Više od 80 godina, niko nije znao šta se desilo sa sovjetskim ratnim zarobljenikom koji je pobegao od nacista na Kanalskim ostrvima i proveo ostatak Drugog svetskog rata krijući se od nemačkih okupatora kod lokalne porodice.
Znan samo po imenu, Bokejon, ili prostije Tom, bio je jedan od oko 2.000 sovjetskih ratnih zarobljenika i prisilnih radnika dovedenih na ostrvo Džerzi da grade nacistička utvrđenja.
Posle oslobođenja, Tom i drugi preživeli ratni zarobljenici poslati su nazad u SSSR i iako je obećao da će ostati u kontaktu, kad se vratio, više nije bilo glasa od njega.
Tako je bilo sve dok timovi BBC-ja nisu pronašli njegove potomke u Centralnoj Aziji, daleko od Džerzija, na dalekom istoku Uzbekistana.
Tom je 1943. godine pobegao iz jednog od nacističkih logora za prinudni rad na ostrvu Džerzi.
Iscrpljen, izgladneo i očajan, pokucao je na vrata lokalnih zemljoradnika Džona i Filis Le Breton.
Oni su znali za rizik, ali su ga prihvatili i spasli mu život.
Uslovi u logoru bili su surovi.
„Kopali smo kamen iz kamenoloma, od šest ujutro do šest uveče, a hrana nam se sastojala od supe u podne i veoma skromne porcije hleba i putera u vreme za čaj. Nismo dobili doručak“, kasnije je napisao Tom u dnevniku.
„Bili bismo brutalno premlaćivani za najmanju sitnicu... a ako nismo mogli da radimo, bili smo izgladnjivani i ponovo premlaćivani; nikad nam ne bi verovali da smo bolesni.“
Le Bretonovi su ga krili više od dve godine.
Opasnost je bila realna.
Jedna druga stanovnica Džerzija Luisa Guld deportovana je u koncentracioni logor Ravenzbrik i ubijena u gasnoj komori zato što je krila sovjetskog begunca po imenu Fjodor Burij.
Njene komšije su je prijavile nemačkim vlastima.
Džon i Filis Le Breton toliko su verovali njihovom odbeglom vojniku da su mu dozvoljavali da čita njihovoj deci i igra se sa njima, čak i sa ćerkom Dalsi.
„Naš dragi ujka Tom, jako smo ga voleli. On je moja glavna uspomena na rat, a njegova fotografija mi i dalje stoji kraj kreveta“, kaže Dalsi, koja u junu puni 90 godina.
„Ali i dalje sam zbunjena onim što mu se desilo posle rata.“
Nakon što su Kanalska ostrva oslobođena u maju 1945. godine, Tom, kao i drugi preživeli sovjetski ratni zarobljenici, bili su poslati nazad u Sovjetski Savez.
Do Džerzija su stigla tri pisma dok je odvođen kući preko Evrope, ali onda je nastupila tišina.
- 'Nema dokaza' da je Blagoje Jovović pucao na Antu Pavelića u Argentini
- Ispovest jugoslovenskog špijuna koji je inspirisao nastanak Bonda: Duško Popov za BBC 1975.
- Čerčilova tajna armija i puč 27. marta 1941. u Beogradu
Bivši ratni zarobljenici koji su se vratili u Sovjetski Savez obično su bili podvrgavani pregledima i saslušanjima u takozvanim kampovima NKVD-a za filtraciju.
Sovjetske vlasti su često videle njihovo zarobljavanja kao znak moguće nelojalnosti ili saradnje sa neprijateljem.
Nekima je na kraju bilo dozvoljeno da se vrate običnom životu.
Ali mnogi su bili označeni kao nepouzdani, nailazili na prepreke u radu i napredovanju, i živeli su pod trajnim oblakom sumnje.
Neki su bili osuđeni i poslati u radne logore u SSSR-u.
Čak i nakon smrti sovjetskog diktatora Josifa Staljina 1953. godine, stigma koja je pratila bivše ratne zarobljenike nije nestala preko noći.
Tom je potpisivao pisma Le Bretonima kao „Bokijon Akram“, ali ni oni ni istoričari Džerzija ne znaju njegovo puno ime niti odakle je tačno potekao.
A onda se tim iz BBC-ja na ruskom uključio u potragu.
