Neuronaučnici su 2013. podneli jedan od najneobičnijih izveštaja o slučaju u istoriji medicine - čoveka koji je tvrdio da ume da nanjuši vremenske prilike.
Dolazeća oluja, tvrdio je on, proizvodi skoro neizdrživ, pomešan miris izmeta tvora i luka.
Naučnici nisu mogli da objasne šta bi moglo da izaziva ove čudne simptome.
Većina nas srećom nije obdarena ovim nedobrodošlim talentom, ali čak i suptilne promene u atmosferi kao da su u korelaciji sa promenama u našim telima.
I dok naučnici tek treba da potvrde mnoge od ovih predloženih veza, dokazi su za sada intrigantni.
Ako je istina, to bi značilo da sve od vašeg rizika od srčanog udara do pola vašeg nerođenog deteta može, u manjoj ili većoj meri, da zavisi od vremenske prognoze meteorologa.
Kiša i reumatizam
Uprkos anegdotskim izveštajima da vlažni i vetroviti vremenski uslovi dovode do upale zglobova ili pojačavaju bol u njima, dokazi za to nisu baš najjasniji.
Ogled iz 2011, koji je protresao dosadašnjih devet studija, zaključio je da ne postoji jasan efekat vremenskih uslova na simptome reumatoidnog artritisa.
Ako vi već verujete da vam kiša donosi bol, skloniji ste da primećujete kišne dane tokom kojih osećate nelagodu.
I da ignorišete one druge kad se osećate dobro.
Uprkos tome, ovo ni u kom slučaju nije definitivno rešena stvar.
Konfuzija možda proističe iz činjenice da je veoma teško uračunati sve faktore, kao što su odeća koju pacijenti nose i da li su ostajali unutra ili boravili napolju.
Pad vazdušnog pritiska od kog boli glava
Osećate li se kao da vas nebo pritiska odozgo?
To je zato što nam nad glavom visi tona vazduha u svakom trenutku.
Zvuči kao recept za glavobolju, a za neke ljude bi lako to mogla i da bude.
Kazuhito Kimoto i njegove kolege sa Medicinskog univerziteta Dokio u Japanu zamolili su 28 pacijenata koji boluju od migrene da vode dnevnik glavobolja tokom čitave godine.
Uporedivši njihove izveštaje sa podacima iz obližnje meteorološke stanice, Kimoto je otkrio da se bol često poklapao sa padom vazdušnog pritiska.
Iako je Kimotov tim proučavao samo jednu malu grupu učesnika, drugi rad je potvrdio ovaj efekat, otkrivši da prodaja sredstava protiv bolova raste kako barometar pada.
Jedan od razloga bi mogao da bude taj što pad vazdušnog pritiska ometa vestibularni sistem - šupljinu u našoj glavi koja nam pomaže da održavamo ravnotežu - što izaziva napade vrtoglavice i, na kraju, migrenu.
- Sedam vrsta hrane koje bi trebalo više da jedete
- Polenska groznica: Novi efikasni lekovi za sezonske alergije
- Može li sreća da se izmeri i kako
Velike hladnoće koje lede srce
Pored toga što donosi sezonu prehlada i gripa, zimu prati i redovan porast broja srčanih udara.
Prema jednoj kineskoj studiji, smrti od srčanih oboljenja tokom zime rastu i za do 40 odsto u poređenju sa prolećem i letom.
Uprkos decenijama istraživanja, niko ne zna tačno zbog čega.
Ipak, kineska studija je pokazala da hladnije temperature kao da povećavaju krvni pritisak, za šta se zna da povećava rizik od srčanog udara.
Više Sunca, više sinova
Pomislili biste da je naša populacija podeljena tačno 50:50 između muškaraca i žena, ali i to se pomera u zavisnosti od vremena.
Na severnoj polulopti, na primer, više sinova će biti začeto tokom toplijih godina nego tokom onih sa posebno hladnim zimama.
Neobjašnjivo, ali žene u Londonu su takođe rađale više ćerki, a manje sinova devet meseci nakon žestokog napada smoga u decembru 1952. godine.
Zašto se to tačno dešava potpuna je enigma.
Moguće je da temperatura menja hormonalnu ravnotežu ili proizvodnju sperme.
Neki tvrde da je to evolutivni mehanizam, za povećanje majčinih šansi da prosledi dalje gene, kao i da naše tela određuju pol na osnovu aktuelnog okruženja.
U prevodu, da su manje šanse za dobiti sina u slučaju loših vremenih uslova i obrnuto - ćerku u slučaju sunčanih dana.
U svakom slučaju, efekat je sitan i šanse za to kao da variraju od regije do regije.
Iako su ovi trendovi biološki zanimljivi, svakako ne bi trebalo da utiču na vaše planiranje porodice.
Smrt od kozmičkih zraka
Sunce sve vreme zasipa Zemlju geomagnetnim olujama i kosmičkim zracima.
Zemljina atmosfera bi trebalo da nas štiti od najgoreg od ovih svemirskih vremenskih uslova, ali možda nismo potpuno bezbedni.
Jedan tim iz Litvanije nedavno je proučio evidenciju o više od milion smrti u periodu od 25 godina i otkrio da smrtnost od srčanih oboljenja i moždanih udara skače tokom perioda ekstremnih svemirskih vremenskih događaja.
Još neobičnije, druga studija je pokazala da oni rođeni tokom perioda pojačanih aktivnosti imaju kraći prosečni životni vek za oko pet godina, u poređenju sa onima rođenim u mirnijim periodima.
Činilo se da to čak smanjuje i njihovu plodnost.
Očigledno će biti potrebno više istraživanja da bi potvrdilo rezultate i pokušalo da pronađe objašnjenje.
Dovoljno je teško progutati činjenicu da naše zdravlje zavisi od nečeg toliko nepredvidivog kao što je vreme ovde ne Zemlji, a kamoli od nasumične oluje naelektrisanih čestica udaljenih 92 miliona milja.
Izgleda da je moguće da nam sudbinu ipak kroje nebesa.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Celulit: Mala udubljenja, veliki problemi i još veća zarada
- Vodič kroz žensku kontracepciju, 'put kojim se ređe ide'
- Može li inženjering sna da nas 'usreći' ili da nam proda više piva
- Devet saveta kako da se nosite sa turbulentnim vremenima
- Pet izvora mikroplastike u našoj ishrani
- Šta zaista izaziva migrenu
Bonus video:
