, pokrenute u februaru 2022. godine, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen stajala je na podijumu u Evropskom parlamentu i optuživala Rusiju za manipulaciju energetskim tržištem EU.
„Draže im je da spale gas nego da ga isporuče“, izjavila je Fon der Lajen, dok su rasle cene energenata pogađale potrošače širom kontinenta.
„Ovo tržište više ne funkcioniše.“
„Ovo je rat protiv naših energenata, rat protiv naše privrede, rat protiv naših vrednosti i rat protiv naše budućnosti“, rekla je ona, insistirajući na tome da se Evropa već udalji od ruskog gasa ka pouzdanijim partnerima kao što su SAD i Norveška.
Četiri godine kasnije ponovo ćete u srcu Evrope naći duboko nezadovoljstvo u vezi sa energentima.
„Zakleli smo se da ćemo naučiti nešto.
„Obećali smo da će se stvari promeniti, ali evo nas opet“, rekao mi je jedan izuzetno nezadovoljni evropski diplomata, koji je tražio da ostane anoniman kako bi mogao da govori otvoreno.
Predmet njegovog gunđanja je narastajući evropski šok, pokrenut gorućim sukobom na Bliskom istoku koji preti da dominira samitom evropskih lidera u Briselu 19. marta.
„Umesto da se usredsredimo na preko potrebne dugoročne planove - o tome kako da Evropa postane konkurentnija u ovom sve nestabilnijem svetu, evropski premijeri i predsednici su sada u panici zbog cene energenata, zabrinuti zbog besnih glasača i pokušavajući da iznađu nekakva kratkoročna rešenja.
„Baš kao sa krizom posle ruske invazije na Ukrajinu. Novi sukob. Iste evropske podele; iste dileme oko energenata.
„Ne možemo stalno da se ponovo vrtimo u krug. Negde nešto mora da se promeni“, rekao mi je taj diplomata.
Pomučili biste se da pronađete kreatora politike u Evropi koji se ne slaže sa tom poslednjom ocenom.
Ali može li Evropa, bilo da se radi o čitavom kontinentu ili samo o 27 zemalja članica EU, sa raznovrsnim dijapazonom industrija, energetskih potražnji i pogledom na obnovljive izvore energije, zaista da osigura vlastitu energiju?
Teško pogođene evropske zemlje
Mnogo toga se promenilo od 2022. godine, kad je Evropa odlučila da se postepeno udalji od zavisnosti od ruskog gasa, nafte i uglja i postane energetski samostalna, posle rasprostranjenog napada Rusije na Ukrajinu.
S obzirom na reputaciju EU da je spora, blok se pokrenuo prilično brzo jednom kad je odlučio da preseče veze sa ruskim dobavljačima energenata.
Sada samo dva odsto njenog uvoza nafte dolazi iz Rusije, odlazeći samo u Mađarsku i Slovačku koje su prijateljski nastrojene prema Moskvi.
EU planira da od naredne godine okonča sav uvoz ruskog gasa, u koji spada i tečni prirodni gas (LNG).
Prilično veliki obrt nego pre ruske invazije na Ukrajinu, kada je Rusija izvozila procenjenih 55 odsto celokupnog nemačkog uvoza prirodnog gasa, na primer, opskrbljujući njene industrije gladnu energije, pogotovo hemijsku i automobilsku.
Kad su cene energenata skočile 2022. godine kao reakcija na rusku invaziju i zategnute energetske odnose iusije i Evrope, mnoge zemlje, kao što su Italija i Velika Britanija, osetile su potrebu da pomognu potrošačima i firmama da bi mogle da plate račune.
Budući da je sve to usledilo brzo posle ekonomskog šoka od pandemija kovida-19, vlade koje su već oskudevale u novcu istinski su se osetile u stisci.
„Diversifikacija“ je postala udarna reč u briselskim kuloarima.
EU je odlučila da više nikad ne dozvoli sebi da toliko zavisi od jednog jedinog dobavljača energenata.
Ali, četiri godine kasnije, zavisnost je još prisutna, iako postoji više od jednog snabdevača.
Evropa se na snabdevanje energentima sada umnogome oslanja na Norvešku i SAD.
Prosto izbacivanje Rusije iz jednačine nije rešilo problem Starog kontinenta sa energetskom sigurnošću.
- Zašto evropski lideri imaju problem da nastupe jedinstveno po pitanju Irana
- 'Imamo najviše zaliha goriva na Balkanu', kaže Vučić; Neobična ideja Amerike
- I dalje nemamo predstavu u kom pravcu ide rat na Bliskom istoku: BBC urednik
Ključna uloga Amerike
Amerika predsednika Donald Trampa postala je vezivno tkivo u evropskim sledovanjima energije, zamenivši u tome Rusiju.
Evropa se brzo prebacila sa ruskog gasa iz gasovoda na prirodni tečni gas 2022. godine.
Ovaj kontinent je sada najveći uvoznik LNG-a na svetu, a najveći snabdevač LNG-om (u iznosu od 57 odsto od ukupnog uvoza LNG u EU) je Amerika.
Nemačka, koja je inače izuzetno zavisna od energije, sada dobija čak 96 odsto LNG-a iz SAD.
Ova zavisnost mogla bi da objasni zašto je nemački kancelar Fridrih Merc pre dve nedelje ćutao sedeći pod Trampa u Beloj kući, dok je američki predsednik ponižavao Španiju i pretio da će joj uvesti trgovinski embargo, zato što mu nije dozvolila da koristi vojne baze na njenoj teritoriji da bi pokretao napade na Iran.
Možda su na Mercovoj pameti bile posustala nemačka privreda i aktuelna žeđ za američkim energentima.
Možda nije želeo da rizikuje gnev američkog predsednika, koji ima reputaciju osvetoljubivog čoveka.
Ali evropsko jedinstvo nije izgledalo dobro toga dana.
Otkako se vratio u Belu kuću pre nešto više od godinu dana, Tramp je iskoristio ekonomsku nadmoć i evropsku očajničku želju da joj Amerika pomogne da nađe održivi mir u Ukrajini, da pritisne EU da se obaveže na kupovinu skupljeg američkog tečnog gasa.
U julu je Tramp zapretio evropskom bloku bolnim carinama od 30 odsto na sav izvoz u SAD, izuzev robe kao što je čelik za koju su već važili još viši nameti.
Ursula fon der Lajen je hitno odletela u Trampovo golfsko odmaralište Ternberi u Škotskoj, gde je američki predsednik boravio na odmoru, i potpisala obavezu da će potrošiti 750 milijardi dolara na američku naftu, LNG i nuklearne tehnologije u naredne tri godine.
EU je obećala zauzvrat da neće uvesti nikakve carine na američki uvoz.
U zamenu za to, Tramp je „smanjio“ pretnju carinama sa 30 odsto na 15 odsto za većinu EU izvoza u SAD.
Fon der Lajen je predstavila ovaj sporazum kao strateški reakciju za smanjenje zavisnosti EU od ruskog fosilnog goriva.
Ali to je postavilo blok u očigledno podređeni položaj u odnosu na Ameriku.
U međuvremenu, Trampova administracija je proslavila zaključivanje najvećeg trgovinskog sporazuma u istoriji, predstavivši to kao smanjenje njenog omraženog trgovinskog deficita sa EU i osiguravši masivnu količinu ulaganja EU u američku energiju, vojnu mašineriju i mnogo toga još.
- Ruka ruci: Amerika i EU se dogovorile oko carina
- Američke carine Evropi: Velika pobeda Trampa, ne i potpuni poraz Brisela
- Sporazum Amerike i Ukrajine o mineralima - o čemu je tu zapravo reč
Ranjivost Evrope
Ali zapravo nije jasno da li uopšte energetska potražnja EU ili američki izvoz mogu da podrže razmere zamišljene u sporazumu, o čemu se trenutno raspravlja u evropskom parlamentu.
A zavisnost Evrope od LNG-a čini je izuzetno ranjivom na nestabilnost svetskih cena u vreme krize, kao što to vidimo trenutno u Zalivu.
Ormuski moreuz je jedan od najvažnijih plovnih puteva na svetu, i najvitalnije usko grlo za tranzit nafte.