Iako smo radili godinama na sovjetskim i ratnim arhivama, ovaj slučaj je predstavljao poseban izazov.
Tom je potpisao ime na engleskom i nije bilo jasno kako bi ono bilo napisano na ruskom, jeziku koji se koristio u zvaničnim dokumentima širom SSSR-a u to vreme.
Proverili smo desetine arhiva i stotine varijacija pisanja ovog imena, postepeno suzivši potragu uz pomoć detalja koje je zapisao u dnevniku.
Iz tih unosa izgledalo je kao da je imao 30 godina kad je mobilisan 1941. godine, borio se i bio zarobljen na teritoriji današnje Ukrajine i možda je bio poreklom iz Centralne Azije.
Potraga je potom sužena na jedno od najverovatnijih poklapanja: Bokejon Akramov, rođen 1910. godine i mobilisan iz Namangana, u današnjem Uzbekistanu.
Pronašli smo zapis da je decenijama kasnije dobio Orden patriotskog rata.
Najvažnije od svega, taj zapis sadržao je njegovu kućnu adresu.
U tom trenutku se potrazi priključio i tim iz BBC-ja na uzbekistanskom i otputovao u Namangan da proveri tu adresu, u nadi da će se neko tamo sećati Bokejona ili ga prepoznati sa fotografija koje je sačuvala porodica Le Breton.
„Kako to da imate slike mog dede? Odakle vam one?“, pitao je čovek koji je otvorio vrata BBC-ju.
Njegovo ime je bilo Šamsudin Akunbajev i bio je unuk Bokejona Akramova.
Dok je slušao priču iza tih ratnih fotografija, Akunbajev je bio potresen do suza.
Prema rečima njegove porodice, Bokejon je retko govorio o iskustvima iz Drugog svetskog rata.
Ali jedna stvar ga je uvek zbunjivala.
Uprkos tome što je očigledno bio inteligentan i sposoban, iznova je odbijao kvalifikovane i osetljive poslove.
Mnogo godina je radio kao baštovan u fabrici u Namanganu.
Sada deluje moguće da je njegovo ratno zarobljeništvo bacilo senku i na njegov radni život.
Bokejon Akramov je umro 1996. godine, nakon, po rečima njegove porodice, dugog i srećnog života.
U međuvremenu je umrla i njegova ćerka.
BBC je pomogao da se organizuje video poziv između njegove porodice u Uzbekistanu i Dalsi Le Breton, koja još uvek živi na Džerziju.
„Draga Dalsi, zahvaljujemo tvojoj porodici za vašu hrabrost i dobrodušnost“, rekao joj je Šamsudin Akramov.
„Naš deda je preživeo rat i darovao nam živote samo zbog vas. Jako smo srećni što smo vas našli. Pozivamo vas u Uzbekistan i zauvek ćemo vas čekati u našem domu.“
„Moji roditelji su uradili to što su uradili prosto zato što je to bilo ispravno“, odgovorila je Dalsi Le Breton.
„I daleko od toga da su bili jedini na Džerziju koji su pomogli sovjetskim vojnicima. Bilo je na desetine takvih priča i veoma bih volela kad bi ljudi znali za njih i zapamtili ih sve.“
Pošto su čuli za priču, vlasti u Uzbekistanu su odlučile da posthumno dodele Džonu i Filis Le Breton Orden prijateljstva, jednu od najviših državnih počasti, za njihovu „hrabrost i saosećanje“.
Orden prijateljstva je dodeljen Dalsi Le Breton 6. maja 2026.
Pogledajte video: Susret posle 80 godina - ko je spasio sovjetskog vojnika
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Potomci Podunavskih Nemaca u Srbiji: 'Želela sam da vidim odakle su mi baba i deda'
- Pisma Hilde Dajč: Redak trag o Holokaustu u Beogradu
- Ko je bio nacistički propagandista 'Lord Ho-Ho' i zašto su mu se podsmevali
- Od gladi do nade: 'Voz sreće' koji je doneo novi život za 70.000 italijanske dece
- Užasan posao: Ući u glave nacistima uoči suđenja u Nirnbergu
- Beg od nacista i put po Evropi od 3.000 kilometara do Engleske
Pogledajte još:
Preuzmi aplikaciju i prati vijesti
PRATITE NAS NA