Oko 20 odsto svetskog naftnog snabdevanja prolazi kroz njega.
Iran je praktično blokirao moreuz, sem za šačicu brodova koji nose iransku naftu u Indiju i Kinu, otkako su Izrael i Amerika napali Teheran 28. februara.
Iako Evropa ne kupuje mnogo nafte ili LNG-a sa Bliskog istoka, obe robe su sastavni deo svetskog tržišta: svaka blokada Ormskog moreuza - sada ili u budućnosti - može da dovede do skoka cena koji će pogoditi Evropu, bez obzira na njen ograničeni fizički uvoz.
Iznenadna oskudnost zaliha, plus neizvesnost oko toga koliko će aktuelna kriza dugo trajati, dovela je do toga da ujutro 2. marta cena nafte skoči za oko osam odsto, a cena evropskog gasa za oko 20 odsto.
Troškovi i konkurentnost
„Ovaj izbor između ruskih energenata i nestabilnosti svetskog tržišta veoma je loš izbor za Evropu“, rekao mi je Den Marks, specijalista za energetsku bezbednost u odbrambenoj ekspertskoj grupi Kraljevski institut ujedinjenih službi.
On kaže da će Evropa ipak uspeti da osigura zalihe energenata u aktuelnoj krizi, uprkos praktično potpunom zatvaranju Ormuskog moreuza, zato što ovaj bogati kontinent u krizi može da plati više od drugih regiona.
Ali problem su troškovi i konkurentnost.
Na duže staze, kaže on, Evropa mora da razmišlja o tome kako bolje da izgradi energetske zalihe i smanji ili reorganizuje trošenje energije da bi stekla veću kontrolu nad iznenadnim promenama u snabdevanju, kao što to vidimo sada.
Marks takođe upozorava da neprekinuta evropska zavisnost od spoljnih aktera, kao što su SAD, za ključna snabdevanja energetikom, predstavlja nepredviđene faktore u igri.
Šta ako Tramp najednom odluči da zadrži zalihe energenata isključivo za potrebe američke domaće potrošnje, u pokušaju da smanji cene goriva u Americi ili kao način da kazni evropske zemlje što nisu odmah poslale ratne brodove u Ormuski moreuz da bi održale plovni put otvorenim, kao što je zahtevao ove nedelje.
Marks takođe poteže mogućnost da Amerika doživi stravične oluje ili požare u budućnosti, što bi moglo da uništi terminale za LNG.
„To je gomilanje raznih rizika. Ovde nema lakih odgovora“, zaključuje Marks.
Čak i povećana upotreba gasa od demokratskog saveznika Norveške dolazi sa vlastitim izazovima.
Pogledajte video: Zašto je Ormuski moreuz tako važan za svetsku trgovinu
Norveška je sada najveći dobavljač gasa za EU, praktično zauzevši mesto Rusije, obezbeđujući trećinu godišnje potrošnje gasa u bloku i polovinu za Veliku Britaniju.
Norveška je takođe jasno stavila do znanja da već operiše blizu svojih maksimalnih kapaciteta.
Ovo predstavlja dilemu za EU, zato što bi povećanje snabdevanja zahtevalo nova istraživanje i investicije.
Oslo sugeriše da će EU pucati sebi u nogu sa planovima da okonča razvoj nafte i gasa na Evropskom Arktiku u sklopu inicijative da se ublaže posledice klimatskih promena.
On ističe da Rusija ima ogromne planove proširenja proizvodnje tečnog prirodnog gasa na Ruskom Arktiku.
Norveška se trudi da žestoko lobira u Briselu da promeni politiku.
Ovo je samo jedan od brojnih načina na koje su ekološke odluke uvučene u vrtlog rasprave o evropskoj energiji.
Lov na kratkoročna rešenja
Lov na kratkoročne odgovore dominiraće samitom EU u četvrtak.
Vlada velika zabrinutost među brojnim liderima da će pogoršanje energetske krize i mogući skok inflacije (u kombinaciji sa mogućim prilivom izbeglica sa Bliskog istoka usled sve teže krize na Bliskom istoku) otuđiti glasače i ići na ruku populističkim nacionalističkim političarima na desnom i levom evropskom političkom spektru.
„Ključno je da smanjimo posledice troškova iranskog rata“, rekla je ove nedelje Ursula fon der Lajen pred održavanje samita.
„Moramo da izdejstvujemo olakšanje sada... Potreban nam je sveobuhvatni uvid kako da smanjimo račune za ljude.“
Lideri EU razmatraju reviziju poreza, uvođenje ograničenja gornje granice cena za potrošače i druge mere kao brzo rešenje za industrije u problemu.
Izvan bloka, britanska vlada se takođe našla pod pritiskom da pomogne domaćinstvima sa narastajućim energetskim troškovima
Prošle nedelje je britanska ministarka finansija Rejčel Rivs rekla da zvaničnici Ministarstva preispituju pripremne radove preduzete tokom rusko-ukrajinskog energetskog šoka iz 2022. godine.
Pogledajte video: Zašto se svetske supersile utrkuju za kontrolu nad Arktikom
Kineska lekcija
Vlade EU su takođe zatražile od Evropske komisije da ubrza širenje elektrifikacije čitavog bloka, dok istovremeno zadržava troškove pod kontrolom.
One su svesne da je Kina već odmakla daleko napred u tom procesu.
Istina je da je ona, kao najveći svetski uvoznik nafte, bila pogođena de fakto zatvaranjem Ormuskog moreuza.
Ali Peking odavno sledi strategiju energetske sigurnosti osmišljene upravo za trenutke kao što je ovaj.
U njenoj srži je elektrifikacija: prebacivanje više privede sa direktne potrošnje nafte i gasa.
Cilj je da se smanji izloženost nestabilnim tržištima nafte i gasa ranjivim na geopolitička dešavanja.
Više od 30 odsto konačne kineske potrošnje energije sada potiče od električne energije, u poređenju sa malo iznad 20 odsto u svetu, i manje od četvrtine u EU.
Politika usmerena ka energetskoj sigurnosti, kao i ciljevima smanjenja emisija, dovela je do toga da su više od polovine automobila koji se prodaju u Kini električni, umesto vozila sa motorom na unutrašnje sagorevanje.
Ali za razliku od Kine, u EU su podele prisutne svuda.
I pristalice i protivnici zelene politike i snabdevanja alternativnom energijom koriste rat u Iranu da ilustruju vlastite tačke gledišta, na primer.
Belgijski premijer Bart De Vever nedavno je šokirao je mnoge, među njima i članove vlastite koalicione vlade, kad je pozvao EU da normalizuje odnose sa Rusijom da bi povratila pristup jeftinoj energiji.
„To je zdravorazumski“, izjavio je on.
„Privatno mi evropski lideri govore da sam u pravu, ali se niko ne usuđuje da to izgovori naglas.“
Mogu da se čuju, povremeno, duboko nezvanična šaputanja iz delova nemačke industrije koji to potkrepljuju.
Ultradesničarska AfD partija, koja se nalazi u vrhu nemačkih anketa po popularnosti, poziva da se momentalno ukinu sankcije Rusiji.
Drugde u Evropi, visoki energetski troškovi koje su izazvali događaji na Bliskom istoku koriste se kao još jedan argument za popuštanje dve decenije starog Sistema trgovine emisijama (ETS) Evropske unije.
ETS prisiljava industriju da plaća cenu za praksu zagađivanja.
On je osmišljen da odvikne kompanije od korišćenja fosilnih goriva na duže staze.
Jedan broj zemalja članica EU, kao što su Španija, Švedska i Danska, jasno su stavile do znanja kako misle da će slabljenje ETS-a kazniti kompanije koje su se već modernizovale i postale zelenije, a nagraditi lenjivce - one industrije koje se čvrsto drže dugoročne zavisnosti od fosilnog goriva.
Sa druge strane tog argumenta, zemlje iz Centralne Evrope suštinski se protive ETS-u, dok Austrija i Italija žele da smanje uticaj ETS-a na cenu struje.
„Izbijanjem krize na Bliskom istoku, problem cene energenata je očigledno postao još važniji, zbog čega, na evropskom nivou, takođe pozivamo na hitnu suspenziju primene ETS-a na proizvodnju električne energije“, rekla je nedavno italijanska premijerka Đorđa Meloni.
Jedan predlog Evropske komisije, koja priznaje da je sistemu ETS-a potrebno osveženje, bio bi da se koriste prihodi od ETS-a da se pomogne industrijama u zemljama članicama EU koje imaju problema sa porastom troškova.
„Nalazimo se u složenom svetu kompromisa“, kaže Georg Zahman, specijalista za energetsku i klimatsku politiku EU iz briselske ekspertske grupe Brojgel.
„Ako Evropa želi da investira u nuklearnu ili obnovljivu energiju sa ciljem da postane samostalnija i energetski sigurnija, za to će biti potrebno vreme.“
On kaže da je „ludilo“ što suncem okupana južna Italija na postavlja više solarnih panela, na primer.
„Potreban vam je dugoročan plan, ali i realističan plan. EU ga ima, ali novi ciljevi za 2030. i posebno za 2040. godinu su veoma ambiciozni.“
EU je postavila veoma pravno obavezujuće ciljeve za smanjenje neto emisija gasova efekta staklene bašte za 90 odsto do 2040. godine, u poređenju sa nivoima iz 1990. godine.
„Jesu li oni zapravo kredibilni?“, pita se on.
Zahman kaže da se vlade EU takođe plaše troškova.
„Evropa uopšteno gledano želi da izbaci naftu i gas iz energetske kombinacije, ali kreatori politike su osetljivi na implikacije troškova.“
I na reakcije glasača.
Politika se takođe isprečila tešnjoj saradnji EU i Velike Britanije po pitanju energije, kaže on.
„Na nivou sektora, i ljudi iz EU i iz Velike Britanije žele da sarađuju više zato što to ima mnogo smisla. Iz čisto ekonomske perspektive svi bi imali od toga koristi.“
Ali senka bregzitovske politike nadvija se nad tim pregovorima, kaže on.
Na kraju se EU oslanja na Evropski sud pravde da bi bila sigurna da jedinstveno tržište bloka funkcioniše kako treba.
„A Velika Britanija to ne prihvata.“
Den Marks iz Kraljevskog instituta ujedinjenih službi kaže da EU mora da razmišlja fleksibilnije, a Velika Britanija bi imala koristi od veće ambicioznosti kad je u pitanju energetska saradnja.
„Realnost sa kojom se Evropa susreće će uporno ponovo zbližavati dve strane“, kaže on.
„Velika Britanija ima najveću morsku flotu vetroturbina i najveće planove za Severno more, dok britanska vlada želi da se osigura da u vreme krize, Francuska neće prekinuti snabdevanje energijom za Veliku Britaniju“, kaže on.
Postoji zajednički interes u garanciji energetske sigurnosti.
Hoće li se, dakle, rat u Iranu pokazati kao prekretnica u evropskom postizanju - ili makar njenim krupnim koracima - bolje energetske sigurnosti?
„Svaki put kad dođe do naftne ili gasne krize, svi misle da je to tačka prekretnice“, kaže Marks.
„Setite se 1970-ih i 1980-ih i američkog kongresa koji je pokušao da smanji zavisnost i trošenje energije.
„Sada je 2026. godina, i gle, u toku je još jedna energetska kriza a mi smo jednako ugroženi kao što smo oduvek bili.“
Ne može se poreći da je ovo značajan trenutak.
Lideri EU svesniji su toga nego iikada pre.
Pitanje je samo da li imaju jedinstvo, ili hrabrosti, da promene mnogo toga.
Gornja slika: Bloomberg / AFP / Getty Images
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- 'Izrael nas je uvukao u rat, nije bilo pretnje Irana': Ostavka šefa američke službe za borbu protiv terorizma
- Trampov novi svetski poredak je postao stvarnost i Evropa mora brzo da se prilagodi
- Američko-izraelski napad: Gde su Rusija i Kina, saveznici Irana
- Italija upozorava: 'Ruski tanker može da eksplodira na Mediteranu svakog trenutka'
- Smena režima u Iranu: Trampova najveća kocka do sada
- Zelenski optužuje EU: 'Ucenjuju me zbog Družbe i ruske nafte'
Bonus video:
